Meditacija ispred Skupstine...   

Ommmmmmmmmmm... Nirvana!!!  (kako je to lepa pesma... Velicanstveni Dis)

Svasta su ljudi radili ispred skupstine - sta fali malo procistiti taj prostor pozitivnom energijom.

Da se malo vratimo temi...
Mozda je vec odgovoreno, al` lenja sam ja...   

Po budizmu zivot je patnja. Uzorci jesu strast.
Osloboditi se strasti, vodi ka izbavljenju. Put ka oslobodjenju vodi ka nirvani...
Da li postoji nesto- u hriscanstvu, sto nas moze odvesti u sl. stanje? Kako se osloboditi strasti? (Ne mislim samo na sex)
Osim molitve, liturgije...?
Mislim da je sublimacija- resenje!!!
Tj. kada sam  ja nesto procitam, napisem, izadjem... Bude bolje... 
Ovo je fina tema, da svako predlozi...
Kako se osloboditi patnje, strasti?

P.S. Mislim da je budizam nastao u VI veku p.n.e.... Sta su do tada radili, buduci, budisti? Znam da je Buda, bio 9. otelovljenje boga Visnu.

Molitva i litirgija su licna/grupna komunikacija sa Bogom - pomazu u borbi protih poriva i iskusenja materijalnog ali je uvek na coveku da vodi bitku sa sobom. Ono sto ja zameram hriscanstvu je nedefinisanost ili bolje, pogresna definisanost odnosa ljudi prema izvorima patnje. U hriscanstvu je osnovni mehanizam kontrole poriva - STRAH. Strah od bozije kazne i strah od greha koji se cesto izvitoperi u strah od zivota i cekanje smrti gde ce doci (nekako magichno) do vaskrsenja i spoznaje Boga. Otuda prica o Budizmu kao religiji koja ubija zivot je totalno pogresna - pogresna do te mere da se ista optuzba moze zalepiti hriscanstvu.

Znaci sta prosecan hriscanin ima u borbi protiv iskusenja - boziju kaznu nad svojom glavom. Sta budisti kazu - nema greha, nema vrline, nema kazne, nema straha - ono sto radis to ti se i vraca - plasio se ti toga ili ne. Karmicki tocak se okrece bez obzira na nasa osecanja i misljenje o njemu. Samim tim je i put cistiji - jer je cilj prozimanje mudrsti i spoznaja veze izmedju uzroka i posledice a ne bezanje od realnosti i eventualnog greha.

Ipak cela ova prica je generalizacija i moj licni stav - sa druge strane znam ljude u hriscanstvu koji imaju potpuno "budisticki" odnos prema njemu. Oni se ne bore protiv greha - oni ga prozivljavaju licnim preispitivanjem  i kao sto ti rece sublimacijom. Prociscavanjem misli i dela i priblizavanjem Hristovom putu.

Buda je u budizmu bio najmanje vazan karakter. Ili podjednako vazan kao i svi oni koji su dosli pre i posle njega. Budizam je samo re-analizirao ono sto su ostale religije, hinduizam u Indiji i Taoizam u Kini, vec uveliko objasnjavali. Medjutim Hinduizam je bio preopterecen simbolima i ritualima koje prosecan covek vishe nije razumeo (nesto slicno imamo danas u hriscanstvu). Kastinski sistem je to jos vise otezavao. Taoizam sa druge strane nije imao nikakve norme i okvire jer je imao samo filozofiju ali ne i ritual za koga bi se prosecan covek vezao. Budizam je prakticno dosao negde u sredinu i zato je bio toliko siroko prihvacen. Indija ga nikada nije dovoljno dobro prihvatila bas zbog kastinskog sistema gde bramani nisu hteli da dopuste da izgube svoj vrhunski polozaj. Ipak je budisticko sirenje po Kini i jugoistocnoj Aziji bilo dovoljno da od njega napravi svetsku religiju. Tao ces naci budiste potpuno utopljene u ritual i dogmu (Tibetanski budizam) ali i one potpuno oslobodjene bilo kakve dogme (Zen budizam). Ali svi oni ljudima daju alat da se bore protiv robovanja zemaljskim iskusenjima.

Ne mislim da budizam ubija zivot...
Imenujes strah. Ne plasim se ja...     "Briga me za zimu, briga me za sneg. Krzno mi je toplo. ja sam pravi medved."
Plasim se sebe... Ponekad. 

Decky , mislim da površno gledaš na Kršćane . Ne bih se složio da je glavni motiv strah . Za Boga koji je stvorio sve nije u redu reći da on neke stvari može a neke stvari ne može . On može uzeti ovu galaksiju i pocepati je ko Panta pitu. Može slobodno da kaže : šta će mi ova glupa govna , stvoriću nove ljude . Stvori nove ljude i kaže im : vidi šta se dogodilo ovima prije vas ! Tako će i vama ako ne budete dobri . Ali , postavlja se pitanje : ako smo mi glupa govna a kakav si onda ti ? Pa ti si nas stvorio ! Znači , on maximalno poštuje mogućnost izbora . On želi da mi sami od sebe , iz ljubavi budemo njegovi . Ne iz straha .
A u budizmu ? Ko je uopšte njihov bog ? Šta on oće ? 

