ФАКИРЕВО ЧУДО И ИСУСОВА МОЛИТВА

Човек који је написао ово сведочанство је један од многих мученика атеистичког режима у СССР, који је остварио блиставу каријеру као капетан брода. Он се бавио окултизмом и био је издавач часописа за окултизам "Ребус". Пошто је био спасен од бродолома чудом светог Серафима Саровског, ишао је на поклонство саровском чудотворцу и тамо се одрекао своје земаљске каријере и својих веза са окултистима, поставши монах. После рукоположења у чин свештеномонаха, служио је као мисионар у Кини, Индији и Тибету. Био је свештеник при разним руским (царским) амбасадама, а био је и игуман у неколико манастира. После 1914. године живео је у Печерској Лаври у Кијеву, где је служио као духовник младим људима који су долазили да питају о утицају окултизма у савременој Русији. Године 1924, месец дана после посете извесног Тухолкса, писца књиге "Црна магија", био је убијен у својој ћелији руком "непознатих лица"... Мисли се да је то била освета тамних сила окултизма.

Једног чудесног тропског јутра, наш брод је секао таласе Индијског океана, приближавајући се острву Цејлон (Шри Ланка). На палуби су били путници, углавном Енглези, са својим породицама, одушевљени дивним призором очаравајућег острва, пуног тајанства... иако је острво било још веома далеко, опојни мирис цветова обавијао је, са сваким налетом поветарца, цео брод. Већ је било видно пристаниште у зеленилу палми, са шароликим светом који је чекао на кеју... Видео се град Коломбо.

Брод се зауставио да узме угаљ, тако да су путници имали времена да сиђу на обалу. Дан је био тако топао да су осам људи, урачунавши ту и жене, коју је водио пуковник Елиот, кренула је у град Коломбо, већ добро познат пуковнику. Он је предложио: "Даме и господо, желите ли да посетимо једног овдашњег мађионичара—факира? Он живи у околини града." Сви прихватише пуковников предлог са одушевљењем. Било је већ вече, када смо стигли на један мали пропланак у џунгли, где се налазила колиба и покрај ње горела је мала ватра. Ту је седео, скрштених ногу, мршави старац са турбаном на глави, непомично зурећи у правцу ватре... Упркос нашем бучном доласку, старац је наставио да седи непомично, ни најмање не марећи за нас. Однекуд из мрака појавио се младић и нешто тихо запитао пуковника. Он је наместио столице за нашу групу у полукруг око ватре. Подигао се мирисави дим. Стари факир је и даље седео у истом положају. Месечина је дала свему фантастичне облике. Нехотице, сви су заћутали, ишчекујући шта ће се догодити.

"Погледајте дрво!" — викала је узбуђено госпођица Марија. Сви смо уперили поглед на дрво испред којега је седео факир. Оно је губило свој облик под трептањем чудне светлости, јаче од месечине. Ускоро се и таласаста површина мора такође променила под изливом светлости. Небо је постало плаво... У даљини, на мору, појавио се бели брод. На наше чуђење, ми смо препознали свој брод који се приближавао граду Коломбу. И што је најчудније, ми смо на палуби брода препознали сами себе. Треба да знате да се то десило пре појаве кинематографије, тако да нико није могао овако нешто ни замислити. Свако је видео самог себе на палуби брода, како разговара и смеје се са другима. Ја сам чак видео и нашу маскоту, вољену мајмуницу Нели, како једе банане. Свако од нашег друштва био је веома узбуђен, гледајући овај призор.

А ја сам потпуно заборавио да сам ја монах и свештеник, и мислио сам да овај спектакл нема везе са мојим чином. Омађијаност је била тако моћна да су и мој ум и моје срце били ућуткани. Моје срце је почело болно да лупа као на узбуну. Нагло сам се освестио. Целим мојим бићем овладао је страх...

Усне моје почеле су да изговарају молитву: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога!" Одмах сам осетио олакшање, као да су неки мистериозни ланци спали с мене. Моја молитва је постала усредоточенија и њоме се моја душа повратила. Кад сам погледао на факирово дрво, она светла измаглица је нестала. Видео сам само светлост месечине и факира како укочено седи покрај ватре. Међутим, моји сапутници и даље су били хипнотисани факиревом сликом на мору.

Но, нешто се очигледно догађало са факирем. Он се искривио на страну. Младић је притрчао збуњено. Сеанса је на пречац прекинута.

Дубоко узбуђени овим призором, моји пријатељи живо су размењивали своје утиске, не знајући зашто је ово привиђење нагло пресечено. Младић је ово протумачио исцрпљеношћу факира, који је и даље седео нагнуте главе, не обраћајући пажњу на присутне.

