Ево шта библијске студије кажу о Богу. Да видимо да  ли је то баш тако.


   Među najvećim stubovima vere je jedan čovek izuzetne darovitosti i poseban izabranik Božiji. To je Mojsije. Njemu je Bog otkrio jako mnogo. Evo jednog događaja iz Mojsijevog života.

   Tekst čitamo iz 2.Moj. 34:6-7 „Jer prolazeći Gospod ispred njega vikaše: Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom, koji čuva milost hiljadama, prašta bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga, i pohodi grehe otačke na sinovima i na unucima do trećega i do četvrtoga kolena.“

   U pročitanom tekstu nalazi se divan izvor poznavanja živoga Boga. Zbog toga želimo o tome razgovarati u ovoj našoj emisiji. Spomenućemo večeras neke karakteristike živoga Boga.

  Bog je MILOSRDAN. To znači da je on pun saosećanja, razumevanja i naklonosti prema čoveku i svetu, bez obzira na ljudsku patnju, grešnost i slabost. Znaš i sam da kada patiš, a nema čoveka koji bar malo nije propatio u svom životu, tada si sklon da pomisliš kako te niko ne razume i kako te niko ne voli. To nije istina. Gospod ima puno razumevanja i saosećanja. Čovek nekada otupi na sve što ga je snašlo, postaje duhovno prazan. I u takvim slučajevima Gospod ga shvata i nalazi put i načina da mu bude blizak. Zna Gospod tvoje slabosti, ali ti ne poznaješ Gospoda, pa se prepuštaš tuzi i neraspoloženju. Ne boj se da pristupiš Bogu. Ako si ti slab, on je jak, ako si ti bez sile, on je svemoguć.

   Bog je MILOSTIV. On je spreman da podrži i pomogne. Nisi usamljen, nisi zaboravljen, nisi bez prijatelja. Bog je taj koji teši usamljene. Milost o kojoj je ovde reč spada u temelje svake prave slobode, jer milostivi Bog podiže ljude porobljene grehom. Njegova milost je znak njegove želje da budeš slobodan i bez straha.

    Bog je SPOR NA GNEV. On se ne žuri da kazni grešnika, jer je Njegova pravednost i sudstvo nezavisno od onih kojima sudi, niti je podložno bilo kakvim merama, koje ljudi preduzimaju. Ljudsko sudstvo mora da žuri, jer ako brzo ne kazni prestupnika, ovaj će i dalje činiti zlo. Bog pruža priliku da se grešnik pokaje još u toku utvrđivanja njegovog greha. Uostalom, Bog je kadar da vrati i odvrati sa zlog puta, još pre nego što zlobnik ostvari svoje namere. Sotona, međutim, nudi čitavo obilje zlih dela. Ima ljudi koji će se prevariti, jer đavo je revnosniji od mene i od drugih slugu Božijih. Može se desiti da naša upozorenja ne stignu na vreme. Đavo, na žalost, radi i onda kad nema radio – emisija. Otuda nam je korenito potrebno da se vratimo Bogu i da napustimo puteve zla.

   Bog je PUN MILOSTI, odnosno dobrote. Ovo znači da Bog svoje blagoslove pruža bez obzira koliko je njemu neko blizak ili je od njega udaljen. Mnogi misle da su bliski Bogu, tačnije rečeno da je Bog obavezan da im bude blizak, zato  što su rođeni u nekom posebnom narodu, u nekoj posebnoj crkvi ili kakvoj drugoj zajednici. Kakva zabluda! Bog bira koga hoće, bira kako hoće i zato što hoće. On ti se želi približiti, iako ti bežiš od njega, najčešće nesvesno, ali ponekad potpuno svesno.

   Kada govorim o Božijoj milosti, onda moram reći i to da je upravo u toj osobini Božijoj izvor naše pobožnosti. Milostivi Bog je Bog kome treba da se molimo. Mi se usuđujemo da stupimo pred njega i da razgovaramo sa njim. On je spreman da čuje tvoje molitve. Zašto mu se ti ne moliš? Da li se uopšte moliš?

   Nama je, kao hrišćanima, drago da je Bog pokazao milost prema ljudima. Umesto osude očekujemo pomilovanje. Ovo nam je značajnije od mnogih drugih razmišljanja, jer se uzdajemo u Boga koji prima grešnike.

   Bog je PUN ISTINE. On je istinit i u njemu nema laži. Kao Bog, On je večno dosledan sam sebi: niti se menja njegovo biće, niti se menjaju njegova načela. On saopštava istinu. Otuda naša vera u Sveto pismo nije klanjanje nekoj knjizi, nego vera u istinu saopštenu u Bibliji. Prirodno je da Bog ne trpi laž i da laž nema mesta pred njim. Teško tebi ako bilo šta zasnivaš na laži i ako si neiskren prema Bogu. Njega ne možeš prevariti. Meni možeš reći mnoge neistine, ali Bog se ne da prevariti. On očekuje da i ti služiš istini, da u istini živiš i da se bojiš laži. Zašto još čekaš? Bog je dosledan  u sprovođenju svoje namere da te spasi.

