Петре,

Младић је НЕВИН док се не докаже супротно. Ако не могу да га ухвате, нека му суде у одсуству. Али, већи проблем од тога је што хашки суд није непристрасан - заправо, то је једини озбиљан проблем.

Стварно ми је жао што неко може да мисли другачије него ти, али и прихватање те чињенице је део одрастања. Када то научиш, моћи ћемо да разговарамо као људи.

Vala, bio je i Sloba u nečem u pravu....

Јесте да не могу да смислим комунисте, али да ме неко убеди да је овај мафијашки олош више урадио, више изградио и више допринео подизању угледа и утицаја земље у свету, па ја ћу сам онда да шрафим табле са његовим проклетим именом.


"Он је живео ту 13 година". Ало Перице, комунисти су тај булевар изградили, као и цео Нови Београд. Такође моји су, као и велики број људи иначе на Новом Београду, добили стан бесплатно. Значи већ су ти "црвени" учинили више за мене од овог криминалца.


Немци су нас напали 1941. АВНОЈ се борио против њих  храбро (додуше за погрешну идеју, али јеби га) и на крају ослободио земљу. Немци су нас напали и 1999. са НАТО пактом. Зоран Ђинђић је тада трчао у Немачку да љуби руке Медлин Олобрајт и залаже се за жешће бомбардовање Србије, све у циљу тога, да народ устане против Милошевића.

Da crveni su od kredita napravli Novi Beograd,pa sad ti,ja tvoji unuci i moji treba da otplacuju te kredite,to je bila samo iluzija prosperiteta,lako je od kredita parviti,a kad dodje vreme da se vraca,sta onda,i to smo dobijali zbog balansiranja istok-zapad!

A ovi žuti,rade,proizvode a ne zadužuju se...Petre Petre jebivetre...Daj malo razmisli misi više dete!Onima je imao ko i da da kredit a ovima šipak,samo dobijaju pare da rovare i pljuju po državi...

Evo malo čitajte a ja odoh da spavam....Valja raditi sutra...

Kada su kamere CNN-a 5. oktobra 2000. godine iz Beograda počele da prenose nadrealne slike paljenja Savezne skupštine, TV  "Bastilje" i žestoke sukobe ''kukom i motikom'' sa Miloševićevim ''čuvarima reda i poretka'', Srbi su, makar za narednih nekoliko dana, prestali da u Evropi i SAD-u slove kao "divljaci i varvari sa Balkana".

   I godinama ranije na Trgu slobode i ulicama Beograda i  širom Srbije, stotine hiljada demonstranata nedeljama su protestvovali protiv režima tadašnjeg Vladara Slobodana Miloševića. Ali sve je bilo uzalud. Dok su tri meseca građani Srbije šetali ulicama, gasili svetla, udarali u lonce, šerpe i druga ''bojna oružja'', američki predsednik Bil Klinton je jasno stavljao do znanja da je "predsednik Slobodan Milošević faktor mira na Balkanu''. I stotine hiljada pobunjenih građana Srbije mogli su da se slikaju. A slike kojima su predstavljani u evropskim državama i u SAD-u i Kanadi govorile su da su Srbi ''barbari, ubice, zločinci i osvajači''. I tačka. Neko je tako hteo da se o nama priča, i tu nam spasa nije bilo.

   Na izmaku svog mandata Vilijem Bil Klinton odlučio je da Milošević mora otići s vlasti pre njega, i tako je moralo biti. CIA je otvorila budžet i počeo je ''proces odlaska Tiranina".

   Šta se, dakle, promenilo 5. oktobra u životu građana Srbije? Ko je pao, a ko pobedio?

   Nema sumnje, tog suvog i sunčanog jesenjeg dana pre sedam godina okončana je era jedne porodice. U životu građana napretka nije bilo.

