Vi kao da ga niste ni gledali, Čaka mi Norisa. No, ne mogu sad da posvetim sat vremena na repliku. Možda u narednim danima.

Jeste li vas dvojica gledali film Amour ?

  Ja jesam, čekam tvoe viđenje.

Amour nisam, Višu silu jesam.

Amour ?


Biće, veruj mi. Ali ne u par redova pa kad budem imao volje i vremena...



Oko jednog smo na istom, ni ja se nisam vezao za likove. Ali, ja ni jednog trenutka nisam pomislio da je to cilj autora već analitičko-psihološko posmatranje ljudskih odnosa uopšte, iskazanih kroz situaciju takva kakva jeste. Lavina je metafora kao i većina onoga što vidimo u filmo i zbog nje je određena lokacija snimanja.

Ali o svemu ću daleko detaljnije neki drugi put.

Ovo možda i jeste uspela analitičko-psihološka studija, ali svaki film je za mene na prvom mestu baš to - film, i ako me na tom planu ne zainteresuje džabe mu sva njegova umnost i filozofija... ako hoću dobru priču, čitam knjigu, od filma ipak očekujem nešto više. I drugi reditelji su snimali studiozne filmove (Tarkovski, Bergman, Pazolini, Felini), ali su umeli i na filmskom planu da donesu nešto, zato se i smatraju velikim umetnicima. Ovde sam imao utisak da gledam TV film sa nešto boljom pričom i idejom.

Not your cup of tea, simply as that

Nije da sam ja oduševljen njime ali mi se svideo jer me je zainteresovao da sklapam pazle od detalja iz svih tih sporih, dugih i naizgled besmislenih scena. Što je vrlo bitno, bio sam raspoložen za takav film toga dana kad sam ga gledao. Večeras ne bih imao volje kao što nemam ni da komentarišem.

Tako nekako

Jednostavno me nije zainteresovao, što se mene tiče priča je vrlo prosta... sve van toga bilo mi je preko glave.

Ja sam se kao ti sa ovim filmom osećao nakon odgledanog Boyhood. Ovaj mi se svideo, ono, 7.5 od 10.

A baš me interesuje da li bi vam Amour bio tako bled.

  Cenim i poštujem originalne i "neobične" filmove ali ipak tražim nešto više od, na primer, filma u kom glavni junak na pokretnim stepenicama telefonira. Ili se vozi u žičari, liftu i tome slično. Film ipak treba da ima bar neku radnju a ne da se sve vrti oko toga da li je neko pobegao ili nije od lavine koja čak nije bila ni opasna.

Boyhood će mi se verovatno dopasti, pošto volim filmove u kojima mogu da se vežem za likove... znajući način na koji je taj film snimljen, pretpostavljam da mu je to jača strana.

A za Amour je pitanje, ako ništa drugo volim i poštujem Trentinjana kao glumca, to je makar jedna stvar za koju ću moći da se zakačim... ovde nije bilo čak ni toga, baš niko od glumaca mi se nije dopao. Mogli bismo da gledamo Amour u nekom sledećem izdanju Bioskopa, eto dobre ideje.