Dragi korisnici imam jednu dilemu u kojoj se nalazim.  Nadam se da mi moze pomoci neko.  
Moja supruga i ja smo u braku 2 godine, zivimo u inostranstvu u istom gradu su i moji roditelji.  Medjutim oboje smo izSrbije i idemo povremeno pa smo iz dva razlicita grada.  Malo udaljeni jedan od drugog.  Tako da smo malo kod mene a malo kod nje tojest malo vise jer su joj tamo roditelji i cela rodbina.
Dovde sve ok medjutim dok su svi za praznike moji otisli dole i proslavili Bozicne praznike nas dvoje smo ostali ovde sami to je bio prvi nas Bozic da smo skroz sami.  Ja sam i hteo ici ali ona nije jer mi jos uvek zivimo u kuci sa babom i dedom i ona nije htela da docekuje Bozic sa njima.  Moja porodica je malo specificna i teska staromodna sve bi bilo  dobro da nisu bas teski i po nekad svadjalice i konflitni.  A moja zena izbegava.  Razumem ja nju jer ona je iz skroz druge porodice.
Mi bi trebali da sredimo nase stambenk stanje u Srbiji ja znam da mene ocekuje jedno lepo parce zemlje sa kucom koju trebam da dovrsim ali nju mnogo vise veze svoj grad nego moj .  Kako bi barem ja trebao da se ponasam jer sambmalo izmedju dve vatre u nekim situacijama . sto je najgore moram da zavrism jos nekih par ispita ali u glavi mi samo to stoji kao da cu da se ja izgubim.  
Sta vi predlazete?

Nisam siguran da sam skapirao pitanje...

Ali ako si poceo da gradis kucu za vas dvoje onda nisam ukapirao sta je tu problem... ako imas kucu vikendom idite do njenih (ako sam opet ukapirao da je ta kuca u Srbiji) ne kapiram u braku mora da postoji dogovor (kao i u vezi) i sve se moze ,sve moze i da se pregura i da se uspe...

Jer njoj je bitno da ima svoj tacnije zajednicki zivot sa tobom, vas krov nad glavom.... A ako nemate dece, videces kad dodju deca kako ce njena i tvoja porodica biti manje bitnija... verovatno ste mladji par...

Ovo sam napisao po tome kako sam uspeo da preformulisem pitanje   i kako ja vidim tu situaciju.

Ta kuca se nalazi u mom gradu i nije zavrsena ima dosta da se radi. Zivimo malo dalje od Srbije. Ja sam odrastao u zajednici sa babom i dedom sto moja zena nije. I za nas dvoje je bila velika promena i ona da ostavi dobar posao u Srbiji da dodje ovde a i meni da se odvojim od roditelja . Malo sam i ja bio staromodan ali vidim da zivot u zajednici je malo tezak i uvek bi neko patio. Ona je vise za varijantu da se kupi neki stan jer je kuca dosta velika i treba uloziti dosta novca. U jednom nasem razgovoru postavila je pitanje sa odgovorm kao '' zasto da radimo tu kucu kada i onako necemo je koristiti nesto mnogo dana u godini s obzirom da idemo kod
mojih''. Tako da sam malo zamisljen.

ljubav je tamo gdje je osmjeh zene koju volis...(misim tamo gdje su sise zene koju volis....al ' ne'a veze   )
osmjeh je uglavnom dokaz srece...ako me razumijes...
i ljubav zivi u trenutku...
sto vise trenutaka srece... podaris njoj...
pruzit ce ti vise ljubavi...

ja bi tebi savjetovao da ti... kao i svaki pravi muskarac...
 kazes dosta je... i lupis sakom o sto  
i ides tamo gdje je njoj lijepo...
to ti je jednostavno ...gdje je njoj lijepo - tu i tebi moze biti lijepo..  
a tesko...je mogutje ....da tebi bude lijepo.... gdje njoj nije lijepo...

a sem toga... vidis i sam ...da ti tvoji (familija) .... i nisu bas nesto normalni...
koji ces ku*** s njima  


 

Mda...
A što ne idete kod tvojih nego kod njenih?

Naravno nisu svi sa moje cudni ima i dosta a uglavnom sa mamine strane i sa njene strane me svi bodre i podrzavaju koji su razumni i moja zena ih mnogo voli i postuje. Ali tatina strana zateze. A mene koska jer sam izmedju dve vatre. I tako ostanem u cudu posle nekih zeninih komentara.
Idemo mi i kod jednih i kod drugih,  nikoga ne zaboravljamo, naravno mi smo vise sa njenima jer su moji roditelji ovdr sa nama i moj brat i sestra su takodje ovde.

Prvo jeste li vi u braku ili vezi?

U braku smo 2 godine

Pa jel hocete zajednicki zivot ili ne?

Druze sednes sa njom i kazes da zelis dete, zelis samo ti i ona da budete, dakle i objasnis da zivota u zajednici nema, ali nema ga, uvek ce neko sa nekim da se posvadja ili ako se vas dvoje posvadjate, neko ce stati u neciju stranu i eto razvoda... Zivot zajedno dovodi do odricanja do koji obe strane moraju da se odreknu i da budu spremne na to, ili neko od vas to nece... a niste u braku nego u vezi posto se vasi pitaju gde i kako cete da zivite. Nemoj pogresno da shvatis samo zelim da pomognem 

Ja i ona cesto razgovaramo o tome i ona nije ni za kakvu zajednicu pa cak i sa njenima sto je normalno . Moji su vise za zajednicu jer su ziveli ali nije to dobra stvar. Nas dvoje se slazemo i meni ne smeta da kad odemo budemo i kod njenih na odmoru. Ali posto meni sleduje ta kuca ja cu lose da se osecam ako je napravim a kada dolazimo na odmor da moramo veci deo odmora da budemo kod njenih jer ona ih ne vidja i ne zivimo u istoj drzavi. Mi  bi hteli decu ali i radimo na tome. Malo je teze ali bice.meni bi trebao dobar neki psiholog ili duhovnik koji ce me pratiti jer pisati ovde dosta bih trebao sitnica da dodam. Ja dok se nisam ozenio mnogo sam ulagao u moje , brata , sestru , roditelje, kucu . Sto od materijalnih sto od moralnih podrska i razgovore i sada se ja po nekad osecam malo lose kada im manje pruzam a oni finansiski bolje zive od mene. Malo me i ti tatini razgovori muce jer je tezak i on je skroz za moto zivota da se muskarac za sve pita a zena ne. Tako im i ide moja majka se slabo bita a meni to smeta jer je moja mama bezbroj puta upravu za razliku od oca.
Mnogo duzim drugovi sa pricom ali me i sramota sto pise tako i toliko.