Duško Radović je rekao: "Neki su se već razveli, neki su u razvodu, a neki su još na početku - tek treba da se venčaju." Šalu na stranu, ali brak odavno nije svetinja. Naime, svaki peti u Srbiji završi se razvodom, što je dva puta više nego pre pola veka.

Pre nego što odluče da sudu povere svoj život i ljubav, supružnici najviše zajedno provedu od jedne do četiri godine (gotovo 22 odsto). Za nijansu je manje onih koji su bili u braku od pet do devet godina (20,26 odsto), zatim od deset do 14 godina (17,5 odsto). Jedva desetak odsto od ukupnog broja brakova koji se sklope godišnje, njih oko četiri hiljade, traje duže od 25 godina.

"Ima i onih koji ne sastave ni godinu dana u braku", kaže za "Večernje novosti" Gordana Zorić, matičar u opštini Stari grad. "Nema tolerancije, supružnici su izričiti u svojim zahtevima. Gotovo da nema dana da nam ne stigne neko rešenje iz suda o razvedenom braku", kaže matičarka.

Rešenja o razvodima ne stižu iz Srbobrana, Ljubovije, Rače, Blaca, Crne Trave... Tamo statističari poslednjih godina ne beleže da se neki brak raspao, niti da je iko od venčanih poželeo da skine bračne okove. U Kikindi, medjutim, na dva braka beleži se jedan razvod!

Statistika govori da se godišnje razvede oko osam hiljada brakova u Srbiji. Isti broj razvoda zabeležen je u Srbiji 1991. godine, a dok je rekordna godina bila 2002. Tada su srpske sudije razvele gotovo deset hiljada naših brakova. Jedino se više parova razvelo 1987. godine u Srbiji - njih 11.689.

Uzroci razvoda se, sasvim je izvesno, nisu promenili. Bračni odnosi se poremete zbog različitosti u shvatanjima, navikama, karakteru i organizaciji života. Ljudi se razvode i na prve veće probleme u porodici, nedostatak ljubavi, mešanje roditelja, loše finansijske prilike...

Za razvod je dovoljno, uz izvod iz knjige venčanih (ako imaju potomstvo i izvod iz knjige rodjenih za decu) podneti zahtev i platiti taksu, ali tek onda kreću muke i problemi. Mesecima se čeka na razgovor kod socijalnog radnika, koji je obavezan ako supružnici imaju dece, a zatim se još toliko čeka da se zakaže ročište kod sudije. Prosečno, razvod traje gotovo dve godine, ali se mesecima čeka da stigne presuda.

Trajanje postupka može se skratiti sporazumnim predlogom o razvodu, ali se otežu procesi oko raspodele imovine, dodele dece... U tom slučaju, neophodno je pribaviti neophodnu dodatnu dokumentaciju.

"Teško je utvrditi ko je šta kupio i nabavio dok je ljubav cvetala, pa se onda sve deli na ravne časti", objašnjava Zoran Kovačević, advokat. Ako partneri ne mogu da se dogovore, sud može sve da proda i novac podeli, što je, naravno, gubitak, jer se stvari prodaju ispod prave cene.



Podela imovine može trajati i godinama. U sudskim analima zabeleženo je i da je jednoj ženi dozlogrdilo cepidlačenje oko podele imovine, pa je sekirom napola podelila frižider, veš-mašinu, ormare...


Svaka četvrta beba je vanbračna

"Bilo je slučajeva da neko od supružnika kaže "ne dam ti razvod" ili "neću da se razvedem", ali to jednostavno tako ne može", rekla je sudija Sekulić. To je regulisano zakonom i sudija je tu da zakon sprovodi.

Žene se na razvod odlučuju najčešće zbog nasilja ili nepoštovanja, dok muškarci teško podnose uplitanje njene porodice i robuju stereotipu po kojem se zna ko nosi pantalone.

"Zbog nasilja u porodici, na razvod se odlučuju obično žene koje su duže u braku, jer, prema našem iskustvu, retko koja se odluči da ode iz braka posle prvog incidenta", kažu u Savetovalištu za brak i porodicu.

Pre toga žena minimizira problem i stidi se o tome da govori. Na razvod se žena odlučuje i zbog alkoholizma, ali i neverstva. Kad muškarci saznaju da su im žene u vanbračnoj vezi sa drugim čovekom, o tome radije ćute, jer ih je sramota.

Statistika kaže da se najviše razvode parovi bez dece, a ako imaju potomstvo sud ih uglavnom dodeljuje majci na čuvanje. Na predaju zahteva za razvod češće se odlučuju visokoobrazovane žene, što je preduslov za materijalnu sigurnost.

