Bulevar Dr.Zoran Djindjic :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Александар Вучић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка најоштрије осуђује дивљачко понашање режима Војислава Коштунице и Бориса Тадића који гуши слободу мишљења, слободу савести и другачијег политичког става. Хапшење и експресно одређивање затворских казни младићима који су лепили плакате на којима је писало – Булевар Ратка Младића јасно показује да ми данас немамо државу, да смо потпуно окпирани, а да су Војислав Коштуница и Борис Тадић најгори могући окупациони осиони и бахати поданици чији је једини посао да униште све што је српско, па макар по цену уништавања породица, уништавања живота младих људи и њихове будућности. Они су осудили људе само зато што другачије мисле. Само зато што не прихватају или се не слажу да једна улица у Београду треба да добије име Зорана Ђинђића, иначе познатог само по три ствари, да је о Видовдану, заједно са Војиславом Коштуницом противправно изручио Милошевића Хагу, друга ствар је та да је рекао – коме је до морала нека иде у цркву и трећа је да је радницима рудника у Бору рекао да не морају да раде, да им он даје отказе, али да могу да сеју кикирики. Е, пошто се неки људи не слажу са том врстом идеологије, а то очигледно није дозвољено у нашем друштву и нашој држави, онда су они решили да на све могуће начине забране дргачије мишљење и кренули да хапсе. Е, сад ће власти имати проблема, мораће изгледа да хапси много људи. Не двојицу младића који, успут буди речено, појма немамо ни из које су организације, нити било шта друго, али ће морати да хапсе много људи и видећете врло брзо ћемо вас обавестити, ја очекујем да ће власт због другачијег мишљења морати хиљаде нових затворских места да обезбеди. Па, добро је да знамо каква је власт Војислава Коштунице и Бориса Тадића. Само зато што ми не мислимо да то треба да буде Булевар Зорана Ђинђића, односно неко други се са тим не слаже, због тога да хапсе људе и да то медији под контролом режима, а то значи електронски готово сви РТС, Б92, Пинк, никакве разлике нема, говорим о те три националне фреквенције.

И још један ћемо захтев изнети, то отворено да вам кажем, то је идеја Томислава Николића, тражићемо да држава Србија добије и једну националну родољубиву телевизију која ће, само једну, нека буде 15, колико год хоће, америчких, досовских, оваквих, онаквих, само једну националну телевизију која ће моћи и смети да изнесе понекад другачије мишљење и тај захтев ће бити веома озбиљан политички захтев и веома правно утемељен. Јер ово што се данас дешава у Србији је окупација у милион и двадесет и шест слика. Ето тако нам изгледа и политичка сцена и медијска сцена Србије. Без права на другачије мишљење, а најбеднији су ми они који се радују хапшењу неке деце од 25 или 28 година који су криви зато што су један картончих од 30 сантиметара залепили на неку зграду. Да се то догодило, не дај Боже, неком и Отпора да је на 30 дана осуђен због лепљења једног плаката, па када су биле привођени држали су конференције за новинаре од Цириха до Лондона и не знам због чега. А узгред, ови људи су то сами радили зато што имају идеју, зато што имају нешто друго у глави, а не паре у својој задњици као што је имао неки несрећник из Демократске странке или неке друге од тих странака.

Живимо у земљи апсурда и зато Српска радикална странка најоштрије осуђује мешање у правосуђе и у правосудни систем највиших државних органа, а оно што раде Борис Тадић и Војислав Коштуница то је скандал. То је апсолутни скандал, а да не причам о томе шта раде поједине политичке странке које говоре да правосуђе треба да буде независно, а онда долазе испред појединих судова са страначким заставама да шиканирају и бију чланове фамилија оптужених или не знам ни ја шта све. То су ствари које се нигде ни у једној нормалној земљи на свету не дешавају.

Изволите, ако имате неко питање на сва ваша питања смо спремни да одговарамо.

