Kurir. Hahaha

Ko je ovde pominjao bilo kakve novine??
Bolesno ste optereceni Kurirom, Glasom Javnosti, PRESS-om svim novinama  osim Blica !!!!!

Eno ti tri posta iznad mog iskopiran tekst iz Kurira. Za razliku od tebe ja procitam jos neki post iznad.

Kada je u pitanju komora izuzetno je dobro što se posebno loš čovek Toplica Spasojević koji je započeo svoje bogatstvo uništavanjem i pljačkom Jugoslavije komerc, nije našao na tom mestu. Ko se ne seća Jugoslavija komerc je bila posle Geneksa najjača spoljnotrgovinska firma koja je imala ekskluzivna prava uvoza i predstavljanja za SONY, Helenu Rubinštajn, Levi's, ali i nafut iz SSSR, izvoz naše obuće, papira i štampanih stvari u SSSR.

 
Mnogo sam bre "zaostao" osto nisam procitao ta tri posta . Inace vidm da su postovi pisani 26 juna pa je bila pauza do danas kada je rinaka dao tekst :"O'KLE JE BORIS" . 
Objasni mi sta si mislio ovim stvarno nemogu da se bakcem da te skontam akda napisse ovakvu nebulozu a i ne trudim se da je shvatim jer nema veze sa zdravim razumom.

Jesi li zaostao ili nisi, iskreno me uopste ne zanima, ali ono baci pogled kome se obracam, jer sa ovim izletanjem ispadas do bola smesan.

Bugarin iz Crne Gore pljačka u Srbiji
______________________________ ____________

Prilozi za biografiju jednog ''biznismena'' - preletača i njegove dalje namere

Bugarin iz Crne Gore pljačka u Srbiji


Izbor novog predsednika Privredne komore Srbije Miloša Bugarina sasvim je razotkrio licemerje Vlade Srbije. Ubrzo će postati jasno kome je ovaj čovek trebao na čelu PKS. Ko je u stvari Miloš Bugarin, ko su mu politički zaštitnici i kako je uništio nekadašnji gigant, Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB); koje je partije menjao iz finansijskih interesa i šta misli o drugu Lenjinu? Kako je menadžer godine postao hohštapler decenije? Na ova i druga pitanja odgovaraju brojni svedoci i žrtve njegovih autokratskih ambicija, ali i obimna dokumentacija o njegovim kriminalnim delima kojom magazin TABLOID raspolaže.


