Božićna poslanica patrijarha Pavla
Postanimo deca Božija

Njegova svetost pravoslavni arhiepiskop Pećki, mitropolit Beogradsko-karlovački i patrijarh srpski Gospodin Pavle sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve i Ohridske arhiepiskopije uputio je tradicionalnu Božićnu poslanicu sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve. U poruci koja će biti pročitana na Božićnoj liturgiji u svim hramovima SPC u zemlji i rasejanju crkveni velikodostojnici uputili su blagodat, milost i mir od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista i Duha svetoga uz sveradosni božićni pozdrav

MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI!

"Jer se danas rađa Božiji Sin Jedinorodni,
Sjajnost Slave Njegove, Obličje bića i večnosti Njegove
(Sv. Jovan Damaskin)

Evo dana koji su očekivali starozavetni proroci; evo dana za kojim su čeznuli starozavetni pravednici; evo dana koji je obećan svima koji su Gospoda tražili, "jer budući po prirodi Savršeni Bog, postao je po prirodi Savršeni čovek - On isti, ne promenivši prirodu, niti prividnim čineći ovaploćenje" po rečima svetog Jovana Damaskina.

Danas nam se, hristoljubiva braćo i sestre, draga naša deco duhovna, rodi Sin Božiji koji postade Sin čovečiji, ostajući čudesno i Bogom i čovekom. Danas se silom i dejstvom Duha Svetoga, od Djeve, Presvete Bogorodice, rodi Spasitelj sveta, Car Izrailjev, sin Davidov. Zato i pevamo sa Svetim Grigorijem Bogoslovom: "O novoga li mešanja! O čudnoga li sjedinjenja! Onaj koji jeste postaje, i Nestvoreni stvara se".

Nekoliko puta ponovismo da se Gospod danas rodi i zaista je tako. Veličina naših praznika i jeste u tome što oni na čudesan način taj događaj čine ponovo prisutnim i stvarnim. To biva jasnije ako imamo na umu biblijsko poimanje pamćenja, sećanja, što uvek podrazumeva oprisutnjavanje toga događaja. Naš svet i vek u kome živimo gotovo da i ne poznaje ovu istinu. Otuda ovaj, kao i svaki drugi praznik ljudi često doživljavaju kao uspomenu na nešto što se nekada davno negde dogodilo, nečega što je lepo da se sećamo, jer kako se to obično kaže, to su naši lepi stari običaji.

Međutim, praznici su ponajmanje običaji. Na prvom mestu oni ispunjavaju naš život smislom, i to smislom postojanja, osvećujući vreme u kome živimo. Hrišćani koji znaju da je Hristos došao, koji su svesni Njegovog prisustva i u domu i na svetoj liturgiji, i koji iščekuju Njegov drugi dolazak, oni imaju sasvim drugačiji odnos prema životu, njegovom smislu i vrednostima, za razliku od onih koji ne razmišljaju na ovakav način a traže nekakav smisao u svetu koji ih okružuje.

Današnji Praznik nam otkriva da nismo pozvani samo da budemo dobri, čestiti, plemeniti i uzorni građani, već daleko više od toga: da postanemo deca Božija. Da se staramo o svetu koji nas okružuje i da taj svet prinosimo Bogu kako bi večno postojao. Nije li to i rešenje ekološke krize. Nije li rešenje ovog problema, kao i svakog drugog, u vraćanju na biblijski, hrišćanski pogled na svet. Sigurno jeste za one koji imaju uši da čuju i oči da vide.

SPASENJE OBJAVLJENO SVETU

Sveto pismo, ta knjiga života, jasno nam govori o svemu tome. Svet i čovek stvoreni su od Boga, iz nebića. U sebi samom oni nemaju ništa što bi ih držalo u postojanju bez Boga. Samo u zajednici sa Bogom, moguće je naše postojanje, naš život. Taj život nama Bog nudi, ali nas ne primorava da poziv prihvatimo. Budući da nas je stvorio po liku svome darovao nam je dakle, slobodu i od nas očekuje da slobodu projavimo kao ljubav, kao potvrdan odgovor na Božiji poziv.

Adam i Eva su, nažalost, svoju slobodu projavili na negativan način, nisu prihvatili Božiji poziv, ali Gospod ni njih, kao ni nas, nije ostavio, već je nastavio da promišlja o čoveku i da ga priprema za dolazak Mesije koji će spasiti i svet i čoveka. Kako će ga spasiti, podsmešljivo nas pitaju ljudi ovoga veka. A mi odgovaramo - spasiće nas tako što će Bog postati čovek, a da pri tom ostane Bog. I to se upravo dešava na današnji dan. Bog postaje čovek. Danas se spasenje objavilo svetu.

LJUBAV I MIR SU NAJPOTREBNIJI

Ljubav Hristova, koja nas je danas obasjala, poziva nas da takvu ljubav darujemo svima. Govorimo o ljubavi koja je način Božijeg postojanja a mi, budući bogoliki, pozvani smo da takvu ljubav imamo. U ime te ljubavi, pozivamo našu braću u Republici Makedoniji, koji su u raskolu, da se okrenu novorođenom Bogomladencu, da se u zajednici radujemo, jer je On došao da bismo svi bili jedno, kako kaže Gospod: "Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu, da svijet vjeruje da si me ti poslao".
   
