Burek obdaniste :: Dopisivanje ~ Upoznavanje sa clanovima

Moj sin - vanzemaljac!

Moj ćale ima običaj da kaže kako se zdravo uplašio kada je prvi put video moju malenkost. Navodno, bio sam sav crven, naboran i smežuran, međutim, sve ove godine bio sam ubeđen da se on samo šalio... sve dok mi se nije rodio sin!
Sećam se, bila je nedelja, rano ujutru, kada smo stigli u porodilište. Padala je dosadna kiša, po hodnicima nije bilo uobičajene (i očekivane) gužve. Lekari, koji su primili moju suprugu, rekli su nam da budemo strpljivi, jer "beba neće da siđe" (ni danas ne razumem značenje tih reči). Ali, bili su sigurni da će je do narednog jutra "naterati" da izađe. I tako, moja Aleksandra je ostala u porodilištu, a mene su poslali kući, da čekam.

U čekaonici, na iglama

Cele večeri bio sam kao na iglama. Osnovni razlog, naravno, bila je briga za suprugu i dete, ali, iskren da budem, potajno sam se plašio i frke koja nas je čekala narednih nedelja. Možda zvuči sebično, ali tako je. Probao sam da gledam TV, ali nisam mogao da se koncentrišem čak ni na golišave pevaljke, što mi je ranije uvek polazilo za rukom. "Ništa", pomislio sam, "sedeću tako i čekati da mi jave. Šta drugo da radim?"

Konačno - tata!

Rođaci, bake i deke nisu prestajali da me zivkaju telefonom, ali je negde pred ponoć zvonjava prestala. Valjda su ljudi zaključili da je pametnije da sačekaju jutro, nego da me cele noći prepadaju i smaraju uvek istim: "Je l' ima nešto novo?"
Nadao sam se da je Aleksandra zaspala i da skuplja snagu pred veliki događaj, pa sam se malo opružio, tek da odmorim oči. Na moje veliko iznenađenje, uspeo sam i da zadremam na trenutak. Tako sam bar mislio, sve dok nisam video da je već skoro dva. Probudio me je zvuk mobilnog telefona.
- Pa, što se ti ne javljaš? Šta ima novo?", viknuo sam čim sa video Aleksandrino ime na displeju, kao da je ona kriva što sam ja zaspao i sad nemam pojma šta se dešava.
- Zato što sam se porađala! Upravo si dobio sina! Mnogo je sladak, liči na tebe i ima plave okice.
Od tih reči rastopio sam se kao margarin na suncu. Pred očima mi je do jutra bila cakana plavooka bebica. Gugutala je i stidljivo mi se smeškala. Jedva sam čekao da je vidim!

Beskrajno nestrpljenje

Sutradan, rano ujutro, krenuo sam ka porodilištu, sav hepi da vidim svoju ženicu i slatkog sina. Iako te noći oka nisam sklopio, nisam osećao umor i činilo mi se neću spavati bar još nedelju dana. Kupio sam veliki buket cveća za mamu, napunio kese slatkišima i sokovima, stavio "Moju bebu" pod mišku i pre osam zapucao u bolnicu. Prilično sam se neprijatno iznenadio kada sam shvatio da ćemo se moja supruga, beba i ja gledati kroz neko prozorče, kao da je neko od nas, ne daj Bože, u zatvoru. Sandra je, na moje ogromno iznenađenje, izgledala je čilo, veselo i odmorno. Da sam se ja porodio prethodne noći, verovatno bih izgledao kao podgrejan leš!
- Gde je, kad mogu da ga vidim? - upitao sam je čim smo se poljubili.
- Evo sad će, već sam rekla sestri da ga donese. Da vidiš samo kako je cakan...
U tom trenutku odnekud se pojavila babica sa malim zamotuljkom u naručju. Po razneženom pogledu svoje supruge odmah sam shvatio da ta punačka gospođa nosi baš našu bebu i jedva sam čekao da je prinese onom prozorčiću. To se posle nekoliko trenutaka desilo i babica mi je uz širok osmeh i veselo "Zdravo, tata", prišla i pokazala mi moje čedo.

Crveni vanzemaljac

Sledio sam se - u mene je piljio mali, crveni vanzemaljac! U stvari, samo je škiljio svojim okicama, sve vreme kriveći lice i ispuštajući neke neartikulisane zvukove, ni nalik slatkom bebećem gugutanju, koje sam očekivao. Oblio me je hladan znoj i osetio sam da mi tlo izmiče pod nogama. Prosto nisam znao šta da uradim, a još manje šta da kažem a da pritom ne zabrljam.
- Al' je ružaaan! - lupio sam i ostao živ.
- Kako ružan, tatice? Pa, sladak sam kao šećer, vidi me samo! - babica je i dalje tepala, ali sam po pogledu video da nije navikla na ovakve reakcije očeva.
Srećom, od pogleda se ne umire. Moj sin je bio umotan u krpu iz koje mu je virila samo duguljasta crvena glavica. Lice mu je bilo smežurano i naborano, kose gotovo da nije ni imao, a kada je u jednom trenutku isturio donju usnu i iz sveg glasa zakreštao: "Ue...ueeeee!!!", došlo mi je da pobegnem glavom bez obzira. Skoro da sam mogao u glavi da čujem poznatu ariju iz "Karmine Burane", onu koju su filmadžije odlično iskoristile da bi pojačale napetost u filmu "Ekskalibur".

Oči pune suza

Nisam znao šta da kažem Aleksandri kada smo ostali sami pored prozorčeta.
- Da li stvarno misliš da je naša beba ružna? - upitala me je.
Oči su joj bile pune suza. Bio sam svestan pod kakvim je pritiskom bila svih ovih nedelja, pa sam samo progutao knedlu.
- Ma, šalim se. Naravno da ne mislim da je ružan, a za nekoliko dana biće još lepši. Jedva čekam da dođete kući.
Dok smo nekoliko narednih dana čoporativno odlazili u bolnicu da ga vidimo kroz ono prozorče, svi redom su se čudili kako je sladak i meden i... A meni je u glavi svirala "Karmina Burana" kad god bi male okice pogledale u mom pravcu. Kao nekad Rodniju, ako se sećate "Mućki" i rođenja malog Demijana, Delovog naslednika.

Uhvatio me je za prst!

Međutim, kada su Aleksandra i moj "Demijan" stigli kući, nešto je kvrcnulo u mojoj glavi. Doduše, i dalje nisam mislio da je naš sin preterano lep, ali sam osetio nešto neverovatno snažno čim me je prvi put uhvatio za prst. Iste večeri uzeo sam ga prvi put u naručje i već tada mi se činilo da je baš simpatična beba. Naš mali Aleksa je posle nekoliko dana izgubio crvenkastu boju lica, naborana koža se "ispeglala" i popunila, počeo je širom da otvara svoje lepe, plave okice i uskoro je čak pokušavao i da se smeje. Mesec dana kasnije za mene je definitvno postao najslađa beba na svetu!

Saveti za sve tate

* Nekoliko nedelja pre nego što ćete postati tata, obavezno pogledajte fotografije novorođenčadi
* Ne očekujte da će posle devet meseci provedenih u mrklom mraku vaša beba izgledati kao sa reklame!
* Ne očajavajte! prvih nekoliko nedelja, sve bebe su crvene, smežurane i izledaju kao vanzemaljci.
* Nemojte da se plašite da uzmete bebu u naručje - neće se slomiti!

Preuzeto: Moja beba