   Uveče, kada se razišao dim, kada je TV "Bastilja" postala "slobodna i javna'', kada su se privremeno ugasili TV  "Pink", TV "Palma" i druge huškačke mašinerije, pojavili su se u Skupštini grada ''oslobodioci''. Prizor je bio jeziv, zastrašujući i opominjući. Vođi pobune Zoranu Đinđiću čestitali su, grlili se sa njim i ljubili Ljubiša Buha Čume, Dušan Spasojević Duća i desetine članova njihove družine. Lider Demokratske stranke je bio ozaren, čestitao je i on njima.

   I dok je svetom prostrujala vest da je Milošević pao, slika o Srbima nije se menjala. I dalje smo ostali ubice, zlikovci, opasni tipovi, ljudi pod sumnjom u belom svetu. Baš u belom svetu, u evropskim državama, Kanadi i SAD-u.

Verujem da je goloruki narod u Beogradu uživao  simpatije u belom svetu zbog snažnog otpora koji je pružao američkom savezniku Slobodanu Miloševiću, ali zvanična slika o Srbiji nikada se nije izmenila. Ostala je takva, a tako je moralo da bude.

   I već 6. oktobra bande Ljubiše Buhe Čumeta, Dušana Spasojevića i jedinica Milorada Ulemeka Legije postali su heroji DOS-ove vlasti, koja im se zahvaljivala na ''pomoći''. Hiljade prebijenih građana, onih koji su probijali barikade, dobijali batine pendrecima, obarani šmrkovima, na koje je Miloševićeva policija pucala, pali su u zaborav.

Šverc droge, oružja, duvana, nafte nastavljen je nesmanjenom žestinom. Poslove Marka Miloševića preuzeo je lider DOS-a pokojni Zoran Đinđić. U njegov kabinet, nakon što je izaban za premijera, Čume, Spasojević i ostali banditi ulazili su nogom, bez najave, kao u svoju kuću.  Zdanje u Šilerovoj postalo je rezidencijalni objekat u kome su po novac i kokain odlazili Čeda Jovanović, srpski ministri iz DOS-a, pa i sam premijer Đinđić.

Za vladu SAD-a bilo je najvažnije da DOS-ova vlast osigura njene interese. Nesmetan prolaz pošiljkama droge i oružja sa Kosova, do evropskih gradova. Tim parama CIA je finansirala okupaciju Kosova i stvaranje svoje mreže na Balkanu. Onoliko koliko je DOS-ova vlast osiguravala te interese i čuvala puteve droge, bila je na srcu ljudima iz Lenglija i Vašingtona.

Čim se premijer Đinđić okuražio da satre kriminalne grupe i ugrozi američke interese, platio je glavom. Stotine miliona evra CIA je inkasirala osiguravajući transporte droge koje su vodili kosovski Albanci.

Vlada SAD-a nastavlja je sa DOS-ovom vlašću da razgovara istim jezikom  kojim je komunicirala i sa Miloševićem. Njoj je odgovarala korumpirana i u zločin ogrezla vlada. Jer, primera radi, u Saudijskoj Arabiji je na vlasti najvarvarskiji režim, ljudima se odsecaju glave, udovi, vrše javna sakaćenja, ali iz Bele kuće režim Saudijske Arabije, velikog američkog donatora, nikada nije osuđen.

Tretirajući Srbiju i nove vlasti kao pseto, američki zvaničnici su ''reformisali'' Srbiju po meri svojih interesa.

Otuda nije ni čudno što su posle 5. oktobra 2000. godine, na scenu, sada potpuno javno i to kao zvanični junaci i zaslužni građani, izašli Čume, Bagzi, Dušan Spasojević, Milorad Ulemek. Za Miloševićevog zemana oni su samo bili kriminalci koji su radili u interesu vladajuće porodice. Nisu se šepurili po novinama, po televizijama...

Demokratska Srbija, sa institucijama koje osiguravaju demokratiju, nepoželjna je kod evropskih oligarha. Zbog toga je Vojislav Koštunica, ovakav kakav je, idealan čovek za njih. Preko njega mogu da nas ucenjuju, prljaju, da nam kolektivno sude. On ćuti, sleže ramenima i pljačka nas na svoj način.

Sedam godina posle 5. oktobra Srbija je sve dalje od mogućnosti da njen narod preživi izumiranje.