volim da se raspravljam...i naučila sam da se ta rasprava ne izrodi u svađu.
raspravljanje čini da se osjećam živom i da učvrstim odnose sa ljudima koji su mi bliski.

a svađam se rijetko.
ako se desi da se svađam,kada sve prođe,shvatim da sam se ustvari svađala sama sa sobom.
ta osoba je bila tu samo kao paravan trenutnog problema u meni...a čitav je spektar toga...kasni plata(a bruka dobre cipele u izlogu već danima),loša komunikacija sa nekom dragom osobom,neispavanost,ne umijem se organizovati sa vremenom...
a onda naiđe komšija sa petog sprata(prije neki dan)...koji dane provodi loveći pošten narod po hodnicima,a pri tom je jezivo antipatičan i traži pare za održavanje lifta...a pri tom je i neljubazan...
da skratim...
došli smo do toga da ćemo zapaliti stanove jedno drugom ,da je muzika koju ja slušam sektaška i da je njegov pas najružniji mutant kojeg sam imala prilike vidjeti...

stvarno ne volim da se svađam.

obichno ne gledam ljude u ochi, ali kada se svadjam, taj neko se samo dere, ja ga gledam u ochi... i na kraju vidi da ja nishta ne govorim i nesigurno zavrshi svadju i osramoti se. ljudima je neprijatno kad ih gledam u ochi. kada hocu vidim da neku moju drugaricu ili druga grize savest jer su istrtljali neku moju tajnu ili tako neshto, samo piljim u njih i cutim. i oni pochnu da govore da ispune tishinu.

ja zavrshavam svadje obichno bez rechi (ili sa "jel si zavrshila sa besnilom pa da mogu lepo da te ponovo ignorishem?" ako je u pitanju neko ko me nervira).

Kad dodjem u konfliktnu situaciju, ja se prosto zaledim, blokiram emocije i ne dozvolim sebi da udjem u svadju.

Strasno mrzim svadje ali se na zalost cesto svadjam...

"Govorim tiho i vodim psa sa sobom"
Na ovom svetu postoji samo jedna osoba sa kojom se svadjam i sa kojom zelim da se svadjam Ta persona je jedina koja moze da me izbaci iz koloseka, a isto tako i ja nju. Nekada bas i nema pravi tajming kada pozeli da me saceka "iza coska", medjutim dodje mojih pet minuta da dzina sateram u corskokak

Izbegavam svadju ali kad se to desi vrlo brzo kazem sta sam imala reci,gledan da rascistim situaciju i trudim se da ne kazem nesto zbog cega bih posle zazalila.Znaci cak i u svadji mora da postoji neka elementarna kultura,izbegavam uvredljive reci i psovke,koncentrisem se na problem a ne na licnost,a onda je kasnije lakse i pomiriti se jer niste otisli predaleko.
To mi nije uvek uspevalo,ali sa godinama se i to nauci biti fer cak i u svadji.

Ako sam baš u situaciji da se svađam, trudim se da je i završim.
Ne prestajem dok ne izgovorim sve.
Sve to začinim mirnim, pomalo ciničnim altom.

Ne koristim uvrede, isključivo činjenice. Ustanju sam da ih ponovim više puta , istim redosledom.

Do sada nije bilo "primedbi" na moj način svađe

Reklo bi se, stvar je u prvom cugu raspravljena

Cak i ako dodje do svadje, treba se potruditi da se ona i zavrsi.
U suprotnom, vrlo lako se moze ponoviti.

Ne volim nerasciscene racune. Ne dozvoljavaju mi da funkcionisem, cine me nervoznim...
Za sobom volim da ostavim sve na svom mestu (osim vesa i sudova u kuci  )

ovo se retko sreće kod muškog sveta.
cvetić 

I od mene cvetic.

A prljavi sudovi i ves se lako tolerisu.