Kakvi strahovi breeeeeee,kad se setim kako sam razmisljao sad bih umro od smeha.Ej prijateljski savet svima pravite decu u sto vecem broju (mi idemo do 4  )  stvarno niceg lepseg nema od njih.

sesiric 
i ja izbegavam  ali jednostavno se raznezim i na samu pomisao 

za Oblaka i Sesirce 
 

biti MAMA (& TATA):

8 stvari o kojima mame ne pricaju, ali im se desavaju

pa da pocnemo:
Ovo je prica o svemu onome sto se novopecenim mamama desava, ali o cemu one ne pricaju, misle i da se sve to desava samo njima. Uvereni smo da ete pomisliti da ste vi glavna junakinja ove iskrene ispovesti...


"Od ranog detinjstva bila sam veoma nestrpljiva i nisam volela nikakva iznenadjenja. Ako bih uzela da procitam neku knjigu, uvek bih je citala od kraja, jer nisam imala strpljenja da docekam i vidim sta e se na kraju dogoditi. Uvek sam zelela da znam sve unapred, pa je tako bilo i kada sam ostala u "drugom stanju". Svog lekara naprosto sam zasipala raznim pitanjima, isla sam na predavanja o trudno i i citala svu mogu u literaturu koja se bavila ovim temama. Medjutim, kada sam se porodila i na svet donela svoju dragu devojcicu, shvatila sam da se svaka zena suocava sa mnogobrojnim iznenadjenjima koja nije ocekivala u toku trudno e. Zato sam sela i zapisala sve ono sto mi se desavalo, a to nisam ocekivala...


1. NE OcEKUJTE DA CETE SE ODMAH VEZATI ZA BEBU
Kada sam nakon 23 sata kontrakcija i nekoliko sati napinjanja donela na svet zdravu devojcicu, bila sam veoma ushi ena i sre na ali, moram da priznam, u tom trenutku sam, vise od bilo cega na svetu, zelela da pojedem socnu pljeskavicu sa urnebes salatom. Pomalo sam se stidela takve zelje jer, pobogu, postala sam majka, ali nisam mogla da pobegnem od istine da sam pljeskavicu volela citavog zivota, a da je beba, koju sam upravo donela na svet, jos uvek "stranac" u mom zivotu. Nekoliko nedelja kasnije, moja beba se probudila i zaplakala dok sam bila u kupatilu. Umesto da istrcim napolje i uzmem je u narucje, nisam mogla da se oduprem divnom ose anju koje mi je pricinjavala topla kupka, pa sam viknula suprugu da ode u sobu i uzme bebu. Istog trenutka me je obuzela panika... Pomislila sam: "Uzas! Mora da sam najgora mama na svetu kada mi kupka ovog trenutka znaci vise od uzimanja bebe u narucje!" Kasnije sam, u razgovoru sa prijateljicama otkrila da su se i njima desavale slicne stvari, ali o tome nisu nikome pricale.
Mozda je tesko priznati, ali istinsko vezivanje sa bebom ne dolazi odmah nakon porodjaja. Ve ini zena potrebno je izvesno vreme (nekima vise, nekima manje) da prihvate cinjenicu da su postale majke i da se njihov zivot nepovratno izmenio. Neki to zovu "postporodjajna depresija", a ja bih rekla da tu nema mesta patologiji, ve da je u pitanju sasvim normalan proces koji, jednostavno, mora da prodje.


2. BICETE STALNO UMORNI I TO JE NEMINOVNOST!
Pre nego sto sam rodila Tamaru, mogla sam no ima da ucim za ispite ili da ostanem na zurci do ranih jutarnjih casova, pa da ne osetim umor i potrebu za spavanjem. Svako bi rekao "mladost-ludost" sto je, slozi ete se, tacno, ali kada rodite dete, ta teorija pada u vodu. Jedna je stvar ne spavati zato sto tako zelimo, a sasvim druga, ne spavati zato sto beba tako zahteva. No no ustajanje i bauljanje po ku i veoma mi je tesko palo, stalno sam bila pospana i umorna (a samim tim i nervozna), a ponekad mi se desavalo da zaspim usred belog dana sa Tamarom u narucju. Iskreno receno, ponekad bih pomislila u sebi: "Nikad se ne u naspavati i zauvek u biti rob deteta!", ali tu misao nikad nisam izgovorila. Mislila sam da e hronicni umor nestati kad Tamara bude pocela da spava preko cele no i, ali avaj! Tada je poceo "dnevni teror", koji me je umarao mnogo vise nego no ni. Sre om, zene su "zilava" bi a, pa se na sve naviknu, tako da sam prihvatila svoj umor kao neminovnost i prestala da ga ose am. Pretpostavljam da je to slucaj sa ve inom novopecenih majki.


