Зашто Карла дел Понте неће посетити и Братунац

На данашњи дан прошле године, у Меморијалном центру у Поточарима код Сребренице било је педесетак државника и званичника међународних организација, а ове године у најавама комеморативног скупа и погреба посмртних остатака 505 Бошњака пронађених и идентификованих у масовним гробницама, од „звучнијих” имена помиње се само главни хашки тужитељ Карла дел Понте. Прошле године, на десетогодишњицу масакра над муслиманским становништвом у Сребреници, великом скупу у Поточарима присуствовао је и председник Србије Борис Тадић и томе у Србији тада нико није приговорио (осим у контексту оптужби неких политичких противника због тога што сутрадан није отишао да се поклони сенима српских жртава у Братунцу), али тада је ситуација била нешто другачија него данас.

У време обележавања десетогодишњице уласка војске Републике Српске у тај подрињски град, грађани Србије су још били у шоку после емитовања видео снимка убиства шесторице Муслимана које су починили припадници јединице „Шкорпиони” – тек је бруталност тих сцена неким људима у Србији показала све страхоте злочина које су и припадници српског народа чинили другима.

Заборављени снимак

Много се у то време говорило о коначној моралној катарзи којој би српски народ требало да се препусти, о отрежњењу и прихватању одговорности за злочине почињене у његово име у сукобима деведесетих година на простору бивше СФРЈ. Влада Републике Српске упутила је 10. новембра 2004. извињење породицама Бошњака страдалим у Сребреници, а у извештају владине Комисије за Сребреницу наведено је да је током офанзиве српских снага на тадашњу заштићену зону у јулу 1995. убијено 7.800 Бошњака. Народна скупштина Србије, међутим, није усвојила декларацију којом осуђује злочин у Сребреници, због тога што народни представници нису успели да се усагласе око садржине документа (односно да ли треба осудити само злочин у Сребреници, или све злочине на територији бивше Југославије), али је Влада Србије осудила све ратне злочине у југословенским ратовима, међу којима су посебно поменути злочини у Сребреници и Братунцу. Данас је снимак егзекуције у селу Трново готово пао у заборав (иако је суђење у току) или су га догађаји за ових годину дана потиснули дубље у свести већине грађана Србије. Утисак да је Насер Орић, ратни командант бошњачких снага у Сребреници, неоправдано благо осуђен, у овом тренутку је, чини се, много јачи.

Још мало поређења: уочи обележавања десетогодишњице масакра у Сребреници, власти Републике Српске ухапсиле су 15 особа осумњичених да су учествовале у злочинима, а највећи број оних које Хашки трибунал терети за геноцид у Сребреници, крајем 2004. и почетком 2005. године, добровољно се предао (углавном Влади Србије) и отишао у Хаг. Међутим, за последњих годину дана из Хага су отпремљена тела два Србина (осуђеног Милана Бабића који је извршио самоубиство и оптуженог Слободана Милошевића који је умро пет дана после Бабића, у марту ове године), једном од оптужених команданата ОВК-а Рамушу Харадинају дозвољено је да се бави политиком док чега суђење, оптужнице је ослобођен припадник ОВК-а Фатмир Љимај, док је Насер Орић осуђен на две године.

Бивши председник Републике Српске Биљана Плавшић, осуђена на 11 година затвора, написала је књигу у којој, иако је на суду признала кривицу, не показује да јој је жао због улоге коју је одиграла у ратним годинама БиХ. Милан Бабић, пак, није успео да се избори са притиском који је осећао због признања, покајања и истицања унутрашње потребе да одговара због онога што је скривио. Утисак је да смо се за ових годину дана вратили бар неколико корака уназад када је реч о поверењу у Хашки трибунал и међународну правду (суд у Хагу је, иначе, углавном увек био међународна институција у коју су грађани Србије имали најмање поверења). Исто је само то да двојица првооптужених за Сребреницу, Радован Караџић и Ратко Младић, ни ову годишњицу неће дочекати у Хашком трибуналу.

Управо због те чињенице, у знак протеста, Карла дел Понте није присуствовала обележавању десетогодишњице злочина. Шта се променило за ових годину дана, због чега је одлучила сада да дође? Портпарол хашког тужилаштва Антон Никифоров истиче да је прошле године био велики број политичара и званичника, а она једноставно није желела да се појави тада јер није имала шта да каже породицама жртава. „Тада смо још очекивали да ћемо ипак добити Младића. Сада је ситуација другачија, веома смо разочарани што га нисмо добили, ни њега, ни Радована Караџића”, истиче Никифоров и додаје да је овогодишње обележавање масакра у Сребреници мањих размера и да Карла дел Понте жели само да се састане са родбином жртава, односно неће се састајати са званичницима.

Главна тужитељка Хашког трибунала, међутим, неће посетити и Братунац, у коме се ових дана обележава 14 година од погибије више од 3.200 Срба (на подручју Братунца, Сребренице и средњег Подриња), који су страдали од руку припадника јединице Насера Орића. На питање шта може да говори недолазак Карле дел Понте у Братунац, односно да ли то значи да српске и бошњачке жртве нису исте, Никифоров каже: „Ја не бих одговарао на таква питања. Знам да ће бити таквих коментара, то је јасно, али ја нећу коментарисати ко је како манипулисао јавним мњењем. Јер уопште нема поређења. Било је жртава на свим странама, то су показале и наше оптужнице – имамо оптужене на свим странама, али ниво злочина и одговорности је другачији”.

