"Memories of a Murder" je film sada već na široko čuvenog Koreanskog reditelja Joon-ho Bong-a koji je poznat još po naslovima "The Host" i "Madeo". Radi se o reditelju sa jedinstveni stilom. Da ima smisla za humor pokazao je još u svom filmskom debiju 2000-e godine filmom "Barking Dogs Never Bite". Ali ono što ga izdvaja od ostalih u poslu kojim se bavi je umešnost sjajnog kombinovanja humora sa drugim žanrovima i to nam je demonstrirao  u "Memories of a Murder" gde je nenadmašno upario komediju i triler.



U filmu "Memories of a Murder" radnja je smeštena u Južno Korejskoj provinciji Gyunggi za vreme policijske diktature 1986 godine. Rađen je prema istinitim događajima.

Glavni lik u filmu je detektiv Park Doo-Man.



Reč je o jednom fanatičnom i po malo tupavom trapavku.

Zatim je tu njegov gotovo identični kolega detektiv Cho Yong-koo.



Ono što  ih "krasi" obojicu su čudne i neretko bizarne metode i razmišljanja kojima se služe u svom poslu i životu. Razlika između njih dvojice je što je ovaj drugi znatno spretniji i takav je idealan partner za "bad cop, good cop" rutinu koja je u njihovom slučaju veoma specifična. On je njemu podređen a njihov rad često izgleda brzopleto i naivno. Međutim, iako ova dva detektiva skoro sve rade tragikomično, nekada nesvesno uspevaju da donesu iznenađujuće mudre odluke.

Ovom dvojcu pravo iz Seula pristiže u pomoć detektiv Seo Tae-Yoon.



Koji je dosta drugačiji od njih. On je oličenje klasičnog visprenog detektiva.

Svi oni zajedno čine jedan zanimljiv spoj i jedino što je svima zajedničko je impulsivnost (a teško je reći ko tu prednjači) zbog koje će dolaziti u mnoge komične situacije.

A humor je baš nešto čime ovaj film obiluje i podjednako je komedija koliko i triler, jer reditelj maltene nije propustio ni jednu scenu u filmu da ne upotrebi po nešto iz svog neiscrpnog repertoara pa ga ima čak i u najozbiljnijim momentima. Ali iako nametljivo, nikako nije preterano već uspeva da kontroliše i održi balans. Tenzija, mistika i sve ostalo što jedan triler nosi sa sobom dolaze lagano kako film odmiče.

Ovaj film zapravo počinje od prvog kadra, nema nepotrebnog uvoda kako bi se popunilo mesto na "filmskoj traci". Jer ovom reditelju to nije potrebno.
On je sve scene snimao sa poentom i celim tokom filma pokazao da ideja ima na pretek. Fascinantno inspirativno baratanje kamerom je još jedan od vrhunskih segmenata njegovog rada. Odlično vođenje priče uz glumce koji daju svoj maksimum u svakoj sceni rezultiralo je užitkom za sve gledaoce.

Film koji je za svačiji ukus jer je u isto vreme dovoljno zabavan, napet, mističan i dinamičan. Joon-ho Bong je filmom "Memories of a Murder" dotakao savršenstvo režije i film je koji ne smete zaobići ako ste istinski ljubitelj sedme umetnosti.

Stvarno odličan film. Ima humora, napetosti, dijaloga - sve je izvedeno kako treba. Jedan od najjačih korejskih. Kraj mi je genijalan.

Јел то неки прећутни договор да увек ја пишем први утиске,или.....

Ремек дело!!

Велики део заслуга што гајим симпатије према Корејског кинематографији припадају у ствар овом филму,заправо овај филм ме је некако ''увукао'' да се заинтересујем за њих. Онако из прве руке ми је деловао пресмешан да би био трилер,а опет озбиљнији од многих других,а како је филм одмицао и радња се захуктавала,то је већи утисам остављао на мене.
Неочекивано је атрибут који је синоним за филмове са ових простора па тако и у овом филму,онај генијалан крај који ме је само још више одушевио. Управо то,неочекивано је оно што даје драж,што издваја ову земљу и кинематографију а зависно од жанра,то неочекивано може бити и изненађујуће,шокантно,морбидно,болесно,урнебесно...

Ја генерално волим филмове који остављају утисак и који се не заборављају(или дуго остају у сећању) а Корејских је највише,оно што знам да ћу се овог филма увек (радо) сећати и увек ћу му се изнова враћати....а сви који га не одгледају ће сигурно изгубити.

Pisao sam ja   

 

Nego ostali nešto zatajili 

Odličan. South Korea rules. 

Prvo što sam zapazio je to da atmosfera u filmu nije mračna i sumorna iako tema kojom se film bavi itekako jeste. Odmah u prvoj sceni se to primeti, kada detektiv pronalazi leš, pa i posle kad šef dolazi i upada u onaj jarak ili kad se dere na traktoristu i forenzičare ...

Kako film odmiče postaje sve ozbiljniji i polako se gubi taj humor koji je zaista fenomenalan (ćelavci  ) i film prerasta u pravi triler i drži do samog kraja u neizvesnosti.

Kraj je, kao i kod većine korejskih filmova, totalno suprotan od onoga što bilo ko očekuje. E sad, nekome će da  bude genijalan, a neko će da bude razočaran. U svakom slučaju, niko neće da ostane ravnodušan. Meni je genijalan, ali sam i u isto vreme razočaran, ne zato što je kraj loš, već jednostavno jer nisam to očekivao.

Još jednom, odličan film i preporuka svakom da pogleda, ko nije dosad.

  Pored svega gore nabrojanog dodao bih da je film dosta nepredvidljiv i bizaran zbog nekih svojih scena i situacija.Meni je najbizarnija ona scena kraj reke gde pandur sa urokljivim očima sedi pored reke sa ljubavnicom sa kojojm priča dok prima fiziološki rastvor iz flaše koja visi na drvetu.Nikad do sad nisam čuo a još manje video takav piknik i prizor.Kod te scene sam morao da napravim pauzu da bih na miru mogao da se smejem.Ono što mi se ne sviđa je napuštanje šablona po kom je ubica ubijao.Pored pesme i kiše sve žene su imale nešto crveno na sebi,sve osim poslednje.Da li to znači da se u "posao" ubacio neki drugi ubica ili je stari promenio metode ?

E što se te crvene odeće tiče, s obzirom na vreme u koje je radnja filma smeštena pomislio sam da je simbolika u pitanju. Može li neko sa sigurnošću da potvrdi ili demantuje ?

  Koliko se sećam bila je tu i pandurka koja je bila mamac i koja je bila obučena u crvenu haljinu.

Da ali mislim nije slučajno odabrana ta boja.