Реално гледано садашњост непостоји.

Ајде мало да тестирам синхроницитет (пошто егзатних знања нема) не гледајући да ли је неко већ одговорио.
Маса би постала бесконачна, следећи Ајнштајнове формуле. Значи тело које иде тачно брзином светлости претвара се у црну рупу. Мада би било занимљиво како би тачно светслост скретала око тела које се креће једнаком брзином... да ли би убрзала?
Ако се пређе брзина светлости, улази се у домен комплексних величина. То би могао бити паралелни универзум.


Реално гледано време не постоји. Само "обзорје догађаја"

Ili periferija desavanja. Citao sam svojevremeno, pre vise od 20 godina jedan clanak u casopisu "Galaksija"... i nista mi nije bilo jasno. Znam da je jedna od stavki iznetih bila da je izgled i osobine naseg svemira odluceno u prvoj desetini velikog praska. Inace mogli smo da imamo i jedanaset dimenzija.

Zamislite kakav bi nam bio sistemski pregled u skolama 

Ма ја сам то читао много чешће, и једва да ми је јасно... Мислим да је то геометрија Минковског, која је инспирисала Ајнштајна. Рецимо да светлост док путује образује неки конус (купу) и ми само у оквиру те купе можемо видети догађаје. Оно изван тога нам је изван домашаја, ван обзорја догађаја.

п.с. Добар банер, користим ако немаш ништа против.

Inace  ta periferija dogadjaja postoji samo u orbitama crne rupe. Pre nekoliko godina naucnici su uspeli da snime svetlost koja se savija i time nepobitno dokazali sve sto se tice crne rupe. Inace mora se napomenuti da je Tesla sve Ajnstajnove teorije [bolje da kazem Milevine] odbacio "sa gnusanjem" i smatrao da je takvo posmatranje glupost.

Gledano klasicnom naukom i tehnologijom profesor Zanger, jedan od "Autora" nemackog raketnog programa i oruzja, je rekao da se postojecim tehnologijama moze dostici 98% brzine svetlosti. Teskoca predstavljaju male cestice i jedan sitni neutron tada ima masu atoma gvozdja. Sudar sa takvim "objektom" bi imao teske posledice po letelicu.

Ipak radi se o neispitanim oblastima znanja i nauke. Ispitivanja u Cernu su crno na belo pokazala postojanje neceg neuporedivo brzeg od brzine svetlosti. Do toga tesko da ce se brzo doci. Razlog je prost- iako se smatra da je foton najmanji oblik postojanja, u stvari postoji jos mnogo mnogo manji oblik i ima oblik prstena. Da bi se to ispitalo potrebno je energiju atomske bombe koja je pala na Hirosimu usmeriti na samo par kvadratnih centimetara a to je malo teze da se izvede [ i sto bi rekli na zapadnoj TV "ne pokusavajte to kod kuce"].

Sve ovo sto je izneto u stvari je krajnje nebitno za potrebe putovanja. Prava stvar je evolucija. kako je sam Tesla potvrdio postojanje "svetskog mozga" a i zakon o odrzanju materije kaze da se ona ne unistava ili nestaje vec evoluira, ovo je sve bitno da se odredi buducnost ljudske vrste. mi smo blizu praga kada cemo se okrenuti duhovnom i mentalnom razvoju i kako je sam Tesla rekao, a slicnih ucenja ima i u nekim religijama, tada ce covecanstvo napredovati u kratkom roku deset puta vise nego za citavu svoju istoriju.

Proucavanje jednog francuskog fizicara pretpostavlja da ce buduca jedinka biti samo jedna i najverovatnije zasnovan na protonima koji inace imaju najduzi rok trajanja od 10 na 17 godina. Dakle pitanje u putovanjima brzinom svetlosti otvara mnogo sira polja a sama cinjenica o evoluciji materije kao i svetskom mozgu mogu na naucnoj osnovi da potvrde osecanje vernika da Bog postoji.

Veoma teska tema i dobra da baci na razmisljanje.

P.S. Duhu Sekire- samo ti koristi taj baner i uzivaj. Inace kad sam bio mali obozavao sam da citam Zagora i njegovog vernog pratioca Don Ciko Felipe Martinez Gonzales Kaetano Lopeza 

Prema Ajnstajnovoj teoriji relativiteta nemoguce se kretati brzinom svetlosti ili brze od brzine svetlosti, tako nam je barem profesor objasnjavao. Iz Lorencovih transformacija ima formula(u attachmentu) za relativisticku masu. Naime ako bi brzina tela bila jednaka brzini svetlosti iz one formule sledi da je masa tela beskonacna, a ako se ne varam onda je to masa celog kosmosa.

I po toj teoriji takodje za putovanje izmedju dve vrlo udaljene tacke, reda par hiljadarki svetlosnih godina, morao bi prostor da se savija i da te dve tacke dodju blizu jedno drugoj. Bitka je oko te teorije- ima dosta naucnika koji su je oborili a i onih sto su je dokazali. Pa sad ajde budi pametan.

Slucaj Ajnstajna je mene pre mnogo godina bacio na razmisljanje. On je neverovatno bio pamertan i sta ako je stvorio teoriju koja nema veze sa cinjenicama li zahvaljujuci svom umu on je ipak uspeo da je postavi? U staroj Grckoj je bio jedan filozof koji je imao obicaj da nekoliko minuta govori o nekoj temi i da je brani i dokaze a onda nekoliko minuta da je obara i pokaze da je netacna, pa opet nekoliko minuta da je dokaze i potvrdi pa...

Nadam se da me razumete sta sam teo da reknem.

Постоји нешто што је брже од светлости, а повезано је са квантном механиком. То је пренос информација који доводи до парадокса. Наиме, свака честица има свој пар, античестицу. Њен спин је супротан спину честице.
Према квантној механици ове честице се налазе у неодређеном стању, које се дефинише вероватноћама, све док не дође до мерења. Међутим, после мерења честице, аутоматски нам је познато и стање античестице. Чак и ако је античестица на супротном крају космоса. Не само да нам је познато стање, него оно тиме тек "постаје" истинито, односно пре је било и једно и друго (као Шредингерова мачка). Стварно је тешко то појмити из перспективе свакодневних догађаја.
У сваком случају, ова "нелокалност" потире Ајнштајнову теорију и то је парадокс за данашњу физику.

Нажалост мислим да смо све даље од светског мозга и посвећивања духовном и менталном развоју. Постајемо технократе и безосећајна бића, и у том погледу сам песимиста.

Нов сам у тим стварима али ме је изузетно заинтригирала једна књига Филипа Ћорлукића "Камо идеш човјече". Буквално је немогуће наћи је у Србији али ако успете обавезно је прочитајте. Књига се бави филозофијом, вером, "светским мозгом" тј. организмом.......