Оцена тужилаштва

Портпарол тужилаштва Хашког трибунала није желео да одговори да ли су догађаји у последњих годину дана можда окрњили углед тог суда. „Оставимо неким другим људима да нас процењују. То је право јавности. Могу да разумем и ваљда добро знам подручје бивше Југославије, али ми радимо оно што је у нашој моћи, што је физички и људски могуће и што је могуће у погледу потпуне или непотпуне сарадње различитих држава. Нема земље и нема судског система где тужилаштво успе у свим предметима и где су сви задовољни пресудама. Нема стопостотне, апсолутне правде на свету”, каже Никифоров.

Бивши министар правде Србије Владан Батић, пак, плаши се да ће последњи догађаји у Хагу неке делове нашег друштва вратити на почетне позиције негирања злочина који су се догодили. „Мислим да су слике из Трнова биле добар начин за отрежњење дела нације који није прихватао да су чињени злочини у наше име, али плашим се да ће ослобађање Фатмира Љимаја и поготово пресуда за Насера Орића, који је осуђен као да је џепарош, поново код неких људи створити отпор према Хашком трибуналу”, каже Батић. Данас смо, према његовим речима, даље од могућности покајања на нивоу колективитета него пре годину дана. Али, појединци који имају свест о томе какви су злочини почињени неће сада мислити другачије, иако се могу љутити на Хашки трибунал што се и наше жртве не третирају на исти начин. Код „отрежњених” појединаца, дакле, сматра Батић, због тога се може створити аверзија према суду у Хагу, али свакако се неће јавити и порицање онога што се догодило у Сребреници.

Наташа Кандић, извршни директор Фонда за хуманитарно право, такође запажа промене у друштву које су се догодиле између две годишњице масакра у Сребреници. Како каже, после објављивања снимка убиства шесторице Бошњака имали смо врло видљиве промене у друштву (шок, отрежњење и прихватање истине о ономе што се догодило) и узнемирење у институцијама система. Међутим, истиче она, то је трајало свега неколико месеци, када је почело врло брзо и упадљиво враћање уназад. Наташа Кандић ово „враћање уназад”, међутим, не доводи у везу са збивањима у Хашком трибуналу, него са одсуством организованих политичких снага које би, после снимка из Трнова, инсистирале на прихватању одговорности и полагању рачуна за ратне злочине. Чак и да је догађај какав је, на пример, Милошевићева смрт, утицао на ретерирање друштвене свести, треба, према речима Наташе Кандић, поставити питање како и зашто је то могуће. Оно што се догодило после његове смрти, каже директорка Фонда за хуманитарно право, показало је колико он и даље живи у институцијама система, у друштву, у специјалним службама – показало је да моћ и даље имају делови бившег режима, они који су и довели до урушавања институција у Србији.

Биљана Баковић

--------------------------------------------------------------------------

Време за освету

На данашњи дан пре 11 година снаге Војске Републике Српске ушле су у Сребреницу, муслиманску енклаву у источној БиХ, која је формално била под заштитом Уједињених нација и у којој је потом извршен масакр над становништвом. До 19. јула војници, под командом генерала Младића су, према оптужницама Хашког трибунала, организовано и систематски убили око 8.000 муслиманских мушкараца и дечака. Око 30.000 жена и деце депортовано је за два дана.

Напад на Сребреницу почео је 6. јула 1995. године и завршио се уласком генерала Ратка Младића у град пет дана касније. Холандски батаљон УН био је стациониран у енклави у време напада српских снага. Младић је тада телевизији са Пала изјавио да се налази у „српској Сребреници”, да град „предаје српском народу” и да је „дошло време за освету Турцима” на том простору.

(Бета)

--------------------------------------------------------------------------

Страдање 3.280 Срба

СРЕБРЕНИЦА, БРАТУНАЦ – На подручју Сребренице и Братунца у наредна два дана низом манифестација биће обележена 14. годишњица страдања 3.280 Срба у овим општинама и средњем Подрињу, које су убиле муслиманске јединице из Сребренице под командом Насера Орића.

Представници Борачке организације Сребренице јуче су обишли 19 српских породица из којих се по један члан још увек води као нестао када су муслиманске јединице на Петровдан, 12. јула, 1992. године напале села Биљачу, Сасе и Залазје, у којима је убијено 69 српских цивила.

У оквиру програма обележавања страдања Срба на овом простору отворена је спомен-соба у Братунцу, у којој се налази 780 фотографија убијених Срба из ове општине.

(Танјуг)

--------------------------------------------------------------------------

Акције у градовима Србије

Иницијатива младих за људска права обележиће једанаесту годишњицу геноцида у Сребреници акцијама у девет градова у Србији, како би се одало поштовање сребреничким жртвама. Акције ће бити одржане у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Зрењанину, Панчеву, Сомбору, Кикинди, Новом Бечеју и Књажевцу. Активисти Иницијативе ће грађанима делити мајице и беџеве са порукама о Сребреници и одговорнима за тај злочин.

Грађански савез Србије саопштио је јуче да после 11 година од геноцида у Сребреници, „власт у Србији и даље прикрива најодговорније за овај злочин”.

Ова странка додаје да ће и даље инсистирати да се у Народној скупштини Србије усвоји декларација о Сребреници, како би Србија осудила тај злочин.

С друге стране, Српска либерална странка је позив невладиних организација да јавно обележе годишњицу догађаја у Сребреници оценила као дегутантан и неморалан. Та странка пита невладине организације да ли су такав позив упутиле и за Србе страдале у Сребреници, Сарајеву, за погинуле војнике у Тузли, или је „само осуда злочина које су наводно Срби починили цивилизацијски чин који се јавно обележава јер је наручен споља”.


Izvor: Politika / П. Р.