3. VASE TELO NIKAD VISE NECE BITI ISTO KAO PRE PORODJAJA
™ula sam da postoje zene koje su nekoliko dana nakon porodjaja obukle iste farmerke koje su nosile kao devojke, ali nijednu od njih nikad nisam srela uzivo. One postoje na stranicama modnih casopisa ili se smeskaju sa TV ekrana, ali u mom okruzenju takvih nema! Zato, drage moje, nemojte da se poredite sa Sarom Dzesikom Parker ili nekom drugom TV zvezdom koja posle porodjaja izgleda isto kao i pre njega, jer one ne spadaju u kategoriju "prosecnih mama". Istina je slede a: nakon izvesnog vremena, uspe ete da skinete visak kilograma, ali vase telo ne e biti nikad istog oblika kao pre trudno e. Kod mene stvari stoje ovako: nosim isti broj ode e kao i ranije, ali su mi kukovi siri, stomak mi je ispupceniji, grudi opustenije. Zakljucakz Nisam ista kao pe porodjaja i nikad ne u ni biti!


4. NE MENJA SE SAMO VASE TELO, VEC I VAS UM
Primetila sam da sam postala zaboravna. Jednom sam zaboravila da isperem balzam sa kose, jer sam zurila da pripremim popodnevnu kasicu za Tamaru. Drugi put sam zastala kada me je prijateljica zamolila da joj objasnim neko pravilo iz gramatike engleskog jezika (sto mi je struka), sto me je zapanjilo. Razgovarala sam sa svojom lekarkom (ima troje dece!) i ona me je smirila recima: "Priroda se pobrinula za to da briga o detetu postane jedina preokupacija roditelja, narocito majke. Izvesno vreme nista ti ne e biti na pameti osim deteta, ali vremenom e se stvari izbalansirati." Sve sto mogu da vam kazem jeste to da je bila u pravu. Konfuzija u glavi je privremena, ali ose anje materinstva je vecno!


5. DOJENJE NIJE LAKO, A NIJE NI BEZBOLNO
Mnogo sam citala o dojenju i njegovoj vaznosti za bebino zdravlje. Takodje sam slusala i price svojih drugarica koje su imale mastitis, ragade na bradavicama i slicne tegobe, tako da sam i pre porodjaja bila svesna toga da e dojenje biti prava avantura. Nisam mnogo pogresila. Prvih sest nedelja bilo mi je zaista tesko. Mislila sam da je moja Tamara "najteza" beba na svetu koja nikako ne moze da ukapira kako da uhvati bradavicu i kako da izvuce njen sadrzaj. A tek cedjenje! Plakala sam od bolova dok je moj suprug pokusavao da iscedi visak mleka iz mojih bolnih dojki i bila sam uverena da u odmah nakon zavrsetka tog "pakla" otrcati do apoteke i kupiti vestacko mleko i flasicu. Sre om, pa to nisam ucinila. "Pakao" je posle skoro dva meseca polako poceo da lici na "raj". Tamara i ja smo se konacno usaglasile i dojenje je postalo prijatno (u svakom smislu reci). Romantika i prijatnost trajali su nekoliko meseci, ali je "pakao" ponovo poceo kada je moja devojcica pocela da klopa i drugu vrstu hrane. Moji hormoni opet su "podivljali", opet sam imala viska mleka, non-stop sam bila mokra... Verujte, pocela sam da patim za vremenom kada je moja devojcica samo sisala i kada smo nas dve bile jedine osobe na svetu.


