Bio jednom jedan crkveni mišić po imenu Miško. Miško je bio tako jadan i bedan da je vreme mahom provodio plačući u svojoj malenoj rupi. Zbog njegovih suza zidovi crkve povukli su vlagu, a zbog zvuka krčanja njegovih malenih praznih creva u kraju se mislilo da je crkva ukleta.

I dok je tako jednoga dana ležao u svojoj malenoj rupi i plakao nad svojom sudbinom, niotkuda se pojavila Dobra vila.

- Ne plači maleni Miško, - reče Dobra vila. Stigla sam tačno na vreme da ti pomognem. Stvoriću ti lepu haljinu i još lepše staklene cipelice i divnu kočiju od bundeve. Ići ćeš na bal i plesati sa zgodnim princem.

- Kakav bal? O čemu vi pričate?

- Ups, oprosti. Pogrešna bajka. A koji je tvoj problem? Zašto plačeš?

- Siromašan sam, jadan i bedan. Creva mi krče od gladi. Ne znam šta da radim!

- Prekini da cmizdriš u ovoj rupi, već kreni u svet da zaradiš za život. Svet je put mogućnosti da se obogatiš preko noći i postaneš najbogatiji Miško. Važno je samo da zaradiš prvi milion, posle sve ide glatko – reče Dobra vila i nestade.

Miško se pridigao, obrisao krokodilske suze i odlučio da je gotovo sa cmizdrenjem i da je vreme da se obogati. Spakovao je nekoliko mrvica hrane koje je čuvao za crne dane i krenuo u svet.

Posle nekoliko dana pešačenja stigao je do Čudesne šume, koja mu se učinila savršena za život i gde je odlučio da se nastani. Situacija u Čudesnoj šumi je bila, kao što se da i naslutiti, čudesna. Nekada su u njoj živele srećne životinje, koje su živele u prividnom bratstvu i jedinstvu, i kojom je vladao Veliki tata. Ali nažalost Veliki tata nije mogao da živi večno, iako se u šumi smatralo da je besmrtan. Posle smrti Velikog tate brigu o Čudesnoj šumi i njenim stanovnicima preuzeli su njegovi zli rođaci Veliki Kaktus, Biljka Ljudožderka i njihova monstruozna deca. U šumi je zavladao haos. Nestalo je prividno bratstvo i jedinstvo, životinje su počele međusobno da se mrzi i ubijaju.

Za to vreme naš mišić Miško počeo je vredno da prenosi gajbice, kao što su radile sve poštene životinje u to doba. Prenosio je gajbice svakog dana i bio sve vredniji i vredniji. Vremenom je vest o Miškovoj vrednoći stigla je i do ušiju Velikog Kaktusa i Biljke Ljudožderke koji su odlučili da Miška uzmu pod svoje.

I dok je Miško vredno prenosio sada malo veće gajbe, njegov prvi komšija cvrčak je po ceo dan udarao bubnjeve, pištao u pištaljke i pevao pesmu „spasi Čudesnu šumu i ubij se, Kaktuse“! Vremenom se to svidelo i drugim stanovnicima Čudesne šume te su se pridružili cvrčku i zajedno udarali, pištali i pevali. Dok su Cvrčak i stanovnici Čudesne šume cele zime udarali, pištali i pevali vredni Miško je vredno radio .

Posle naporne i ljute zime, najzad je stiglo proleće. Veliki Kaktus je uvenuo, Biljka Ljudožderka sa monstruoznom decom je pobegla iz Čudesne šume, a naš Miško, na koga cele zime niko nije obraćao pažnju, više nije prenosio gajbe već ogromne džakove. Kada su se posle pobede nad ljutom zimom cvrčak i drugi stanovnici šume osvrnuli oko sebe shvatili da je mišić Miško postao pacov i novi gospodar Čudesne šume.

Cvrčak i drugi stanovnici šume nisu imali više snage da udaraju u bubnjeve, pište u pištaljke i pevaju „spasi Srbiju i ubij se, Pacove“, već su se pomirili sa sudbinom.

Otišli su pokunjeno do Miška, koji je već zaposeo skoro celu Čudesnu šumu.

- Pomagaj Miško! – zapomagali su svi u glas. Siromašni smo, jadni i bedni. Creva nam krče od gladi. Ne znamo više šta da radimo.

- Prekinite da cmizdrite, nego dođite kod Miška da zaradite za život. Kod Miška ima puno mogućnosti da zaradite dva zrna kukuruza preko noći i da više ne budete gladni. Dođite kod Miška. Dođite da jeftino radite za mene.

Stanovnici šume su progutali knedlu i počeli jeftino da rade za Miška, dok je Cvrčak postao šef i dobio veliku platu.

 

Tragikomicno...

nije smesno 

 

 

 

 
Secate li se one pesme od "Index-A':

"Da sam ja Netko..."

Pa Vi nemojte da budete "odlikasi"...