Новинар: Телевизија Кошава ако може.

Александар Вучић: Свакако.

Новинар: Да ли ви сматрате да један министар правде има право да коментарише процес који је још увек у току, с обзиром да обе стране имају право на жалбу?

Александар Вучић: Ја вам се клањам и изненађен сам због вашег питања. Не, нема право. Клањам се вашој храбрости и вашем правничком знању и вашем личном поштењу. То је све што могу да кажем, нема право ни он, ни Војислав Коштуница. Треба да се стиде и да одговарају пред грађанима Србије због онога што раде. А министар правде да то ради, а да није правоснажна пресуда и тиме да црта сваком судији како мора да се понаша у жалбеном постпуку, то је више од скандала. А, извињавам се ако вас доводим у непријатну ситуацију, користим прилику да вам лично честитам на храбористи, иако вас никада, претпостављам, нисам видео у животу. Опростите још једанпут.

Новинар: С обзиром да већину одбора држе опозицоне странке у Скупштини Србије, парламент је коначно почео да ради…

Александр Вучић: Па, није баш ни то тачно, али хајде сад. То вам је онако успут, то вам је рекао онај Дулић, па лупа глупости, али није ни важно. Хајде сад.

Новинар: Занима ме, велики број важних закона нас очекује да ли ће опозиција опструирати рад везано за то.

Александар Вучић: Ја морам нешто да вам кажем. Је не волим да слушам када прича неко из власти нешто. Јуче сте имали пример на Б92 где новинар, на најпокваренији начин, подсетићу вас на то, само да видите како функционише та матрица покварености, каже – господине Дулићу, недајте ми да лажем, па вас молим да ме исправите ако погрешим или будем непрецизан у било ком смислу, господине Дулићу нисте стекли симпатије, каже, посланика социјалиста и радикала, јер сте рекли – неће бити повећања плата. Извините, а ко је тражио повећање плата? Ко је то тражио? То је тражила Демократска странка прошли пут. Они су узели 125 милиона, а да нису провели 35 минута у Народној скупштини Републике Србије за годину и четири месеца. Сад, питате ме за одборе. Ми смо одборе оне које смо држали раније држимо и сад, не знам Административни одбор ако је тај одбор важан. Он реглуше та процедурална питања и бирократска питања везана за саму Народну скупштину, не знам који су то још, не знам како важни одбори, можда за равноправност полова. То је један веома важан одбор и то контролишемо, истина је. Ви знате да смо ми увек били за апсолутну равноправност полова, тако да код нас су жене најистакнутији страначки функционери, тиме се поносимо и иначе најпопуларније у Србији жене, али не видим какве то везе има са функционисањем скупштине, него то тек пошто Андреја Младеновић нема шта да прича сад на конференцији за новинаре, не може сад да се хвали човек да дође на конференцију, па да каже – видите, толико влада напорно ради, толико се муче, седа дана су, ево, већ министри, а већ су успели шести дан четири наша министра да оду на веома значајан догађај за Србију Милан-Ливерпул у Лиги шампиона. Да ли сте видели како напорно раде и како се муче. Ено их убише се синоћ на Милан-Ливерпул. Од Ђиласа до Љајића. Ако већ не знате ко је био да вас обавестим успут. А ови што се боре за Косово и Метохију, ваљда су неки навијачи Милана добри лобисти Албанаца, ваљда неки навијаћи Ливерпула Срба и зато им је посао да иду доле. Страшно важан државнички посао у тренутку када је земља угрожена, они немају паметнија посла него да се авиончићима возикају горе-доле да би стигли да виде, јер је важно. Они су много моћни гледају Милан-Ливерпул. Е, у таквој држави живимо.

