da znas da jeste 

amozda i ne bude bolno, taj prvi put i ne znas sta te,ustvari ceka...jednostavno pratis i ....gotovo! 

hm... ovo sam dobila na mejl, ima istine, ali ima i preterivanja- svako vreme ima svoje dobre strane i svoje opasnosti, ne mislim da su nasa vremena bila zlatna, najzlatnija od svih proslih i buducih...
tekst je blago nekriticki prema tim zlatnim proslim vremenima, a jako kriticki prema sadasnjici 
zal za mlados' mi se nikako ne svidja kao varijanta iz koje treba posmatrati svet... 
ali ima i dobro navedenih detalja, pa ga zato ovde prosledjujem 



Za svu decu koja su rodjena
i prezivela 1950-te, 60-te , 70-te & 80-te !!
 


Prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes
 

U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali se u krevet.
 

Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.
 
Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u supermarketu. Delili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga
 

Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune secera ali nismo bili debeli
zato sto smo smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU
 
Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
zmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca, zaloga i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli,
 
Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.
 
I nikad nije bilo problema...
 
Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naucili smo kako da resimo problem
 
 
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.
 
Nama nisu prodavali drogu ispred skole...


Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji

(vec samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......
 
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUZIMO S NJIMA !


Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga 


Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!


Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!


Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!
 
 
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kucu i jednu porodicu.
 
-------------------------------------------------------------------------------


 
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva

Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naucnike do danas.

(ovde dodajem    )

Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naucili smo da zivimo s tim !
 
I ti pripadas toj generaciji?
 
CESTITAM!


MOZDA CES ZELETI DA PODELIS OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SRECE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU DRZAVE I VLADE POCELI DA ODREDJUJU KAKO TREBA DA SE ZIVI !


Mozda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali
 
 

Da bi ste lakse citali, ovaj mail je napisan
VELIKIM SLOVIMA !!
 
Pozdrav generaciji.
ZIVELI !!!


sta reci... 

 

hmmm...

mozda ce danashnji klinci za dva'es godina pisati....

"-duvali smo ispred shkole,drogu smo mogli da kupimo na svakom coshku
-pili smo flashiranu vodu i igrali sony po ceo dan
-nikad nismo lomili prste,ruke i noge a i kada se to ipak desi mogli smo da tuzimo matorce zbog toga...
-bili smo debeli ko svinje i na svakoj bochici nam je lepo pisalo da ne treba da diramo ako je opasno

kako smo mi bili dobra generacija"

Већ има мјесец дана како сам постао ујак па да убацим коју слику 

Бебац се зове Андрија, а на сликама сам још ја и његова бака - моја мајка... 

sweet    mali andjeo 

слике су биле у превеликој резолуцији, али ријешио сам пропуст

 šećerko 

Stvarno svaka čast za onaj post generacija od 50 do 80 godina.......tačno je tako.....sami smo izmišljali igre i likove,družili se,vijali i nije nas bilo po ceo dan u kući....pa smo ipak izrasli u normalne ljude,uprkos batinama koje smo dobijali....kome smo mi mogli da se žalimo,i kad smo se žalili,rekli bi nam da smo zaslužili i da ih nismo dobili bez razloga....
Današnje mišljenje stručnjaka je da dete može da te otera u maminu,a ti nesmeš da ga udariš.....koje je to pravilo ja ga ne razumem....ili možda grešim....
U naše vreme se znalo šta se sme,a šta ne....i znali smo šta nas čeka ako pogrešimo ili napravimo neku glupost......da li je neko pobego od kuće.....tata ga nije pitao kad se vrati zašto je pobegao.....nego lepo uzme kajš,pa ga nekoliko puta žvajzne po guzi....i onda sledeći put ti nepada na pamet da bežiš od kuće.........Ovo je bio samo jedan primer....

Verujem da lepo vaspitana deca ne beze od kuce i ne teraju roditelje u majcinu. btw, postoji nesto sto boli vise od batina, pa i decu...a to je rec.