Zasto se nosi brojanica?

Pomoc pri molitvi. Nije obavezna, mnogi vole da je nose.

Brojis prstima cvor po cvor i pricas "Gospode Isuse Hriste pomiluj me gresnog" ili neku drugu prigodnu kracu molitvu.

Sveti Apostol Pavle je zapisao "U crkvi ću radije reći 5 reči svojim umom..." u njegovoj poslanici Korinćanima.

Stoga je od najranijih dana ušla u praksu molitva: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj* me".

Sobzirom da je Gospod u Svom ne-još-vaskrslom telu proveo 33 godine,
pobožni su želeli da Mu se mole u 'serijama' od po 33 molitve.
Da bi razmišljali o rečima koje Mu izgovaraju i o Njemu Samom,
a ne brojali koliko puta Mu ih izgovaraju,
počeli su da se ispomažu brojanicama.

*Ovaj glagol ima mnoga i lepa značenja, a meni najsvežije je vezano za činjenicu da su
u ona vremna radi ozdravljenja i zalečenja, rane bile pomazivane/pomilovavane (npr. uljem).

Stvara placebo efekat

Molitva pomocu brojanica jedan je od najstarijih nacina molitve koji su narocito negovali pravoslavni monasi. Same brojanice imaju simbolicki karakter. Obicno su crne boje i time nas upucuju da vodimo trezven i ozbiljan zivot u neprestanom pokajanju. Brojanice su ispletene od ciste ovcije vune, sto nas podseca da smo mi slovesne ovce Dobroga Pastira Gospoda Isusa Hrista koji je sam kao Jaganjac Gospodnji postradao za nas i izbavio nas od vecne smrti. Male brojanice imaju 33 cvorica.

Pored molitava koje se nalaze u molitveniku i redovno se citaju u odredjeno doba dana, Crkva Hristova blagosilja svojim vernicima da sve svoje molitve mogu nadopuniti ili zameniti kratkim molitvama koje se vise puta ucestalo i sabrano ponavljaju. One nam omogucavaju i pomazu da se lakse saberemo umom na same reci molitve kako nam um nebi lutao.
Kako dakle da zapocnemo molitvu? Sabravsi misli, uzmemo levom rukom kuglicu (ili krstic) brojanice drzeci je lagano izmedju palca i kaziprsta. Osenimo se znakom casnog krsta desnom rukom i tiho pocnemo odbrojavajuci svaku pojedinu molitvu jednim cvoricem. Najcesca molitva kojom se molimo "na brojanice" je tzv. ISUSOVA MOLITVA koja glasi:
GOSPODE, ISUSE HRISTE, SINE BOZIJI POMILUJ ME GRESNOGA!
...ili u kracem obliku: Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me!
Isusova molitva je najvaznija molitva svakog hriscanina. Ona po crkvenim pravilima moze da zameni sve druge. Buduci osvecena samim imenom Hrista Boga, ona u nase srce nizvodi bozansku blagodat i unosi neiskazani dusevni mir kada se ucestalo ponavlja. Najveca sila ove molitve lezi u samome imenu Isusa Hrista, koje izgoni iz nasega srca svaku smetnju i nemir i unosi bozanski mir.

Pored Isusove molitve uobicajeno je da se hriscani mole i Presvetoj Bogorodici i svetiteljima i to na sledeci nacin:  Presveta Bogorodice, spasi me gresnoga!

Sveti (ime svetitelja), moli Boga za mene gresnoga!

Kada smo sami najbolje je da izaberemo neko tiho mesto i da reci molitve govorimo saptom. Hriscani se najcesce mole stojeci pred ikonama i upaljenim kandilom, ali mogu da se mole i sedeci ili lezeci kada smo telesno iscrpljeni ili bolesni. Korisno je da se posle svake izgovorene molitve prekrstimo. Na taj nacin se nasa paznja lakse veze za reci molitve. Medjutim, molitva na brojanice moze da se praktikuje u svakoj situaciji: u autobusu, vozu, cekaonici, prilikom setnje ili cak razgovora u kome ne ucestvujemo. Apostol Pavle uci nas da se "molimo neprestano". Svakako, kada smo u drustvu ne mozemo se moliti na isti nacin kao kada smo sami. U tom slucaju ne treba privlaciti paznju nikakvim "cudnovatim" ponasanjem, bec naprosto cuteci, u sebi izgovarati molitvu prateci je neprimetno okretanjem brojanice. Ukratko, mozemo se moliti uvek i svugde,a da to niko drugi ne zna osim Boga kome se molimo i nas samih. Svako namerno privlacenje paznje drugih ljudi strano je duhu istinske molitve koju vrsimo u pokajanju i smirenju, skromno i tiho u "tajnoj odaju srca svoga".

