Можда је то само некак авантурица, безвезе је да жртвује брак због тога.

..pa...ne bih rekao...to traje skoro 5 i po  godina...a to nije "avanturica"..ali sta je tu je...svako je krojac svoje sudbine...

...Hvala ti na komentarima..pravi si psiholog.. 

..PS. zanimanje ti je odlicno..(antropolog)..to mu danas dodje kao apstraktna nauka.

Ако толико дуго траје, верујем да је нашла нешто што јој фали код твог оца, али с друге стране у свом дому има много тога чега се не би одрекла.
Знам доста бракова у којима партнери функционишу на паралелним колосецима, а међусобно се добро слажу.
Мени је то јако необично, то треба умети.
Ако она успева да одржава нормалне породичне односе, да нема свађе и суза у кући, а с друге стране да има неки свој (какав-такав) живот, скидам капу.
Ипак она није нека балавица па да "не зна шта ради".

pa dobro al i to je moguce da stvarno nije nasla sebe vec u tom ulogu, a to je vec sasvim ok... i nije rec po meni kod tebe wasistdas da li nadjes sebe jer vec stvarno druge nacine potrebno da ispunjujes sebe uvezu sa maminom ne saglasnost sa samom sobom...
inace u formu nesto slicno desi se i kod mene, puno ucim...
stvaran pitanja je to , kao sto si postavio was...das   da , da li protivzakonito, odnosno ako sa menjanjem ulogom hocemo resiti situaciju. a taj cenu protivzakonitosti ipak samo mi platimo... tesko da neko drugo i ako bi zeleli pomoci to je za Liv.. Al otvoreno prica bi pomogao i sa tvojom ocem Liv

...slazem se sa tobom..to sto si rekla sve stoji i verujem da je tako...ali, kako ja to da prebrodim (znam da me se ne tice i da nisam ni ja balavac), i da imam svoj zivot kome se radujem), kada nam je u kuci uvek bilo sve u redu i egzistencionalno i u svakom drugom pogledu i sada odjednom...fijuuuu.... kao da smo svi stranci...meni to nesto tesko pada...bla bla..
..ne razumem...
..a mislim da moj otac to zna i oni tako zive u dogovoru...(izgleda da meni vise smeta nego njemu)
(nosimo se mislju da supruga i ja odemo i zivimo privatno)...


...bez ljutnje, izvini ali ja tebe nista ne razumem..

То више није могуће

@wasisdas не осуђуј мајку, могли би ти жао некад. Сигурна сам да је јако тешко разговарати са њом о томе, али прихвати то да је њен избор такав, да није могла против свог срца, својих осећања...некад се "светиња" брака не може одржавати, чак и кад то силно желимо.

..mislim da se  ipak selimo na prolece...(nazalost, to je ono sto najmanje zelim)

..da... izmedju ostalog sam joj par puta stavio do znanja, da sve znam, i nas odnos je prilicno hladan, (vise sa moje strane )..ona me kulira i kao da ne cuje sta joj govorim..pa mi se cini da preterujem..i sigurno preterujem..ali takva sam osoba, mnogo emocija kulja iz mene u svakom trenutku..tako da moram da se sklonim...

Само немој бити тако импулсиван...једна је мајка, један је отац, један је живот...мало опуштеније гледај на ствари...није то тако црно, она тебе и даље воли, то што она има неког другог, не мења њену наклоност ка теби, као њеном сину, а верујем да је сасвим ок и са твојим оцем.

Дакле, ако он прелази преко тога ( а сигурна сам да не мора ), не видим зашто би ти правио проблем.

..pa mozda zato sto sam jedinac i razmazen...npr.

..rakao bih da je to u pitanju..ali, veliki sam decko pa razumem, zato sve ovo i pricam..

zato pricas jer nisi decko