6. ZABORAVITE NA MODNE TRENDOVE
Pre nego sto sam postala majka, oblacila sam se u skladu sa modnim trendovima, onoliko koliko su mi dozvoljavale materijalne mogu nosti. Kada nisam bila u prilici da kupim moderan komad ode e, kupovala sam "trendi" detalje. Sve u svemu, trudila sam se da na poslu i ostalim javnim mestima izgledam uskladu s postoje im modnim trendovima i to se odnosilo kako na frizuru, tako i na sminku. Medjutim, kada sam postala majka, moje odevanje svelo se na nekoliko sirokih trenerki i dukseva. Nisam se lezerno oblacila zbog viska kilograma ve zato sto mi je ta garderoba bila najlaksa za odrzavanje. Jos nisam srela mamu sa tromesecnom bebom koja nema fleku na ramenu od bljuckanja ili balavljenja niti onu koja po ku i nosi "firmiranu" bluzu. Takodje, nisam videla nijednu "vlasnicu" tromesecne bebe sa savrseno izmanikiranim noktima ili frizurom koja zahteva mnogo gnjavaze. Sve moje prijateljice, kao i ja, nose trenerke i dukseve i mastaju (kao i ja) o vremenu kada e imati pola sata vremena samo za sebe. Dobra vest je da to vreme uvek dodje, kod nekih pre, kod nekih kasnije.


7. MAKSIMALNO SE ORGANIZUJTE
U toku trudno e cesto sam razmisljala o tome kako e izgledati moja svakodnevica kada se beba bude rodila. Mislila sam: "Nije to nista strasno. Ako sam mogla da savladam komplikovane programe na racunaru, mo i u da se izborim i sa obavezama oko deteta." Medjutim, racunarski programi i briga o detetu imaju slicnosti k'o nebo i zemlja! Svaka aktivnost, bez obzira na to koliko mala ona bila, zahteva vojnicko planiranje. Jednostavno, nista ne mozete da uradite a da se pre toga niste dobro pripremili. Evo primera: morate da odete u prodavnicu koja se nalazi preko puta vase zgrade, ali nemate kome da ostavite bebu. Sledi oblacenje deteta za izlazak, nosenje kolica, pripremanje flasice (cisto da vam se nadje ako beba zaplace)... Rezime: da biste obavili aktivnost od deset minuta, morate da se pripremate dvostruko vise vremena.


8. IPAK, NIJE SVE TAKO CRNO...
Materinstvo je poput ljubavne romanse - ispunjeno je napetos u, brigom, zabrinutos u, nestrpljenjem, nervozom, greskama... Ali, kada se jednom "ugnjezdi" u zensko srce, nema te sile koja ga iz njega moze iscupati. Sada mogu da kazem da nikad vise nista ne u mo i da predvidim jer svaki dan sa Tamarom za mene predstavlja nesto novo i nedozivljeno, nesto cemu se unapred radujem. Ponekad uhvatim sebe kako razmisljam o tome da li sam dobra majka i da li e mi jednog dana moje dete nesto zameriti. Greska! Sve sto je potrebno da cinim jeste da se svakog dana radujem svemu sto materinstvo sa sobom nosi, bez obzira na to da li se radi o trenucima radosti ili tuge. Tada se sve nekako "namesti" na svoje mesto i dobija svoj smisao."

da dodam: uopste nije 'tako crno' 

jednostavno, sve je drugacije 

 

pa to je ono što mi izaziva strah kada su pitanju bebe.

da će sve da mi pokvare.da će da mi pretumbaju moj savršeni život.
da će da mi zauzmu toliko prostora,da neću imati vremena ni za koga i ni za šta.
da ću biti nesavršena majka.
da će poslije da me krive za to i da mi sude.

pored svih pričica koje nam kačiš ovdje,dragi mačak,
jednu stvar moram da primjetim.
očiglednu.

sijaš.i srećna si
više si žena nego ikada.

 

  

pa... jednostavno, radi se o sledecem:
materinstvo je, kao sto znamo, avantura obaveza, odgovornosti, zadovoljstva, i zivota koji je zaokrenuo u 'nepredvidivom' smeru 

i frustrirajuce i ispunjavajuce iskustvo  
nije lose pominjati i te frustrirajuce momente, pored onih ispunjavajucih
ne da ne bi ljudi pomislili da je sve eurokrem, slasno i glatko,
vec da sebi ne prebacujemo neke misli ili zelje 
nismo superheroine, i ne treba ni da budemo 

ne bih da nagovaram, da odredjujem da li treba ili ne, i da li je nekome vreme ili ne 
... kao neko ko je rodio dete relativno kasno, i ziveo 'sebicno' svoj zivot, nemam ni kredibiliteta za tako nesto 

tako da ne zagovaram ni za ni protiv, vec momenat zelje za tom avanturom,
koji dodje sam od sebe... prosto se desi
sa nekim
tada smo spremni i na promene
i da se odreknemo ponecega (zastrasujuce, znam) da bi napravili prostora i vremena
i da nam to, na kraju, ne padne bas mnogo tesko 