Ја само хоћу једну ствар да вам кажем. Ја знам да има много новинара који су револуционарне памети, који су постављени ту због револуционарног свог стажа и који имају своје закуцано мишљење од 1992, 1993. или 1995. и није ни важно. Ја вас питам, може ли неко да оправда 30 дана затвора због тога што је неко дете окачило некакав картончић негде, шта год да је на њему писало, шта год. А не да то дете није ништа непристојно написало, ништа непристојно урадило, него своју идеју истакло, која је другачија од идеје режима. Што нису хапсили оне који су ишли са петицијом да то буде Булевар Зорана Ђинћића, тада је био Булевар АВНОЈ-а? Што нису хапсили њих који су ишли са петицијом Зорана Ђинђића? Ја нећу да то буде улица Зорана Ђинђића. Милион људи у Београду неће да то буде улица Зорана Ђинђића, ако милион хоће. Бар милион неће. Па шта сад? Да ли то треба са сваком улицом да се ради? Хоћете сваког да ухапсите? Ево, имаће власти прилику, ја вас обавештавам, имаће прилику много људи да ухапси, нека одмах обезбеде неколико хиљада нових затворских ћелија. Или ће показати да је закон исти за све, јер ја не желим, нити било ко од нас из Српске радикалне странке да се разликује од обичних људи. Ако су њих ухапсили и осудили на казне затвора мораће и нас. И написмено ћемо, дакле, видећете за различите ствари унапред упутити саопштење органима власти да се одричемо имуитета, тако да им то не буде изговор зашто нас не хапсе. Па, да видимо колико ће то нових затвора по Србији морати да отворе у којима ће да ухапсе сваког слободоумног и сваког ко другачије мисли од Војислава Коштунице, Бориса Тадића и њихових газда. Значи, људи који су завршили Правни факултет јуче нису могли да верују шта се у овој земљи збива, а не људи који су завршили само Правни факулет, него људи који су тролејбусом прошли у некадашњој улици Лоле Рибара или Светогорској данас поред Правно-биротехничке школе. Е, ти који су тролејбусом пролазили некада поред Правно-биротехничке школе умирали су од смеха гледајући јуче наше медије који без иједне критичке опаске каже – па, да, тамо се скупила омладина Демократске странке, кажу мало је и 40 година. Шта је бре то? Где то има? Где то има, људи? У којој то земљи има? Па, као изашла фамилија оптужених, па они да их линчују и то. Нису. Пошто је био један мушкарац, да су биле све жене линчовали би их. Него био један, па су видели да је много јак за њих, па хајде немој нас 200 на њега једног много је јак. Да их је било 500 онда би их напали. Рачунају њих 500 једног могу да савладају. Али, ево, унапред вас обавештавам да ћемо обавестити и посланике и активисте Демократске странке кад ћемо шта да радимо, па ћемо да их очекујемо да дођу да кидају и цепају, кад то могу, иначе да раде пред камерама. Кад то неко други ради од ове деце, биће добор да то ураде и кад не буду само деца ту. Са великим одушевљењем ћемо их сачекати да видимо како те храбре момке, што нападају жене, децу и не знам ни ја кога све, шта ће да ураде. Изволите.

Новинар: Господине Вучићу, Понош се вратио из посете Охају, да ли има право да отвори канцеларију НАТО или било које друге стране организације у Београду?

Александар Вучић: Видео сам га са неким ватрогасцима. Ја мислим да ћемо сада да имамо и званично НАТО ватрогасце. Видео сам да је то велики успех српске војске што сарађујемо сада са ватрогасном бригадом у Охају. Ја то разумем, то је веома озбиљна ствар. Господин Понош је чудо једно светско, то је велики напредак у атлантским интеграцијама, да ће читав Атлантик да нам пошаљу, сву води из Атлантика да пошаљу када буде требало да гасимо ватру негде где избије пожар. Е таква нам је држава данас.

Новинар: Да ли има право да отвори канцеларије?