Stručnjaci upozoravaju da je naša porodična slika siva. Ne povećava se samo broj razvoda, već se smanjuje i broj onih koji žive u klasičnim porodicama. Sve je više homoseksualnih, vanbračnih zajednica, ali i samohranih majki sa decom.

Gotovo svaka četvrta beba u Srbiji je vanbračna. Statističari su izračunali da je svaki treći čovek na planeti sam, odnosno da nije u braku. U Srbiji, medjutim, trećina mladjih od 30 godina nije u braku. Svaka deseta žena ili svaki peti muškarac u Srbiji izmedju 35. i 40. godine nikada nisu ni bili u braku.

"S druge strane, razvode se i mladi i stari. Nedavno nam je stigao dopis iz suda da je jedna sugradjanka od 83 godine dobila spor brakorazvodne parnice, koju je započela zbog toga što više nije želela da živi sa svojim dosadašnjim mužem", kaže matičarka Zorić

U porastu je broj onih koji posle razvoda sa prvim supružnikom, i kratkog drugog braka, još jednom pred sudom potraže svoja prava. Godišnje se i po treći put i više razvede gotovo hiljadu parova.

Predbračni ugovor je novina u odnosu na ranije ulaske u brak. Supružnici mogu pre braka, ali i tokom zajednice da ugovorima regulišu svoju postojeću imovinu. Ovakvih ugovora, zasada, ima veoma malo, ali umnogome olakšavaju podelu imovine ako dođe do razvoda braka.

Cena razvoda nije visoka, ako ne računamo advokatske usluge i duševni bol. U sudu navode da se plaća 1.800 dinara taksa i isto toliko za sudsku odluku.

(MONDO)

Ljudi često misle da razvod rešava probleme koje nisu ni pokušali da reše u barku. Onda se mnogo iznenade što problemi postanu još veći. Pristalica sam ozbiljnog truda da se odnosi u braku harmonizuju i održavaju u harmoniji pre nego uletanje u brak iz strasti i iskakanje iz njega uz eksplozije. Ipak ni u najpatrijarhalnija vremena nije bilo malo slučajeva da muž otera ženu ili da sam ode od porodice(govorim o hrišćanima). Kod muslimana je uvek postojala institucija razvoda.

Pristalica sam ozbiljnog truda da se sa potencijalnim partnerom za zivota provede dovoljno vremena pre braka i to u istom krevetu, kupatilu, kuhinji i sa samo jednim daljinskim upravljacem, ne bi li se sanse da se jednog dana probudite pored savrsenog stranca (a da to nisu njegove hormonalne promene, alopecija ili naprasni kurvarluk) svele na jedan mali procenat odnosno faktor iznenadjenja.

  jako smo radoznali, al ipak treba isprobati neke stvari, a to odnosi sad i na zrelosti, sto poduhvata i poverenju. (sad  izuzetno sam romantican inace nikad nisam bio, ni u kojem formu)

Da li na ovom forumu moze da se poprica sa psihologom iz bracnog savetovalista.
Unapred zahvalan. . . .

da bi brak uspero, potrebno je da se obe osobe (tj. muž i žena) na neki način promene, da svoje želje, potrebe, navike prilagode zajedničkom životu...
stupanje u brak je jedna od situacija koja zahteva ponovnu socijalizaciju...
i sve dok ljudi to ne shvate, stopa razvoda će nastaviti da raste...

uvek mozes otvoriti svoju temu, pa cemo pomoci koliko mozemo i koliko znamo ... 

Razvod: razlog za slavlje?

Slavlja se prave povodom različitih stvari u životu: rođendana, Nove godine, slave, venčanja, često i zbog rođenja deteta... Razvod obično ne pada na pamet kao nešto što bi trebalo proslaviti - ali ima i onih koji misle da to i nije tako loša ideja.

Odmah da kažemo da ovo nije tekst protiv braka i bračne zajednice, niti tekst kojim se promoviše razvod. Nema tu ničega za promociju, jer razvod znači da brak nije uspeo, da partneri nisu uspeli da ostanu zajedno, iako su jedno drugom obećali ljubav i poštovanje i međusobnu podršku, i tako dok ih smrt ne rastavi. S druge strane, u nekim krajevima se na razvod često gleda kao na tešku sramotu, naročito se na razvedene žene gleda nimalo lepim očima, a razvod, ipak, nije sramota. I mnogo ko će s pravom reći da je dobar razvod bolji nego loš brak.