 

izmena:
a da
najvaznije uvek zaboravim 
pred toga sto radjamo decu onda kada smo spremni i kad ih zelimo, radjamo ih da bismo ih MI odgajali, a ne nasi roditelji umesto nas...

kada razgovaram sa ljudima koji su dobili bebče,
većina njih se kune kako se ništa nije promjenilo i kako se ni oni sami nisu promjenili.
užasne me kada to čujem.
zato što intimno vjerujem da je to ekstremno iskustvo koje treba i mora nužno da nas mijenja i da mijenja sve do tada što je nama bilo važno

da mijenja prioritete u životu,da se postaje manje sebičan i čitav onaj spektar zbunjujućih osjećanja koja idu uz jednu tako odgovornu i zastrašujuće lijepu funkciju roditelj.

ono što primjećujem kod tebe,a znam te preko postova nešto više od godinu dana,pa sam i mogla naslutiti kakva si žena i kakav je način tvog života bio do sada,jeste savršen tajming za rađanje
znam da se ne planira,a mislim da i ne treba,ali su se kod tebe,očigledno,složile kockice,zrelost...i naravno,očigledno i da je naišao neko dovoljno sugestivan ko te je pobudio na to da zajedno krenete u tu avanturu
a taj neko je ljubavlju nulirao sve te strahove koje potencijalni roditelji imaju.

meni iz ove perspektive roditeljstvo zvuči i zastrašujuće,pored ljepote nesumnjive,ali ti si blagoslovena i pravim vremenom za tako nešto,pa i zbog toga tvoje riječi zvuče toliko sigurno i srečno

ne sumnjam da si dobra majka.

 


apsolutno. ko tvrdi drugacije, taj [cenzura] 


i istina je cela da se mnoge zene/devojke plase roditeljstva... kao sto ga neke druge prizivaju 
ja sam spadala u one prve 
i cesto umela da kazem kako je planeta ionako prenaseljena, pa ne moramo bas svi radjati... 
 
i istina je da mi je sada neizmerno drago, iz zilion razloga, i dva jako bitna:
- drago mi je sto to nisam ucinila ranije, pod pritiskom tudjih ocekivanja i zato sto 'tako treba' itd. itd.
- i zato sto sam ipak ucinila, pod svojim uslovima i zivotnim okolnostima 

i istina je da zena, kada zaista voli, pozeli dete sa tim nekim. to je jace od nje 
i zaista je krajnji test ljubavi, ta zelja 
mislim da nije mnogo razlicito ni kod muskaraca 
naravno, doza zrelosti, realnih ocekivanja, zivotnih uslova i sl. se podrazumeva, jer je cin radjanja tek pocetak te avanture...

tješi me što si se plašila roditeljstva
i što si imala izgovore da ne rađaš.i što je,nadam se,to potpuno normalno.

ja imam milion razloga da ne budem majka i jako su čvrsti.
samo mi,ali samo nekada,zasmeta kada to ljude i čudi i kada su blago šokirani mojim izričitim stavom da ne želim djecu.

a opet,negdje duboko,nadam se da će naići muškarac koji će da me "ubjedi" da to i nije tako strašno
jer i ja sam..ipak..samo žena ...koja se u ovom slučaju...samo plaši...

Покушаћу да, некоме, убрзам одлуку. 

Најлепши и најјачи осећај љубави, нежности, људског испуњења, остварености као личности, осећај лепоте давања је осећај родитељства, а у оквиру тога, најнежнија, најбрижнија и најлепша је веза мајке и детета. 

Само напред, без страха - сигурно се покајати нећеш. 

ostaje mi da se nadam da ste u pravu(ne,hvala),
i usput da bježim od svega što može da miriše na bebe

ali svi oni što bježe,
potajno se nadaju da će biti i uhvaćeni

tako kažu doktori za podsvjest