Ide Božić, idu dani sveti,
da se bogat siromaha seti,
da obidje zdrav bolesnoga,
da veseo teši žalosnoga,
da se sretnik s nesretnikom druži,
i svakome da se ruka pruži.

Zavadjeni svi da se pomire,
i da ljubav Božiju svetom šire,
da dostojno dočekamo Hrista,
i Njegovi budemo zaista!

sveti Nikolaj Velimirović

Мир Божији, Христос Воскресе! Сретан Божић свим припадницима католичке вероисповести.

Мир Божији, Христос се роди!
Живахни и здрави ми били "Бурекџије"!

Прича o божанском Младенцу Христу.
Када божанска породица бежаше испред мача Иродова за Египат, искочише разбојници на друм
c намером да штогод опљачкају. Праведни Јосиф вођаше једно магаре, на коме беше нешто ствари,
и на коме Пресвета Богородица са Сином својим на грудима овда-онда јахаше.
Разбојници ухватише магаре, да одведу. У томе приђе један од разбојника Богоматери да види,
шта то она држи на грудима. Видевши Дете Христа, разбојник се задиви необичној красоти Његовој,
па у дивљењу рече:
„Кад би Бог узео на себе тело човечје, не би био лепши од овог детета!"

И нареди тај разбојник осталим друговима својим, да ништа не узимају од ових путника.
Испуњена благодарношћу према овако великодушном разбојнику Пресвета Дева рече му:
„Знај, да he те ово Дете наградити добром наградом зато што си га данас сачувао".

После тридесет и три године тај исти разбојник за злочине своје висио је на крсту распет
c десне стране Крста Христовога. Његово је име Диомаз, док је име онога разбојника
c леве стране Гестас. Гледајући у Христа Господа невино распетог,
Дисмаз се покаја за сва зла живота свога, па докле је Гестас хулио на Господа,
Дисмаз Га брањаше говорећи: "Он никаква зла није учинио."
Дисмаз је дакле, онај благоразумни разбојник, коме Господ рече:
"Данас ћеш бити са мном у Рају" (Лк. 23, 41—43).

И тако Господ дарова Рај ономе, који Њега у детињству поштеди.

Tačno sam znao kad sam krenuo da čitam kako će da se završi.
Verovatno su tako i nastajala jevanđelja i predanja, kao Star Wars kanon i prošireni svemir.

Zainteresovani su hteli da znaju više o likovima, a pripovedači su izmišljalji.

Tačno sam znao kad sam krenuo da čitam kako će da se završi.

Kao da ti je motiv bio:
Hajde da pročitano osporim koristeći (primetne) intelektualne kapacitete,
"podsektor: mašta".


Zainteresovani su heli da znaju više i čuli su šta im je Bogorodica ispričala.
Uvek pitaš učesnike u nekom dogadjaju, i posmatraš
da li je njihov stil življenja u skladu sa ispričanim.
Manje-više, tako beše.

Ponovo...kako znaš kako se neko ponašao ako ne znaš ko je nešto napisao?

Kada se prvi put javljaju ova imena?

Koji je izvor ovog teksta?

Nije meni cilj da nešto nužno osporim, nego da ne uspeju da me prevare (kad već nisu baš vešti u tome). 

Ova imena se pojavljuju kada su se rodile ove osobe (logično)
a to se izdogadjalo u prvom veku.

Izvor ovog teksta je u startu bio usmen, a zbog pojave vernika po
ondašnjem "belom svetu" počinje i njegovo zapisivanje.
Materijali na kojima je zapisivano su bili potrošni,
tako da su prepisi sa njih ono što je "dobacilo" do nas.

Što se tiče "prevarenog" (vernika il neverinika, svejedno), lako
se ta osoba prepoznaje: postaje agresivan u komunikaciji sa
neistomišljenicima; jer onaj koga su drugi ubedili u nešto,
ima potrebu da ubedjuje druge u svoje mišljenje.

Razmisli ponovo. 

Sa kog prepisa znaš o njihovim imenima?


Non sequitur...ali primenjivo na "Hrišćane" (seti se šta si pisao o Deda Mrazu).

Razmislio i ne odstupam da osoba - po rodjenju dobija ime.
Mada, kasnije, to se da i promeniti.

Što's tiče prepisa, koristim prevode onih koji znaju
starogrčki; moje "znanje" je small size: Kyurie Eleison, i sl.


Ne sećam se šta sam pisao o tom Deki Smrzoju
(znam za mudrije od sebe, njihove tekstove pamtim)
ali sam iskustveno siguran u ostalo.
Agresija je nastavak nečeg prethodnog.

I smirenje je sledstvenost nečeg prethodnog.
Prijatnu ti sledstvenost želim, jer
Hristos se rodi!