BEOGRAD - Aleksandar Marinković (51) iz Šida nameravao je juče po podne, u znak protesta, da se polije benzinom i javno spali ispred rezidencije predsednika Republike, ali je na preklinjanje svojih najbližih u poslednji čas odustao od tog nauma. Umesto samospaljivanja, Marinković je predao protestno pismo predsedniku Borisu Tadiću, od koga očajnički traži pomoć "zbog nesnosne nepravde koji mu čini Drago Tintor, predsednik šidskog opštinskog suda, i njegovi saradnici".

Marinković je, prema dokumentaciji koju je priložio, još pre 17 godina uputio zahtev Komisiji za vođenje postupka i povraćaj zemlje opštine Šid da mu se vrati oduzetih deset jutara i 702 hvata zemlje, inače imovina njegove prababe.

- Još 1992. godine podneo sam zahtev toj famoznoj komisiji, koja se od tada nebrojeno puta menjala i raspuštala, sve dok vremenom nisam saznao da je moj predmet arhiviran, a da o tome nisam ni obavešten. Posle silnih napora moj slučaj se 2000. godine ponovo "uzima u rad", ali traljavo, tako da godinama nije bilo ni slova o nekakvom rešenju. Konačno, na moje iznenađenje, šest godina kasnije stiže i rešenje da se moj zahtev odbija. Žalim se Ministarstvu finansija. Oni poništavaju to rešenje, pa se sve vraća na početak - sa bolnom grimasom na licu priča Marinković.

U međuvremenu, navodi dalje, članovi Komisije opet daju ostavke, pa se čeka da se formira nova.

- Oktobra 2007. predsednik suda u Šidu Drago Tintor pismeno mi obećava da će u najskorije vreme moj problem biti rešen. Pomoćnica ministra pravde Malovićeva takođe obećava rešenje slučaja, ali čim je postala ministarka, sve je zaboravila i sada me ignoriše. Vremenom, saznajem da u zemljišnim knjigama u Šidu moje parcele u stvari i nema, jer nedostaju stranice baš gde je to upisano. Niko, navodno, ne zna kako. Zato, pred Komisiju dovode svedoka, nekog čiču od 88 godina, koji prvo tvrdi da je moja prababa umrla još 1934, pa se onda udala 1948 (!), da bi joj zemlja bila oduzeta 1953. godine! - priča naš sagovornik.

On podseća da je reč o Drugoj agrarnoj reformi i da je zakon koji to reguliše donesen devedesetih godina, te da je još u Miloševićevo vreme ta zemlja vraćena pravim vlasnicima i naslednicima.

- Bio sam mobilisan i na vukovarskom ratištu i za vreme agresije NATO, ali verujete da mi se manje dizala kosa na glavi nego od ovih mangupa u šidskom pravosuđu. U međuvremenu i supruga i ja ostajemo bez posla, sin mi ne radi, a ćerka je učenik trećeg razreda gimnazije. Kako da je šaljem na fakultet kad ne možemo ni da se prehranimo. Samovolja Drage Tintora i njegovih saradnika iz šidskog opštinskog suda, evo, tera me i da se spalim u centru Beograda, ako će to bar nekoga naterati da mojoj porodici vrati osnovne uslove za život - nemoćno širi ruke Marinković.

ZEMLJIŠNA MAFIJA

- Za ovih 17 godina čekanja pravde svašta sam doživeo, čuo i video. Uverio se i u javnu tajnu da su neki bivši, ali i sadašnji zaposleni u odeljenju za zemljišne knjige u Šidu deo dokumentacije odneli svojim kućama. I onda kad neko traži dokument o svom zemljištu "nema, pa nema", ali ubrzo se javi neko preko privatnih veza, pa ponudi nestale papire za nekoliko stotina evra! Moj advokat je prestao da me brani kad je shvatio s kakvom mafijom ima posla - ogorčen je Aleksandar Marinković.


Izvor: Kurir