Brojanica se moze u trenucima kada je ne koristimo drzati u dzepu ili oko ruke. Ipak, nije lepo privlaciti paznju svojim brojanicama, a pogotovo igrati se njima prstima u trenucima dokolice. One sluze iskljucivo za molitvu, a ne za igru ili ukras. Prema brojanicama smo duzni da imamo dolicno postovanje.

Trik da se ocuva psiha!

Zadubljivanje u misli (ili molitvu) moze imati statne posledice po psihu, a brojanica odrzava kontakt sa "spoljnim" svetom. Brojanice koje su verski kanonske pri molitvi, danas je cudno ako se neko u to duboko posveti. Npr. Danilo Kis je bio strasan pusac, njemu je to bila brojanica, kad se zagubi u carstvu svojih misli. Jevreji se ljuljaju pri molitvi da bi odrzali vezu sa telom.

Не треба само речима да се моли, него и умом. Не само са умом, него такође и срцем.
Тако да ум чисто и јасно схвати шта речи исказују, а срце да саосети оно што ум покреће.
Све заједно је права молитва.

Теофан Затворник

Bogu hvala i slava.
Tebi hvala.
Dobar je dan danas.
Naučih nešto novo.

izostavili ste molitvu kada vas neko iznervira ili uvredi "Gospode Isuse Hriste pomiluj slugu svog............i mene gresnog njegovim molitvama

...Монаси и монахиње који плету бројанице и сами се моле за време свог рада и зато су бројанице плод молитве и њом су освећене.

Зато, браћо и сестре, прионимо на молитву Господу Исусу Христу и његовим светима за себе и за своје ближње, како бисмо за време овога краткога земаљскога живота задобили божанску благодат СВЕТОГА ДУХА, и удостојили се вечне награде на небесима. Господ је увек са нама, на сваком месту, јер Он нас учи да је Царство небеско у нама, у нашим срцима. Дакле, потребно је само да ми увек будемо са Њим кроз МОЛИТВУ и друге свете врлине.
Немогуће је стећи ниједну хришћанску врлину без благодати Божје, а њу добијамо првенствено молитвом. Зато је МОЛИТВА - ЦАРИЦА ВРЛИНА које нас узводи ка самоме Богу и сједињује са њим.

Ношење бројанице на левој руци, као и њено држање у левој руци приликом молитве, је чисто практична ствар. Није сиволичке или канонске природе, те нас и не обавезује да морамо тако поступити.

Бројаницу приликом молитве држимо у левој руци зато што се десном руком у то време осењујемо крсним знамењем те неможемо бројаницу држати,одбројавати молитве и крстити се у исто време једном руком. Када бројаницу не користимо приликом молитве - а то је њена ЈЕДИНА улога, онда је најбоље да је одложимо негде на неку полицу или стчић где држимо молитвеник, Псалтир, Св. Писмо које користимо приликом молитве.

Такође бројаницу можемо носити са собом, ако рецимо идемо на пут или сл.Тада је можемо спаковати заједно са молитвеником или је ставити око зглоба леве руке, око кајша на пасу или џеп кошуље. Зашто леве руке? Зато да се не би дешавало да, користећи више десну руку, стално махали бројаницом или је негде закачили, можда и покидали, или лично. Наравно ако је човек леворук он ће бројаницу носити на десној руци. Међутим, најбоље је, бројаницу не носити као рекламу. Већ је користити у тренутцима молитве далеко од очију радозналаца.

Знај, БРОЈАНИЦА НИЈЕ нукакав ТАЛИСМАН или "наруквица за срећу",као ни "наруквица да деца лепо спавају и свашта не сањају". Њена једина улога и сврха се може појмити само кроз молитву и никако друкчије.

јеромонах Евтимије