Ipak, slavlje zbog razvoda? Možda ne slavlje, možda samo okupljanje, kao što postoji okupljanje i posle sahrane. A možda baš i slavlje. Nekome je brak bio toliko loš, toliko je ružnog pretrpeo u njemu, da će mu kraj tog braka zaista doći kao slavlje. A neko nije prošao kroz dugotrajnu torturu i ponižavanja, ali je brak ipak bio dovoljno loš da bi se završio razvodom, ili je ljubav među partnerima nestala pa su rešili da se civilizovano raziđu (ne govorimo sad o onim nezrelim parovima koji su se rastali nakon prve teškoće - oni će ionako naći razlog za žurku i bez podsticanja sa strane).

U svakom slučaju, razvod nije laka stvar. Povredi vas i bude težak udarac. I treba ga odbolovati. U tom smislu, slavlje ili neko prijateljsko okupljanje može da pomogne. Tim okupljanjem će se ritualno (uslovno rečeno) obeležiti kraj jedne faze vašeg života i na njemu će vam vama drage osobe pružiti podršku u trudu da nastavite sa svojim životom. Pokazaće vam da su uz vas, da vas neće napustiti sada kad ste se razveli, da za njih vi niste ništa lošija osoba jer vam brak nije uspeo.

Ovakvo okupljanje može da bude veliko ili malo, veselo ili manje veselo. Nekom se može činiti čudnim, ali ima onih koji su isprobali, ili dobili "žurku iznenađenja" (malo neozbiljno zvuči za ovakvu priliku, ali liči na to i napravljeno je u najboljoj nameri) nakon razvoda, i utvrdili da pomaže. Pomaže u pokušaju da kažete "zbogom" delu svog života koji je okončan. Naravno, prija i pomaže da znate da su vama drage osobe i dalje uz vas, da vas i dalje vole, cene i podržavaju.

Ko želi, može da isproba - ne povređuje nikog, a može da pomogne.

Ivana Milaković 23.11.2007.

Izvor: Krstarica

Nije ni cudo, i broj razvoda ce tek da raste, jer su se klinke prokurvale, cast izuzecima, a momcima je "lepse bez kondoma" i nije ni cudo sto se svi vencavaju sa nepunih 20, a kasnije razvode, jer u braku pokusavaju da prozive neprozivljeno... da ne filozofiram mnogo, moral nacije nam je ispod nule, a glupih ljudi sve vise i vise...

Oženjen, a ne nosi burmu

Ivana Milaković 28.11.2007.

Običaj je da oni koji su u braku nose burmu. Lep običaj, a ima i svojih praktičnih strana. Međutim, dešava se i da neko ne nosi burmu iako je u braku, što može da izazove konfuziju, pa i da dovede u pitanje ispravnost ponašanja te osobe.

Recimo, imate nekoliko kolega koje ne nose burme, a saznali ste da su u braku. Možda ste to saznali i na ne baš zgodan način, tako što ste flertovali s nekim od njih, ili vam se neko i ozbiljnije dopao - a onda vam je rekao da je oženjen. Pitate se o čemu se tu radi. Da im je posao takav da bi im burma smetala, ili mogla da ih povredi ili se ošteti tokom posla, pa da razumete zašto je ne nose. Međutim, ne radi se o tome. U čemu je onda stvar? I da li se radi o muškarcima koji hoće da prikriju da su oženjeni, jer nameravaju da varaju svoje supruge?

Na ovo pitanje ne može se dati konkretan odgovor koji bi pokrio makar većinu takvih slučajeva. Ima, recimo, policajaca, telohranitelja i ljudi sa sličnim zanimanjima koji ne nose burmu jer ne žele da ljudi skloni kriminalnim aktivnostima, s kojima bi po prirodi posla mogli doći u dodir, znaju da oni imaju porodice, pa da onda te porodice budu povređene. Ili, potpuno drugačiji razlog, koji nije povezan s poslom ni bezbednošću: nekome jednostavno smeta da nosi bilo kakvo prstenje, iritira im kožu, žulja ih, neudobno im je s njima. Ili, prsten na prstu za njih nema nikakvo značenje. Ili...

Mogućih razloga je mnogo, a to što neko nosi ili ne nosi burmu ne govori ništa o vernosti te osobe. Onome ko hoće da bude veran nije potreban prsten da ga podseća na to, poput končića koji se vezuje oko prsta da vas podseti na nešto. A onaj ko je sklon neverstvu neće biti zaustavljen pogledom na prsten ni osećajem komadića metala na koži. Da i ne spominjemo da je prsten izuzetno lako skinuti, ako se za tim ukaže potreba.

Dakle, šta možete zaključiti o osobi koja je u braku a ne nosi burmu? Ama baš ništa. Za razlog biste morali da je pitate jer nagađanjem nigde ne biste stigli, a o njenom karakteru biste zaključke mogli da izvedete tek nakon što je upoznate, baš kao i o karakteru osobe koja nosi burmu.


Izvor: Krstarica