Povrsno - kazes - pa mozda je tako.

Ali tvoj odgovor mnogo govori o tome. Radi se o konceptu Boga. Hriscani imaju, kao sto si i sam rekao, tu neku fantasticno neverovatnu ideju o Bogu koji ide okolo i nagradjuje i kaznjava - intervenise u nase zivote. A onda kazes ono sto je bitno - on postuje slobodu izbora. Kako kod okrenes ti tom pricom kreiras sliku Boga kao bica ekstenog u ondosu na tebe samog (ne bitno sta je i kako izgleda to bice). Egzistencija takvog bica podrazumeva da ono ima svoje mesto boravka, velicinu, masu, tezinu, jacinu magnetnog polja ili bilo koju drugu osobinu koje svako bice mora da ima. Budizam ne ulazi uopste u mastanja o Bogu niti ulazi u pitanja sta je On , gde se nalazi ili bilo sta u vezi njega. Budizam se bavi ljudima i njihovim zivotima i osnovnim problemom - zasto smo na ovoj zemlji i kako da zaustavimo tocak materijalne patnje.

Slikovitno poredeci to otprilike ide ovako - imas dve svinje - obe su u blatu i govnima do guse - jedan je hriscanin a druga budista. Svinja hriscanin razmislja ovako: ovo blato je patnja ali ja verujem da negde na nebu postoji Bog koji ce doci i izvuci me iz blata. Svinja budista razmislja - ovo blato je patnja ali kad bi samo napravio 10 koraka imam sanse da se iscupam iz ovog gliba i zakoracim na cisto parce zemlje. Svinja budista ne porice postojanje Boga ali pokusava da razvije svesnost o tome gde se nalazi i gde ide i da aktivno radi na tome.

Drugim recima - svesnost Boga je strasno daleko od nas i uprosceno gledajuci totalno je nebitno za nasu situaciju da raspravljamo o postojanju Boga sve dok ne postanemo svesni koliko je nasa svesnost daleko od bozije. Ali ipak svesnost koja nam je data da je razvijamo je jedini deo Boga koji mi poznajemo i samim tim jedini nas put prema njemu. Sta je Bog zaista i da li on intervenise ili ne je nebitno za nase spasenje sve dok smo svesni da sve sto nam je potrebno za spasenje je vec u nama (ako zelimo da to iskoristimo).

Ne, ne, ne decky...
Ima jedna, hriscanska pricica...   

Jedan vernik je verovao i verovao i zivot posvecivao molitvi i uopste, postovanju Boga.
Smatrao je da mu se nista ne moze dogoditi, dok veruje- cvrsto i predano u njega...
Jednoga dana, poce padati kisa. (Ova vremenska pojava bi mogla nekoga asocirati na Potop, ali stvari su isle drugacije...)
Kisa je padala i padala i padala... Nivo vode se popeo do prozora kuce, vernika.
Celo selo se evakuisalo. On je ostao. On se moli i veruje u izbavljenje...
Peo se malo po malo... Na namestaj, pa na merdevine, na kraju stize do krova...
Sedi on tako, kad prilazi mu neki covek, camcem i kaze mu da udje u camac, kako bi se spasio.
On, odlucno ostaje. Argument- mene ce Bog spasiti, ceo zivot sam mu odano sluzio.
Drugi put, dolazi camac. Voda je verniku, do grudi. Covek iz camca ga poziva, opet...
On, opet, ostaje pri svome... Voda navire i navire i navire...
Camac dolazi treci put. Voda se vec popela verniku, do glave...
On ostaje. Ne brine on, spasice ga Bog...

Naravno, vernik se utopio. kao veliki vernik, stize u Raj. Tamo se srece sa Bogom i revoltirano zapocinje razgovor o svojoj smrti...
Bog ga je pazljivo saslusao i rekao...
Ja sam ti slao camac, 3 puta!

Naravucenije (Sada ja malo glumatam Dositeja...)

Bog se nikome nece prikazati. On ima svoje izaslanike, koje salje...
           
(Pricu mi je ispricala moja mama, kada sam bila sasvim mala. Ona je zaista religiozna- al` ne ide u crkvu. Kasnije, kada sam imala nekih 10 g. istu mi je ispricao svestenik Vasilije, iz ruske crkve)

E, sada ja to tumacim kroz znake. Neko se doslovno drzi Biblije, pa ne zavrsi bas dobro... Duhovnost je uzvisenija komponenta od pukog verovanja...

Veoma tachno - da nekazem apsolutno tacno 

Drago mi je, sto se fino slazemo...