Факир је био награђен богатом напојницом, коју му је младић сакупио од захвалних гледалаца овога "чуда". Моји пријатељи су кренули назад у град. Ја сам се нехотице осврнуо — и задрхтао сам од непријатног осећања. Мој поглед се укрстио са погледом факира. Он је био пун мржње. То је трајало само трен, па је опет заузео уобичајени укочен став мира. Ипак, тај ледени поглед отворио ми је заувек очи да увидим чијом моћи је било произведено ово "чудо".

Далекоисточна "духовност" не ограничава се само на овакве медијумске "трикове" оваквих факира... Ми ћемо, у следећем поглављу, видети неке њене видове који су много заноснији. Ипак, тајанствена моћ којом се служе, дата поклоницима далекоисточних религија, извире из медиумизма, а његово главно обележје састоји се у пасивности пред "духовном" стварношћу која омогућава том идолопоклонику да ступи у додир са "боговима" нехришћанских религија. Сличну појаву можемо видети и у далекоисточној "медитацији" (чак и ако јој је дато име "хришћанска" медитација), а можда се ради о истом феномену и када су у питању чудни "дарови" код наших декадентних "харизматичара"...

Copyright (C) 2003 Библиотека Св. Наум
Овај текст је преузет са сајта http://www.bsn.org.yu/index.php?id=mlt/011
pa prosudite sami

O Boze kada bi znala samo kolika je gomila gluposti ovo sto si citirala i kako taj tvoj monah kao i vecina druguj "kriticara" istocne mudrosti nemaju pojma o cemu govore.

Dovoljno govori to da su uvek hrisacni bili ti koji su zdusno trazili i nalazili nove motive da napadaju i satanizuju istocne filozofije i religije a ja nikada nisam cuo ni jednog budistu, hinduistu da govori bilo sta lose o hriscanstvu kao religiji. Nikad mi nije bila jasna potreba hriscanstva da "izvodi ljude na prav put" i da uvek uocava greske i zlo u drugima a nikada to nije pokusala da uoci u samoj sebi. Zasto neko ne napise koliko je mucenika zavrsilo u hriscanskim manastirima a da nikada nije shvatilo sta tamo rade i gde je taj Bog Isus Hrist koji im je obecan.

verovatno se posle taj fakir uchlanio u NKVD pa ga je ubio 1924 .... 

Pinot- izvini!
Cesto ja "preletim" preko postova... Ubuduce- malo podebljaj... 

Dakle- Isus. Prihvatam, recimo, prvu opciju. Ona mi je najbliza, ali samo donekle...

Naime- po meni Biblija je idealna za manipulisanje. Pokrece mase, ako se upotrebi na pravi nacin.
(Pr. zasto je bas Marija Magdalena, prva videla Isusa, posle vaskrsenja? Pa, da bi se sastavljaci zbornika, Biblije, "oduzili" zenama, koje su uzrok prvog greha. U nasoj Bibliji, nema price o Juditi, u nemackoj ima, i ona je spasila hriscanski narod. Vidis? Takvi ocigledni primeri, mene malo gurkaju, ka "licnoj" religiji, sa osnovama u hriscanstvu.)

Licno- stvari posmatram, daleko dalje. Vecina govori o Bozijoj velicini, citajuci papir.
Moj "papir" je metafizickog porekla. Reci su sture, minorne- da bih mogla precizno definisati. Prisutan je osecaj, koji je duhovno orjentisan.

@Euridicat,

Evo , draga , navešću ti 1 dobar razlog u vezi Marije Magdalene . Znaš , kod drevnih Hebreja žene nisu imale pravo glasa . Shodno tome , žensko svjedočanstvo na sudu bilo je ništavno . Ko da ne postoji.

Sad razmisli o ovom momentu : da je neko želio da obmanjuje , da li bi se pobrinuo da prazan grob vidi prvo žena ili muškarac ? Al sad pazi , žena , pa još bivša prostitutka ! Pa ko bi njoj vjerovao danas kada žena ima svoje respektabilno mjesto u društu ? Malo ko . A onda ? Šta ti se čini ?

Ništa što je Isus učinio za života nije od apostola učinilo učenike . Još za Isusovoga života , kada je bio uhvaćen , apostoli su se razbježali kud koji mili moji . Vjerovatno se više nikad ne bi skupili .

Ipak , nakon uskrnuća su se ponovo okupili , organizirali i već nakon 20 godina prvi kršćani se sastaju u samom Rimu , kao i po čitavom carstvu .

Svi apostoli bili su toliko uvjereni u uskrsnuće da su bili spremni za tu istinu položiti život što su i učinili , svi osim Ivana .

