Marinko Bršadinac godinama preživljava prodajući odbačene kućne drangulije

ARANĐELOVAC - Većina prolaznika koja idući ulicom naiđe na reklamu za dućan u kome se prodaje i menja "svašta za svašta", ovde svrati iz radoznalosti. Kada upoznaju prodavca Marinka Bršadinca Makija, najpre se sa njim dobro ispričaju i sprijatelje, a onda se povede razgovor i o stvarima koje u kućama i stanovima služe samo za sakupljanje prašine.

Maki se specijalizovao upravo za takve, zaboravaljene "kućne sitnice". U improvizovanoj radnji gomila predmeta koja čeka razmenu. Ima svega, od bicikla do umetničkih slika, od rukotvorina do cigli. U jednom delu prostorije smešteni su krevet i sto sa dve stolice, jer je za Makija ovo i poslovni i stambeni prostor.

- Poslednjih deset godina živim samo od ovoga. Većina ljudi donese stvari i najčešće se sve završava na razmeni. Ređe se stvari plaćaju novcem. Meni je dobro. Pokušao sam nekada da radim i u fabrikama. Ali, nisam ja skrojen za fabričkog radnika, navikao sam na slobodu - kaže Bršadinac.

Marinko živi i radi sam. Ima dve kćerke i one ga povremeno posećuju. Kod njega često svraćaju i književnici, slikari, ljudi željni zdravog razgovora. Na ulasku, sve posetioce sačekuje rukom ispisana poruka: "Ne daj da te bol učini zlim, boleće te još više". Kaže, to mu je životni moto.

I dok priča o Tibetu i prostranstvima, Maki ne zanemaruje posao. Kaže da trenutno u ponudi ima interesantne dve predilice za pletenje užadi. Po njegovim rečima, vrlo su vredne i nada se da će se neko zainteresovati za njih. Za punije dame ima jednu svečanu haljinu, a tu su i dva para ženskih cipela. Uslov da se dođe do ovih stvari je da zainteresovani donesu svoju robu na razmenu.


Izvor: Kurir / S. SIMONOVIĆ

  imam i ja neke silne sitnice pa ako bih mogli da se menjamo za novu graficku to bih bilo ok