Дакле, по ко зна који пут, човек има слободну вољу зато што је то Божија воља. Бог је човеку то дао. А то није слобода у сваком смислу, него у смислу одлучивања око неких ствари. Дакле, имаш неке могућности које ти је Бог дао и ти одабереш ту и ту могућност и за то сносиш одговорност (некад у позитивном, некад у негативном смислу), јер свака акција има реакцију. Ако немаш слободу избора, онда не бираш ти, али мене је стварност уверила да није тако, а стварност је Божија воља. Имао сам разне могућности у животу и после неких избора сам се лоше осећао тако да сам престао да их бирам, иако су ми и даље на располагању, јер није поента лоше се осећати. Ја знам да сам ја то одлучио и да ми је Бог дозволио да то одлучим (као и оно пре), тако да се и то дешава према Божијој вољи.

Ако нема слободне воље, онда нема ни награде ни казне, јер за шта онда долазе награда и казна?

Ако ћемо да се позивамо на Библију и на то да се она не може тумачити буквално (јер је доста тога описано у параболама) и на то да је у Библији нешто лаж и нешто истина, у односу на који референтни систем ћемо да сагледавамо шта је лаж, истина, награда, казна,...?

@Bojan - dobar dogovor!

Sta mislis o mom odgovoru sa prve strane? 

Одличан одговор.

Осврнуо бих се само на ово:
Ја наравно не знам шта Бог зна, али и мени је нелогично да ми имамо слободну вољу, а да Бог зна унапред шта ћемо да одлучимо. Мислим да Он зна све наше могуће одлуке, али шта ћемо конкретно да одлучимо, оставља нама на вољу и то не зна пре него што одлучимо (не зато што није савршен, него зато што је Он тако хтео). Наравно, Он зна све шта се дешава и у тренутку када одлучимо, зна шта смо одлучили. Дакле, не мислим да Он "предвиђа", него одређује све могуће "путеве" којима можемо да се крећемо (то су наше могућности), а који конкретан "пут" ћемо да изаберемо, оставља нама на вољу.

Bozija volje = covecija volja i obratno. Nema razlike jer da ima postojala bi dva paradoxa

- ili mi ne bi smo imali slobodnu volju
- svaki dogadjaj u ovom univerzumu bi bio slucajnost sto opet vodi do prvog paradoxa

ILI

Bog i njegova volja bi bili jedini ne-slucajni dogadjaji sto vodi do zakljucka koga sam izrekao na pocetku

Bilo kako bilo jedno je bitno - svaki TRENUTNI dogadjaj nije slucajan nego je realnost. Slucajnost i verovatnoca operisu samo u procesima predvidjanja realnosti. "Desavanje" verovatnoce eliminise njeno postojanje.

Majku mu... GOTO post #22
Bojan je to dobro uocio...

E, πα и ја ћу да се осврнем на твоју поруку, али са малчице другачијим акцентом од Бојана.


Мислим да је тражена реч - предодређење !

А мислим и да си одлично приметио да треба направити разлику између Божијег свезнања и предодређења. (их, зашто не настгави промишљање у овом правцу?  шта те је то одвукло? )

Божије свезнање не прејудицира нашу одлуку (која је јелте, молићу фино, слободна).
Ако на пример неко хита ка провалији и ја му кажем да ако настави тим путем, без заустављања, да ће настрадати, да ли се овде ради о мом знању или предодређењу његовог даљег живота? Мени се чини да је ово прво (знање, а код Бога свезнање) у питању.
Или ако знам и кажем (или не кажем) малом детету, да ако стави прст на врелу ринглу, да ће се опећи, па да ће прстић поцрвенети и болеће га...ја не одређујем шта ће клинче да уради, тако да није моје знање узроковало исход, већ клинчева слободна воља...(па да ли је дете ставило прст на ринглу или не?    )

Наравно да би могло да постоји и предодређење (да је Бог то желео), јер то се тиче Његове воље, али није, Он је желео да створи слободна бића.


Тако да није ,,џаба слободна воља'', јер није у питању предодређење, већ свезнање Божије.


(Бокијево и моје мишљење се разликује у томе, што ја мислим да Бог увек и све зна, а Боки да Бог не жели баш све да зна, пре него што се одигра, одлучи...)

covek je izmislio Boga

Tako da je sve ovo sto vi pricate covekova volja da prihvati to sto je izmislio ili da ne prihvati.

Силванусе, али како то Бог зна унапред оно што ће човек да одлучи ако му је оставио на слободу да то одлучи? А Бог зна све човекове могуће одлуке и последице тих одлука (о чему говоре твоји примери), јер Бог одређује могућности и последице.

Боки, искрен да будем не знам како то Бог све зна.
Чак не могу ни да појмим тако нешто, али јесте свезналица  , јер је савршен (а овде се надовезујем опет на онтолошки доказ  ).
Моја претпоставка, дакле никако знање, већ претпоставка, да Бог ,,види'' све будућности, или како си се ти изразио ,,могућности'', па да у томе лежи Његово свезнање, а и даље нема предодређења.
Јер 1 је знати, а сасвим друго предодредити.


За Orfanelinа

Постоји неколико тема на којима се, о томе да ли Бог постоји или не, може дискутовати (рецимо ова: http://forum.burek.com/apologetika-dokazi-za-postojanje-bozije-t462318.html ), ово није право место за то.

А узгред речено, то ваше думање да је човек ,,измислио Бога'' је веома старо, још је рецимо Критијас и песмицу на ову тему написао, али та антитеистичка хипотеза (у ком год хоћете руху: политичка, натуралистичка, анимистичка...) је давно прокритиковна и одбачена. 

Inače... interesuje me...
Kako se osećaju ljudi dok govore o božjem ponašanju, o tome kako on oseća, kako razmišlja... iskreno me interesuje kako se osećate u trenutku kad govorite u njegovo ime.