   Ja volim Boga koji je pun istine. On drži svoja obećanja. On je obećao da će spasiti one koji veruju i to je učinio sa mnom. On je obećao da će me održati u spasenju i to je održao. On je obećao da će mi pomoći i evo već mnoge godine mi pomaže. Istina je i u tome, da će nagraditi svoje sledbenike. I to je već počeo. Bog nagrađuje već ovde, na zemlji. Mislim da je i ova emisija jedna od takvih nagrada za one koji su svesni njene vrednosti.

   Zanimljivo je da se Bog otkriva prvo kao Bog milosti, pa posle kao Bog istine. To ne smanjuje vrednost istine. Istina je časna i veoma vredna. Veliki češki mučenik i osnivač češke nacionalne kulture, Jan Hus kaže: „Traži istinu, slušaj istinu, uči se istini, ljubi istinu, govori istinu, drži istinu i brani istinu do same smrti.“ Hus je dokazao svoj stav prema istini. Međutim, prava vrednost istine je samo onda ako ona donosi ljubav. U ime te ljubavi i istine, ja vam se i danas obraćam. Razmislite o ovome što ste večeras čuli. Neka vas Bog blagoslovi.

Какаве су црте бога ког су хришћани наследили од Jевреја? Овај Бог је био деспот, тиранин коме је све било допуштено. Ипак, он је био узор савршенства: у његово име су чињени најгнуснији злочини, па и највећи преступи су правдани ако су чињени само да се подржи или задржи његова наклоност.

Хришћанска религија која се хвали да је најчвршћи ослонац моралу и да људима предочава најјаче молитве не би ли их подстакла на путу ка врлини, била је за њих извор злочина, раздора и беса.

Хришћани виде свог Бога како се свети са јаршћу и без икакве мере.
Управо се фанатизам хришћана храни узбудљивом идејом пакла, где ће се њихов бог, претворен у џелата хранити сузама несрећних створења. Прихватајући свирепог бога од Јевреја, хришћани су га учинили још опакијим.

Једна змија која говори завела је жену, а она свог мужа да поједе плод забрањен од самог бога. Због једне мале грешке, Адам привлачи на себе и сво своје невино потомство сва могућа зла, иза којих следи смрт, а иста зла се и након смрти настаљају.

Када се тај добри бог покајао што је населио свет људима који су га изневерили, схватио је да га је људе лакше удавити него изменити његово срце. Али он је опет пристрасан у својој милости и бира једног идолопоклоничког Асирца коме обећава да ће му се род умножити као зрнца песка.

Овај бог час кажњава, час мрзи без разлога, час воли, а да за то више нема ниједног разлога.
Када је схватио да не може да дозове себи свој народ који твдоглаво воли, он му шаље свог властитог сина.
Тај вољени син, једнак оцу-богу, осуђен је на смрт од тог истог народа према ком је тако тврдоглаво нежан његов отац, који је опет неспособан да спасе људски род, а да притом не жртвује свог сопственог сина.
Тако невини бог постаје жртва правичног бога који га воли, обојица пристају на ову крајње чудну жртву коју они сматрају нужном иако знају да она неће бити ни од какве користи њиховом заблуделом народу.
Дакле, какво један хришћански верник може да има право на опроштење од једног бога   који није поштедео ни сопственог сина?
Ипак, овај Бог није увек тако неправичан, он час ствара целокупну природу за човека, а опет као да је човка створио само зато да би на њега просуо сву своју самовољу и бес. Овај бог некад бескрајно воли, некад осуђује целокупни људски род на несрећу због једне једине јабуке. Овај бог је пристрасан, он је наизменично под утицајем беса и љубави, освете и милости.

Треба ли онда да се чудимо што се хришћани никад до сад нису успели сложити између себе?

Gledajući na Hrista Isusa, možemo videti ove gore-pomenute Božije svete Osobine.
I na rečima i na delu.

Tražeći kod pobožnih hrišćana mogu primetiti te osobine, Duhom Svetim praktikovane.
Ako je to što tražim kod njih da vidim, naravno.

Gledajući kod sebe, vidim koliko sam daleko od tih Bogolikih osobina.
Ne kako beše nekad, ali još uvek .... Pa, ruku na srce, predaleko za moj ukus.

Aman ljudi, jel' vi razlikujete stari i novi zavet ??

Očigledno da ne. Ko o čemu, oni o Isusu.

Livingston

Мислим да је ред, ако већ у недоглед себе предстваљаш под окриљем неких цитата, да у начелу сопштиш овој публици који је извор (читај секта) тих цитата у питању...

ne radi se o nikakvoj sekti vec o chuvenoj knjizi "razgoliceno hriscanstvo" chuvenog filozofa 18.veka Paul Henri Thiry d'Holbach-a  ... ova knjiga je u svoje bila hit ,a i u danashnje vreme je poznata - mada ne znam shto je livingston toliko ceni kad su u njoj jevreji zestoko napljuvani 

http://en.wikipedia.org/wiki/Baron_d'Holbach

Hm, da nije livingston ...

i ja sam chesto sumnjao na to ... 

Е сад сам стварно изненађен и ...