      

Srbima oduzeto pravo na život

Dok se u svetu proklamuje sloboda, našoj braći na Kosovu i Metohiji oduzima se čak i pravo na život. Na njima se ispunjavaju reči Hristove da i ptice i životinje imaju svoj dom a oni, kao i Sin čovečiji, nemaju gde glavu skloniti. Našoj braći na raspetom Kosovu i Metohiji razoreni su domovi, spaljena ognjišta, porušeni vekovni hramovi, grobovi prekopani. Na zemlji, koju smo krvlju platili, oni nemaju pravo da žive. Njima, pre svih, upućujemo reči koje je Hristos uputio svojim sledbenicima: ,,Ne boj se malo stado...". Opstajati i ostati danas na Kosovu i Metohiji, moguće je zaista jedino sa Gospodom. Zato neka ih Gospod obraduje neiskazanom radošću. Ne želimo danas da prozivamo one koji su krivi za takvo stanje i njih neka obasja svetlost današnjeg Dana, ne bi li shvatili svu dubinu greha koji čine, ne samo prema našoj braći, već i prema sebi i svome potomstvu. Neka Gospod njima oprosti jer ne znaju šta rade a mi praštamo radi ljubavi Hristove, jer samo ljubavlju ispunjeni, možemo razumeti veličinu današnjeg dana - Praznika mira, poručili su arhijereji SPC u Poslanici.
      
      
      
   

Zbog tog spasonosnog jedinstva pozivamo svu našu pravoslavnu braću u Crnoj Gori da se u međusobnoj ljubavi saberu oko kolevke Bogomladenca Hrista, jer su, bez obzira na razlike u plemenskom i nacionalnom izjašnjavanju braća i po Bogu i po zajedničkim precima. I poručujemo im da nas ne spasavaju ni nacije ni partije nego Crkva Božja čiju uzvišenu službu mira i spasenja vrši Mitropolija crnogorsko - primorska i ostale Svetosavske eparhije u Crnoj Gori. Zato se molimo Bogu da mir svoj i božićnu radost izlije na sve one koji u miru, ljubavi i veri žive.

Posebno se obraćamo našoj duhovnoj deci u rasejanju, ali i u Otadžbini, koja žive u verski mešovitim sredinama, da prema svima pokažu ne samo razumevanje, jer je to za hrišćanina malo, već ljubav. Mi nismo pozvani ne samo da drugoga trpimo već da drugoga volimo, po rečima Hristovim: ,,I ako pozdravljate samo braću svoju, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?". Neka se niko zbog našeg imena ili naših dela, ne nađe uvređen, a kamoli povređen. To je ono što od srca želimo, za to se Bogu molimo i na to Vas, deco naša duhovna, pozivamo.

Pozivamo na ljubav i mudrost najodgovornije ljude u našoj zemlji, sve one koji utiču na očuvanje vrednosti i stvaranju zakona na kojima počiva država, jedan narod i mnogi narodi da ne zaborave da je ovo hrišćanska zemlja, da se ne postide svoga imena i porekla da nas se ne postide preci naši kad pred njih izađemo. Pozivajući ih na svest da je zemlja u kojoj živimo hrišćanska, mi ne tražimo "prava carska", već tražimo da se istina ne proglašava za laž, niti laž za istinu, nemoral za moral.

Od onih koji su najodgovorniji za vaspitavanje naše dece i za stvaranje uslova u kojima naša deca stasavaju, tražimo da ne zanemare biblijsku istinu i cilj koji je pred čoveka postavljen, a to je da čovek postane Bog po blagodati. Sveti apostol Pavle jasno poručuje: ,,Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi; sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome".

Pozivamo naše duhovne kćeri da rađaju decu, a ne da ih nerođene u utrobi ubijaju izgovarajući se planiranjem porodice. Neka se niko ne pravda siromaštvom. Deci jeste potrebno mnogo toga, ali najviše im je potrebno ljubavi i mira u porodici. Ljubav ne zavisi od novca, često biva, što je više novca, ljubavi je manje. Ljubav i mir su danas najpotrebniji našem društvu i našoj porodici. Reforme o kojima se pričalo i priča imaju i dobre strane. Ali, ako naš život ne doživi preobražaj, ako ljubav Hristoliku ne postavimo za osnovu našeg življenja, uzaludan je svaki trud i rad, kao što reče apostol Pavle: "Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kao kimval koji zveči".

Praznujući Hristovo rođenje, koje je čoveka proslavilo, radosno uskliknimo sa pastirima, zapevajmo sa anđelima, poklonimo se sa Mudracima Rođenome Bogu i blagodarnost odajmo Bogomladencu koji je sišao s neba da nas uvede u Carstvo nebesko. Molimo se novorođenom Bogomladencu da u godini koja dolazi bude manje nemira a više mira, manje mržnje a više ljubavi, manje nesloge a više sloge i svakog blagoslova Božijeg. Na Vas, deco naša duhovna, prizivamo blagoslov Božiji da u miru i ljubavi sa Bogom i ljudima proslavite novorođenog Bogomladenca, pozdravljajući jedni druge radosnim Božićnim pozdravom:

MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI !
VAISTINU SE RODI !