@ euridicat

Post sam posvetio tebi jer si postavila neka pitanja meni. Napisao sam i u kom slucaju su duhovnost i plemenitost stetni.

U crkvu bolje da ne ides samo u slucaju da si previse gorda, tj. da su ti intelektualne sposobnosti, i zivotni ciljevi daleko iznad ljubavi. To je poenta price.

Dalje sto se crkve tice, s Decky-jem vljala prozboriti.   


@ Decky

Crkva nije posrednik između Boga i covjeka. Ona je samo sredstvo, pomoc da se covjek sam lakse  primakne Bogu. Pises cudesa !  Kako ulazak u hram moze smetati mojoj spoznaji o Bogu kada cu u njemu, izlozen atmosferi hrama najvise o Bogu i misliti i tako mu blize biti ? Razumljivo mi je da ovako pises kada vjerovatno da u ckvu i ne ides. Hram ima blagotvorno dejstvo na dusu covjeka jer ulaskom u njega dozivljavamo naglo unizenje individualnih ljudskih vrijednosti za koje se vezemo. U podsvjest ulazi poruka da su sve te vrjednosti sporedne i nebitne. Sto je dusa vise vezana za njih, sa vecom mukom dolazi do uspostavljanja ravnoteze. Ako se covjek nije potrudio da uspostavi stanje dobrodušnosti prije ulaska u hram, njegova unutrašnja agresija u stanju je da ga izlozi problemima. U ovom slucaju najvece probleme stvara prekomjerna vezanost za duhovne individualne vrijednosti. Kada je pojedinac vise vezan za svoje moci, intelekt i karijeru u hramu se lose osjeca.       

Hajde, i neka vidjenja arhitektonska da se navedu...
Katedrala- kada se udje u nju, vernik je zaplasen njegovom konstrukcijom i velicinom. Strepi, nad velicinom, hladnocom.
Crkve- manje- tezi da se izvrsi prisnost, izmedju transcendentalnog i transcendentnog.

  Pinot- vidis? I ti sam si ukazao na manipulatorsku notu Biblije. Zene, nisu imale pravo glasa.
Onda sam ja jos bliza, jer ne gledam politicke prilike, vec ostadoh u domenu Starog i Novog zaveta.

Magic

Ti vidis ono sto zelis da vidis - osecas ono sto zeis da osecaj - divis se jer zelis da se divis. Energije akumulirane ima u crkvama jer u njih dolaze ljudi puni emocija - energija iz njih prelazi na crkvu - sto je crkva starija imace vise energije. Arhitektura crkava vuce daleke i duboke korene - mnogo pre hriscanstva. Struktura poznata kao krst u krugu (vidi moj potpis - poslednji simbol) je drevni simbol koji kada se reprodukuje u arhitekturi deluje kao kondenzator energije. Postoje dva problema oko toga - svestenici i vernici kada osete takvu energiju misle da ta energija dolazi os Boga (citaj spolja) - istina je da ta energija dolazi od Boga ali od Boga koji je u ljudima (znaci iznutra). Ulazak u crkvu je super - ni ja licno nemam apsolutno nikakvih problema da budem u crkvi i mnogo puta sam bio. Stvar je percepcije - pocnes da se vezujes za lep osecaj koji imas u crkvi - mislis da je to dobro - da si zasticen da si blizi Bogu - u svojoj sustini ti se nikada nisi ni udaljio od svog Boga. Sto se vishe vezujes za spoljni osecaj koji ti crkva daje to si dalje od Boga u sebi. Ako mislis da ces Boga naci u crkvi - nastavi da ga trazis tamo. Vezan si za ikone, freske, i velicinu gradjevine - sve emocije koje imas tokom boravka u crkvi su emocije koje te postavljaju nasurot stvari i energije koji su VAN tebe. A ono sto treba da radis je da trazis ikone i freske u sebi a ne van sebe.

Ona crkva koja ti je potrebna ti je vec data - ti si ta crkva prijatelju i Bog je u tebi. Nista van toga ne postoji i nista van toga nije stvarno. Kada se crkva srusi - energija vezana za gradjevinu ostaje tu jedno vreme. Ljudi koji vide ovakvu energiju to mogu da potvrde - ali posle odredjenog vremena ona odlazi u etar. Da li mislis da je nesto sto je prolazno vredno tvog divljenja i vere? I opet te pitam kao i mnoge ovde - da li verujes u crkvu ili u Boga?

malo obaveshtenje za pinota "hriscanina" -marija magdalena nije bila prostitutka ....

imala je 7 demona pre nego shto je isus izlechio -tj bolovala je od shizofrenije

Ponoviću što sam već rekao. Crkva nije posrednik.