Naravno da mozes da postavis na Titlove... samo dodaj pojasnjenje zasto jos jedan titl i to je to.

Postavio sam sad i tamo, možete da birate odakle ćete da skinete. A može i da se obriše odavde. A i ne mora.

Hvala.

Sad si me bacio u dilemu odakle da skinem.

Vidim paskale da si i Tezu postavio na titlove 
Sad mi sibni neki link na PP za film 

 

Ево и мене. Не знам куд ударам и где ћу пре.

  Održa čovek reč
 

Зар си сумњао у Џонија? 

  Ni u Džonija a ni u Paskala. Gledaću preko reda ovo i ono što je Aconja predložio.

Šta je Aconja predložio, nisam upućen?

Vredelo je prevoditi makar kako bih osetio toplinu Ranerovog i Lazinog sarkazma

Teza je sjajan film, uživao sam u prevodu... nadam se da će biti sledeći na redu za gledanje.

---

A sad - Viša sila:

Najpre, najviše volim kad se tokom gledanja filma srodim s likovima, vežem se za njih toliko da mi je stalo šta će s njima biti na kraju. Ovde mi se to nije desilo. Razlog - svaki pojedinačni lik je prokleto iritantan i dosadan. Naravno, to je zato što je reditelj nastojao da film bude što je realniji moguće. Ali zašto bi, pobogu, neko uopšte hteo da snimi film o ovako dosadnim ljudima, to je ono što me zbunjuje. Da sam hteo da vidim kako se ponašaju ljudi u stvarnom životu, gledao bih dokumentarac (ili izašao iz kuće), a da sam hteo da služam dvoje supružnika kako se prepucavaju, slušao bih svoje roditelje. Ne treba mi film za to. Film ne treba da bude isti kao život, treba da bude bolji od njega, da ne kažem zanimljiviji - ili kako bi Hičkok rekao, film za njega nije isečak života, nego isečak torte. A ovo je isečak života. I to veoma, veoma dosadnog života.

Da se razumemo, nemam ništa protiv realizma na filmu, ni protiv sporijeg tempa, ni protiv manjka dešavanja. Ali to onda mora da se nadoknadi nekim drugim kvalitetom, dobrom glumom, zanimljivom kamerom, slikom, muzikom, bilo čim. Dobro, ovde ima dobre muzika, Vivaldi je lep detalj i fino uklopljen u radnju, ali se i on prečesto i predugo ponavlja. Pejzaži - na momente lepi, ali onda i oni počnu da se ponavljaju, što i nije neka posebna krivica reditelja jer, ozbiljno, šta drugo da radiš sa tonom snega i magle. Gluma tipično skandinavska, ni slučajno nemoj da pokažeš još neku emociju na licu osim potpune ravnodušnosti i apatije. Što mi najčešće ne smeta, ali kao što rekoh, ovde bi pomoglo malo dinamike i dešavanja, makar u mimici. Tako da se film svodi na prvih 15 minuta, pre nego što dođe do lavine, a onda puna 2 sata njihovog razgovora i tupljenja na tu temu. A šta bi ti...? A zašto nisi...? A što ovo...? A što ono...? I tako puna dva sata. Kao da nije dovoljno što se njih dvoje prepucavaju, dođu i njihovi prijatelji pa im se pridruže. I onda pričaju. I pričaju. I pričaju. I taj razgovor ne vodi nikuda. Umesto toga, na kraju dobijemo potvrdu Tomasove muškosti na krajnje naivan i predvidiv način, dok Eba ispadne neurotična ludača. Živeo feminizam.

Film pati od viška - viška teksta, viška likova, viška vremena. Da je režiser hteo da snimi meditativan film, to bih još nekako i razumeo, ali za takav film ima previše prazne priče i generalnog tupljenja. Takođe, ne razumem koja je uopšte funkcija njihovog bradatog prijatelja i njegove stondirane devojke. Da nam pokažu da bi i mi trebalo da se zamislimo šta bismo uradili na Tomasovom mestu? To je moglo i bez njih. Koja je funkcija Ebine promiskuitetne prijateljice? Da uvede temu preljube u priču, temu koja se uopšte ne razvija nadalje? Ako izuzmemo to što Tomas u jednom trenutku kaže da je bio neveran, da bi sve ostalo na tome, više se uopšte ne pominje ta preljuba do kraja filma. Jedini sporedan lik koji ima iole smisla je onaj nesrećni domar koji mora sve da ih trpi i sluša. Jeste da nema neku naročitu ulogu, ali makar ćuti, što je velika prednost imajući u vidu ostatak glumačke postave.

E sad, ideja filma - koliko sam shvatio, ideja je da nikad ne znaš šta bi uradio u situaciji kao što je bila ona s lavinom. Dobro, neka bude, mada smo to znali i bez njih, ali nije zabranjeno snimiti film na tu temu. Međutim, da sam bio na Tomasovom mestu, ni na trenutak se ne bih dvoumio oko toga treba li spasiti ženu i decu ili ne. Naravno da ne. Pusti ih da pomru. Ajd, deca su deca, nisu kriva što su iritantni mali hiperaktivni gadovi. Ali ja onakvu kučku kao što je Eba dugo nisam video ni na filmu ni u stvarnosti. Zapela za čoveka, i ne pušta - a što si pobegao, pa kako si smeo da pobegneš, imam sve snimljeno, sad ću da te obrukam pred prijateljima... let it go, ženo. Divim se Tomasovom osećaju za samokontrolu, ozbiljno sam očekivao da je ošamari bar jedno 5-6 puta. Da se čovek zapita zašto se uopšte oženio njom. A da:





Može se reći da je dobio ono što je zaslužio, kad ne razmišlja glavom nego...

Može da se kaže da je reditelj hteo da prikaže tamnu stranu prosečne skandinavske porodice srednje klase, nešto kao švedska Američka lepota, ali i to je uradio bez ikakvog ličnog uplitanja u priču, Reditelj je negde u pozadini, pušta kameru da snima, glumci se ne udubljuju u uloge, sve je kao u pozorištu, bez trunke emocija ili iskrenosti. Nekom se to možda sviđa, ali ja to ne volim, volim da osetim rediteljev pečat na filmu, da mu je stalo do onog što prikazuje. Čak ni scene koje bi trebalo da budu nabijene emocijama to nisu, umesto klimaksa dobijamo još jednu frigidnu scenu, lišenu bilo kakvog iskrenog osećanja. Jednostavno, sve je previše mrtvo da bi mi bilo stalo. A ako mi nije stalo, onda me nije briga ni za ideju, ni za poruku, ni za šta.

I da, ako neko ima pojma šta se dešava u ovoj sceni neka javi, jer ja nemam pojma:



To je to od mene zasad.

  Aconja je predložio Domino (2005) koji nisam gledao a gledaću ga zbog njegove preporuke jer me zanima kako čovek razmišlja.
  Ni meni se nije dopao a za ovo što sam video u filmu mogao sam da pronađem neki turistički vodič i da odem na francuske alpe. ako ja ovaj film doživljavam. Retko kad mi se desi da padnem u iskušenje da premotam neki film a upravo to mi se više puta desilo, da neke delove jednostavno preskočim.
  Najbolji i najdramitičniji deo filma čija radnja počinje pestog dana skijanja (toliko o dinamici) se odigrao u hotelskoj sobi. To je onaj deo gde klinci izbacuju roditelje iz sobe i to je totalni fijasko za film, kad pored sve one prirodne lepote ostane u pamćenju hotel i hotelska soba.