Aman vise s tim ocima! Evo, pokrila sam ih.               

Entelehija- Aristotelov pojam. Dusa svih stvari. To je nesto sto ima u sebi samom svrhu. Gr. en- u, telos- svrha, echein- imati.
Aktivni princip koji ono sto je moguce- dovodi do ostvarenja i ispunjenja bica.

A taj Aristotel jel on mozda ima onaj grcki restoran na Bulevaru?? 

Mozda... 

Sada se zove Bulevar kralja Aleksandra... Pa, mislim da ga je on ukinuo.   

e sad ovako: prema doktrini budizma postoji takozvani spoljni i unutrashnji chovek .spoljni chovek ima ime,godine,rasu,pol .... .on misli i preko njega komuniciramo sa spoljashnjim svetom .medjutim ,sam po sebi on je iluzija   :mrgreen:preki

unutrashnji chovek je onaj koji stvarno jeste . kad prekinete lanac misli ,kad smirite um ostaje unutrashnji chovek. tada vidite da je u stvari unutrashnji chovek koji pomera vashu ruku i nogu ,koji dishe,koji deluje .on nije pochetni uzrok ,niti nicheova volja za moc .on je potpuno bezlichan. medjutim ,prema budinom uchenju - on je takodje iluzija

dakle postojanje je iluzija ,ali iza te iluzije nema nikakve druge prave stvarnosti. odnosno iluzija je jedina stvarnost.

Ti bf pre nego se spojiš na forum verovatno popiješ pola viagre . Zašto pola ? Da možeš da podjebavaš .
Sada ćeš ti da kažeš : Šta viagra ? Šta forum ? Ma to je sve iluzija ! Mlatni ga po glavi pa da vidiš !

ma kakvi pola ,vijagru i po    medjutim,ovo shto sam napisao nije bila zajebancija,nego cela celcata istina .

senke bambusa chiste stepenishte,
ali se ne podize ni zrnce prashine.

mesechina prodire u dubinu ribnjaka,
ali u vodi ne ostade nikakav trag.

So what ?

BF- opet cu ti napisati Cogito ergo sum! 

Moje razumske entelehije ce uvek ostati, jer su metafizicki pojam i aktivan princip... 

Nešto sam razmišljao , pa bi Decky-ju postavion jedno praktično pitanje , zato jer mi nije jasno.

Da li budizam pravi razliku između strasti i požude ?

Npr. u bibliji je jasna razlika između ta dva pojma . Kaže : " postupali su prema požudama srca svoga " To je u jako lošem kontekstu . ( npr. Sodoma i Gomora )

Strast se većinom koristi kao pozitivni osjećaj . Povezan sa revnošću , ljubavlju ... Čak se i za ljubomoru ne koristi negativan kontekst . Kaže : " ja sam ljubomoran bog " . Pa onda strast kojom je Isus istjerao prodavače iz hrama ... Pa onda apostol Petar opisan kao vrlo koleričan karakter . Kaže on Kristu : " Zar ti meni da opereš noge ?"
-"Ako ti ne operem noge smatraj da nemaš više posla sa mnom "
On skoči pa zaviče :
-"Nemoj samo noge! Peri ruke , glavu... ! Peri šta oćeš!"

Ovo je onako, iz glave , samo da svhatite poantu .

Znači , postoji li izražena ta distinkcija kod Bude ? Malo objasni , molim te .

Kod Bude nema nicega - pa ni pozude ni patnje - on nije put on je putokaz - i to je najvaznija stvar koju treba razlikovati. Pre nego oti odgovorim cisto ovo zadnje da pojasnim - najteza vezanost koja se javlja kod ljudi na putu prosvetljenja (samo-spoznaje, bogo-spoznaje nazovi je kako hoces) je vezanost za mesiju i na kraju vezanost za Boga. Ti gajis ljubav prema Bogu jer osecas njegovu ljubav - medjutim tu je najopasnija zamka - vezujes se za osecaj bozije ljubavi ali sve dok su u fizickom telu taj osecaj je samo TO - osecaj. Tim vezivanjem ti sveobuhvatno Bozije prisustvo zamenjujes i identifikujes sa osecajem koga imas. Kroz to vezivanje ti pravis laznu sliku o Bogu i sam sebi seces granu kojom ides - jer onda nikada neces spoznati pravog Boga nego samo onog koga si ti stvorio - koji je ustvari samo osecaj blazenstva i nista vise od toga. Kada umres taj osecaj nestaje i ti si izgubljen.

Sad kada sam ti to objasnio pretpostavljam da shvatas nevaznost slicnosti i razlike izmedju strasti i pozude, jer cim si me pitao ti uopste nisi shvatio sve ono sto sam ranije pricao. Strast i pozuda imaju pozitivnu ili negativnu konotaciju i znacenje u zavisnosti od ljudske interpretacije i intelektualnog stava prema znacenju tih reci. I to su zaista samo reci koje same za sebe ne pretstavljaju ama bas NISTA. Ono sto, sa druge strane, ti mislis da su pozuda i strast za mene su sasvim drugo. Sve dok postoje razlike u shvatanju pojmova to ukazuje na nestvarnost i relativnost tih pojmova. Ono sto je bitno bez obzira na shvatanje znacenja reci je licni odnos prema tim pojmovima - pa ja tebe da pitam. Da li se ti plasis strasti i pozude. Zasto mislis da je strast pozitivna a pozuda negativna? Kakva je zaista razlika cak i da je obrnuti- odnosto- kako ce ta klasifikacija da tebi pomogne da upoznas sebe i svog Boga? Ovo zadnje je kljucno pitanje. Budizam na te pojmove gleda isto kao i na sve drugo - ako si vezan za osecaj strasti i pozude postajes to zasta si vezan - strast i pozuda - nema nikakvog znacenja ili vrednosto diskutovati o pozitivnosti ili negativnosti ova dva pojma.

Ono sto pokusavam da ti kazem na razlicite nacine je da se bavis nevaznim stvarima - na takva pitanja ti sam sebi mozes da das odgovor uvek pitajuci sebe jedno pitanje - kako to meni pomaze da upoznam sebe i Boga. To je cilj i to je jedino vazno - sve ostalo je nestvarna opsena koju nas um stvara kao ulljuljkujucu sliku stvarnosti koja ne postoji.

I ko sto rece BF - "Mislim dakle postojim" je najpogresnija od svih pogresnih filozofskih stavova - u mom univerzumu funkcionishe jedino "volim dakle postojim", jer kada nas um stane mi i dalje postojimo, da ne kazem da je zaustavljanje uma neophodan uslov za nase postojanje.