Bilo je dosta tema o braku, bracnim problemima, porodici...ali mislim da postoji jedan ugao iz kojeg se do sada sve to nije posmatralo.
U poslednje vreme mozemo videti bezbroj emisija o nasilju nad zenama, sto u porodici, sto van nje...i to je ok. Medjutim, nisam video niti cuo da se bilo ko usudio da spomene i drugu stranu iste medalje. Pritom mislim iskljucivo na brak i porodicu.

Naime, u situaciji sam da poznajem neke muskarce koji su, mogu slobodno reci, bili i jesu zrtve svojih brakova....a, cak cu se usuditi da kazem, i svojih zena.
Kroz teme o nasilju u braku smo mogli videti koje vrste nasilja u porodici postoje. To su: fizicko, psihicko i ekonomsko. Ja bih se zadrzao na psihickom...
Primer:
-Iz raznih razloga dolazi do nesuglasica, nezadovoljstava i drugih (ne)resivih problema unutar porodice. Obicno ti problemi uzrokuju razne reakcije dvoje ljudi koji cine taj brak. Upravo neke od tih reakcija se mogu karakterisati kao nasilje.
Cak i mnoge feministkinje moraju priznati da je najjace "oruzje" zene - jezik, a mnogi zanemaruju taj faktor koji, po mom misljenju uopste nije bezazlen.
Mnoge svadje se, zbog tih jezika, pretvaraju u direktne udarce u temelj braka...a kao posledica svega toga je razvod.
Cak i kada muskarac nije kriv, ti vidovi nasilja su tesko dokazivi, a posledica cele price je sledeca:
-deca, po zakonu, uglavnom pripadaju majci
-muskarcu je zivot automatski upropascen

Mozemo sada filozofirati i pricati kako pre braka treba razmisliti o tome s kim se ulazi u isti....i to stoji....ali sta kada se sve to tako izdesava?
Sta kada muskarac postane zrtva nasilja?
Kako zastititi te ljude od otimanja njihove dece od njih?

Mislim da je ovo veliki problem danasnjice i zaista smatram da je to jedna od najgorih stvari koje se mogu desiti u zivotu.
Iskreno zalim takve ljude i saosecam sa njima jer sam i sam od skoro u situaciji da mogu da gledam na te stvari iz tog ugla.

Jednom mom drugu iz detinjstva, koji je u braku nekoliko godina, i u kojem ima dvogodisnju cerkicu, sam postavio pitanje "sta bi uradio kada bi tvoja zena htela da se razvede od tebe i povede dete sa sobom?"
Pitanje je uslovljeno situacijom u kojoj se on nalazi...ceste svadje, njeno nezadovoljstvo njegovom flegmaticnoscu (ja ga znam kao takvog celog zivota, sto je i ona trebala znati pre nego sto je stupala u brak)
Na to je on odgovorio: "sravnao bih celo selo (odakle je dosla i gde bi se eventualno vratila) sa zemljom, a njoj bih zubima grkljan pokidao"...

Ne bih se zadrzavao na ovom primeru koji mozda nije najrelevantniji. Neka posluzi samo kao parafraza.

Dakle,da li je ovaj problem resiv i na koji nacin....osim na gore navedeni?

Logicno je (mada ponekad ne i najbolje resenje) da malo dete pripadne majci. Slazem se da ima takvih situacija i nekad je zaista zalosno kako neke zene koriste decu kao sredstvo za ucenu i ostvarivanje sopstvenih ciljeva. Kako resiti taj problem? Mozda preventivom, tj. pazljivim izborom paqtnera za brak i prosirivanjem porodice kad se partner dobro upozna.

Не бих се сложио да је насиље над женама "ок".


Слажем се да "дугачак језик" и непромишљеност приче могу уздрмати брак, али се никако не могу сложити да  разводом "muskarcu je zivot automatski upropascen".

Мислим да је разведена женка, па још са дететом, у далеко лошијем положају од разведеног мужјака.

Ja ne odobravam ulazaak u brak samo zbog trudnoce, nego lepo sebi da daju neko vreme da se upoznaju u tom zajednickom zivotu, da vide kako se uklapaju, koje su mane koje vrline, a ne ona 4 mesec i svadba i brak... pa uzas blagi, i onda se svi pitaju zasto su nezadovoljni.
Prve godine braka dok deca jos ne dodju, par treba da iskoristi samo za sebe, upoznavanje i medjusobno uzivanje, to je i najlepsi i najbezbrizniji period braka, ali ako ga ti u startu 'kontaminiras' detetom, u velikom broju slucajeva mora da bude osudjen na kraj.Ne zelim da zvucim kao monstrum, ali veliki sam protivnik takvih brakova, da su hteli da stupe u brak, stupili bi, a kako nisu, glupo je to raditi samo zbog deteta.
Hvala medicini na abortusu, najmudrijem izboru u ovkvoj situaciji!