Александар Вучић: Па, нема право. Знате, то није стриктно забрањено нашим пописима, али из духа нашег Устава који говори о суверенитету ове земље и који говори о њеном територијалном интегритету, из духа закона који имамо, позитивних закона данас у Србији, то не би било дозвољено. Али слушајте, покажите ми данас министра неког који је прочитао више од 20 књига у животу, а да није завршио маршалов центар у Гармишпартенкирхнеру или негде другде. Велика гужва у том неком маршаловом центру, ја нисам знао да тамо толико семафора има само за ове наше што одавде долазе. Боље би било да се негде школују, да негде нешто знају, да негде неку књигу прочитају уместо што завршавају курсеве разних обавештајних служби против интереса своје земље. Изволите.

Новинар: Само сам хтео да вас питам, Агим Чеку је у руководству или вођа Албанаца на Косову, они су објавили да ће прогласити независност, међутим, судећи по ономе што је Владимир Путин рекао у Бечу, да ли ви имате коментар или нешто више да кажете за јавност.

Александар Вучић: Па, ја морам да кажем да је очигледно да Европска унија и Сједињене Америчке Државе све раде да дају независност Косову и Метохију, да су они задовољни влашћу у Србији. Да су влашћу у Србији задовољни и Агим Чеку и Хашим Тачи, по њиховим званичним изјавама то видите, истовремено ми је занимљиво да данас нико не јавља да је берза пала, пошто је Оливер Дулић изабран за председника скупштине и то драматично пала, просто ме чуди да то РТС не јавља, они су телевизија чудесна једна, то им је била друга вест када је Тома Николић…

Новинар: То стварно нема везе.

Александар Вучић: То нема везе, а имао је везе са Томом Николићем, имало је везе са Томом Николићем, а није са Оливером Дулићем. Е, стварно, ви из Демократске странке сте толико објективни да је то чудо једно. Пошто ја пратим берзу, јер учествујем на берзи некад, није имала везе ни са Томом Николићем. А данас је већи пад забележила после избора Оливера Дулића, него после избора Томислава Николића. Али то вам говори колико ми имам… Боље да прећутим. Али очекујем ја то вечерас на РТС-у да буде друга вест. Да ли ће Тијанић то да стави? Ако је све оне своје експертске расправе са естрадним уметницима завршио, рачунам да ће то код Тијанића запажено место да заузме у Дневнику.

Новинар: Не знам, господине Вучићу, то ћете морати њега да питате. Ја сам само новинар.

Александар Вучић: Не, слажем се, ја нисам, опростите. Нисам вама ни реч рекао. Ја за вас сматрам да сте врхунски професионалац. Моја је примедба упућена Тијанићу, рачунам да је добро да обавести народ да је Оливер Дулић проузроковао драматичан пад на берзи. Изволите.

Новинар: Кажите зашто Србија не отвара дипломатско представништво у Црној Гори а свакодневно се гомилају огромни конзуларноправни проблеми?

Александар Вучић: Па, мислим да ту постоје и даље некакви политички проблеми, али да би технички требало решавати ствари, пре свега, да се помаже српском народу у Црној Гори, свим Србима који доле живе и да се праве што је могуће ближи односи са српским народом у Црној Гори. Црна Гора је од виталног интереса за Црну Гору, пре свега због чињенице да живи 32 посто припадника српског народа, као што је Естонија и Украјина од приоритетног значаја, тако је Црна Гора за Србију. Ако имате 32 посто људи који се јасно изјашњавају да су Срби и бар још 20 или дведесет и нешто процената оних људи који сматрају да су Срби и Црногорци једно те исто, или део једног те истог народа, онда је потпуно јасно да је витални интерес Србије да има најбоље односе, пре свега, са српским народом у Црној Гори и да проналази техничке могућности како ће то на најбољи начин да оствари. Ја морам да вам кажем да нисам баш заинтересован за односе са свима, али што се Срба тиче то су нам нарочито важни односи.

Извор:Српска Радикална странка