Često se spominje da je u vođenju ljubavi dobro da su oba partnera aktivna, da oboje i primaju i pružaju, niti je u redu da neko samo na svoje zadovoljstvo misli, niti da jedno "radi", a drugo se samo "izvali". Sve je to u redu, samo se nekad pogrešno protumači, u smislu da "akcija" i uživanje oba partnera moraju u svakom trenutku da budu 50:50, što je, naravno, besmisleno.

Vođenje ljubavi nije nešto što se može unapred programirati, pokret po pokret (možda i može, samo to ne bi imalo smisla), niti u njemu stvari idu po principu "sad ću ja tebi ovo, a onda ćeš ti meni, zauzvrat, ono", niti je obavezno da u svakoj sekundi oboje budu podjednako fizički aktivni. Zvuči vam besmisleno da bi neko uopšte pokušao tako nešto? Ima onih koji malo previše bukvalno i previše "kao lenjirom mereno" shvate da nešto mora da bude obostrano.

U stvarnosti, to da davanje i primanje treba da bude obostrano, i da oboje treba da budu aktivni, uopšte ne znači da sve to svaki put mora istovremeno. Biće situacija kada je jedno od njih dvoje umorno, a drugo fizički ornije za više akcije, i tada će ono odmornije preuzeti inicijativu. Sasvim je normalno i da, ako su partneri tako raspoloženi, neki put jedno od njih dvoje samo leži i uživa, a drugi put (što može da bude i nekoliko dana posle toga ili i kasnije) ono drugo leži i uživa. Ili jedno od njih dvoje više voli da bude aktivno a da ono drugo bude pasivnije, dok ovo drugo baš voli da bude pasivnije, i onda se tako sasvim lepo uklope.

Važno je da seksualnim životom (i ne samo seksualnim, ali ovog puta govorimo o tome), ukupno uzev, oba partnera budu zadovoljna. A ko će kad tačno šta da radi i na koji način će doći do zajedničkog zadovoljstva stvarno ne može da se odredi digitronom niti da se unapred programira.



Izvor: Krstarica