Temelj svake zajednice treba da bude tolerancija i dobra komunikacija. Ne odobravam nikakvu vrstu nasilja nad bilo kim, pa ni mužem. Jasno je da će žena koja je agresivna prema mužu biti neizostavno isto tako agresivna prema detetu pre ili kasnije. Problem koji pominješ ima dve moguće faze rešavanja, prvu još u braku kad se pojave nesuglasice i kad je neophodno iskreno potražiti pomoć u bračnom savetovalištu. Mojim kumovima je uspelo da poprave svoju komunikaciju, a zaista su imali velike probleme.

Druga faza rešavanja nastupa u slučaju razvoda pred centrom za socijalni rad i sudom gde zlostavljani partner, u ovom slučaju muž, mora dokazati zlostavljačku prirodu onog drugog partnera. To nije uvek lako ali je moguće, posebno ako je postojalo prethodno prijavljivanje slučajeva zlostavljanja.

Sve u svemu najgore je dok brod tone sedeti na vrhu jarbola i nadati se da će naići pomoć koja nije pozvana.

Problem se moze resiti uvek na vise nacina... posto je ovo generalizovano pitanje , nek odgovor ostane na tome

kao što reče david, ni ja se ne slažem da je muškarcu život upropašten posle razvoda.
i tačno je to da se razvedena žena sa detetom drugačije gleda nego razvedeni muškarac. ne sviđa mi se što je to tako, ali tako je.

šta uraditi u takvoj situaciji?
prežvakano do sad 100 puta - razgovor, tolerancija, razumevanje, pokušaj da se spase što se spasiti može...
ako ne može normalno, onda razvod.
pa možda i jednom i drugom svane posle, nikad se ne zna 

a dete - pa neće sigurno biti jedino dete razvedenih roditelja u školi.
na žalost.

Hmm...mnogi nisu precizno protumacili problematiku...

Problem, kada nastane, ne moze se resiti preventivom, zar ne?
Kao sto rekoh, slazem se sa tim, ali sta kada do toga dodje....a dolazi cesto kao sto si i sama zakljucila. Mnoge zene u toku raznih rasprava i svadja kao glavno sredstvo "argumentacije" koriste cinjenicu da imaju prednost nad dobijanjem deteta, sto da bi povredile muskarca, sto da bi ga ucenjivale, sto da bi pothranile svoju (bolesnu) sujetu...a to je, po mom misljenju, ogromno nasilje.
Sta kada se to vec desi? Kako zastititi muskarca?


To ja nisam rekao...Rekao sam da je ok sto ima toliko emisija o tome.

Mislim da gresis...
Naravno, ima muskaraca koji nemaju dovoljno razvijen ocinski instinkt, tako da mogu razumeti i takav stav.
Ja bih se licno uzasno osecao kada bi moje dete raslo bez mene, kada bih je vidjao samo vikendima (ili kako je vec zakonom propisano)....itd.
Mogu svaliti razne terete sa sebe, ali taj ne bih mogao nikada.

Sve je to lepo i u redu, ali poenta price je upravo u posledici. Sta kada do toga vec dodje?

Pitanje ne moze biti prostije i uopstenije.

Tacno, prezvakano 100 puta, ali ovaj put se ne radi o tome....da se ne ponavljam vec.

Btw, slazem se sa Simijon da bi to mogao biti jedan (ako ne i jedini) od nacina.

posledica?
Razvod momentalni!
Nasilje bilo kakve vrste kad se jednom dogodi, uvek ce se ponavljati.Dete pripada majci, ali takodje otac ima pravo na regularna vidjenja sa detetom svakog vikenda, a ako razvod bar protekne korektno, na cemu treba da se zalazu obe strane, mozda se i dogovore bolje oko vidjena sa detetom!
Ali ponavljam, sve ovo moze da se spreci, to jest da ne odlazi ovoliko daleko, ako se supruznici dobro upoznaju u zajednickom zivotu, pre nego se odluce za dete.Takodje trebalo bi da testiraju svoju ljubav i toleranciju i kad se materijalno ima i kad se nema... to je zapravo pravi test!

čini mi se da je, u stvari, suština pitanja činjenica da dete obično pripadne majci posle razvoda 
ispravi me vrc ako grešim

moj poznanik se razveo posle dve godine braka, ima sina od 9 godina.
istina je da je u brak ušao malčice nepromišljeno, posle par meseci zabavljanja (ona je naravno ostala u drugom stanju).
istina je i da je dete posle razvoda pripalo majci.
dve godine je klinac bio kod majke, i posle toga on je uspeo da se na sudu izbori da dobije dete.
mali sad živi sa ocem, majku viđa vikendom.

ništa nije nemoguće...