Milica Grabež


Miloš Bugarin, novoizabrani predsednik Privredne komore Srbije, rođen je u selu Cerovo kod Bijelog Polja u Crnoj Gori. Po završenoj srednjoj školi, pokušavao je bezuspešno da upiše medicinu. Konačno, studirao je na Poljoprivrednom fakultetu i odmah po završetku zaposlio se u Poljoprivrednom kombinatu Beograd (PKB). Njegovo prvo radno mesto zvalo se "pomoćnik rukovodioca na biljnoj proizvodnji".
Zbog ambicija koje je odmah pokazao, staviće se u službu tada neprikosnovene vladajuće Socijalističke partije Srbije. S partijskom knjižicom sva su mu vrata bila otvorena. Od tada pa do današnjih dana Bugarin će se rukovoditi upravo tom ideologijom: uvek uz onoga koji dobija, uvek najbliži svakoj vlasti.
Nedugo nakon ulaska u SPS, kao politički podoban, postaje direktor imanja "7. jul" u Surčinu. Mnogo toga što se dešavalo u Surčinu i oko njega obeležilo je i profesionalnu i privatnu biografiju Miloša Bugarina. Vrlo brzo se uključio u politički život, i kao direktor tog imanja podržavao je i sponzorisao partiju u kojoj je bio istaknuti član. Naravno, nije zaobišao ni "koalicionog partnera", takozvani JUL. A u članstvu JUL-a bio je i tadašnji predsednik PKB korporacije Vojislav Simanović.
Gospodin Bugarin odmah prepoznaje životnu priliku i, kao svaki brđanin koji je odrastao u bjelopoljskim i sličnim zabitima, zauvek rešen da nikad ne ode iz Beograda, počeće da "širi poslove" s lokalnim siledžijama, kasnije u javnosti imenovanim kao "surčinski klan".
S vlasnikom "Krmivoprodukta" Draganom Markovićem - Krmivojem Bugarin "stupa u poslovni odnos". Naime, Bugarin izdaje Markoviću zemljište preduzeća, ali nije izostavio ni porodicu Ljubiše Buhe - Čumeta, pa je Ljiljani Buha prodao zemljište u centru Surčina (menza s magacinom), a potom joj je godinama plaćao zakup za korišćenje.
Služeći tako nadolazećoj kriminalnoj eliti, Bugarin počinje polako i sam da se bogati. U međuvremenu je preduzeće kojim je rukovodio zapalo u velike dugove, pa je u tako nerešivoj situaciji bilo pripojeno PKB-u, zajedno s nagomilanim dugovima. Bliska saradnja s Draganom Markovićem i Ljiljanom Buha, a preko njih i drugim činiocima "surčinskog načina privređivanja", donela je Bugarinu dobre političke pozicije, zapravo odličnu logistiku za njegov nezadrživ uspon.
Odmah nakon Petog oktobra, preciznije, u aprilu 2001. godine, Miloš Bugarin imenovan je za generalnog direktora PKB-a. U toku svoga mandata Bugarin je otpisao ili prodao najbolje delove ovog simbola bivšeg jugoslovenskog ekonomskog čuda. Korporacija PKB tako je ostala samo na lokacijama Padinske Skele i Surčina, gde se bavi samo ratarstvom i stočarskom proizvodnjom.
I od tako smanjenog preduzeća prodavao je redom sve što je moglo da se proda: PKB "IMES", PKB "Ribarstvo", zgradu u centru Beograda u ulici Ljutice Bogdana, zemlji na zrenjaninskom i pančevačkom putu, i na auto-putu u Surčinu, hotel u Rovinju...
Ogroman kontingent mehanizacije koji je zatekao prodao je za neverovatno malo novca pod veoma sumnjivim okolnostima. Nove mašine kupovao je pod još sumnjivijim, i to od preduzeća čiji su vlasnici bili poznati novobogataši i političari iz samog vrha današnje srpske vlastele.
Dugo je u kabinetu Miloša Bugarina s polica i iz ormana izvirivao praotac takozvane komandne ekonomije, drug Vladimir Iljič Lenjin. Bugarinu se dopalo Lenjinovo učenje. Odlučuje da "Novi ekonomski program" po njegovom uzoru sprovede u kući na koju se ostrvio. PKB tako postaje zatočenik ovog harambaše svih režima.
Obaveze iz poslovanja izmirivao je smanjenjem kapitala: konverzijom duga u kapital preduzeća. Na tom poslu je izgubio 35 odsto kapitala, konverzijom obaveza iz poslovanja u kapital države, kojoj i dalje ne plaća dažbine. A pare od prodaje nekretnina netragom nestaju. Uprkos tim akrobacijama, PKB korporacija je na kraju 2006. godine imala dug veći od 40 miliona evra, a danas je i znatno veći!
Sve to nije smetalo Milošu Bugarinu da bude proglašen, ni manje - ni više, nego "menadžerom godine" za 2006, i to po izboru novinara! Potom politička vrhuška odlučuje da ga postavi na mesto predsednika Privredne komore Srbije!
U pozadini izbora Miloša Bugarina za prvog čoveka PKS krije se njegova prisna i intimna veza s Milanom Markovićem, funkcionerom Demokratske stranke (danas ministrom za lokalnu samoupravu u Vladi Srbije). Pomenuti Marković je posle 5. oktobra bio predsednik Skupštine opštine Palilula, a bio je i predsednik Upravnog odbora PKB korporacije za vreme Bugarinovog prvog petogodišnjeg mandata.( Međutim, malo je poznato da je Bugarin i blizak rođak, po očevoj liniji, predsednika Borsia Tadića, koji je, na kraju, i odlučio da ga postavi tamo gde je danas ustoličen.)
Bugarin je bratu Milana Markovića ustupio prostorije PKB-a pored Palate pravde, u Ulici Aleksandra Kostića, i plaćao mu milionske iznose da bi zastupao PKB. Iz ovih prostorija isterao je pravnu službu PKB-a, a nakon što je gospodin Marković iz njih izašao, one danas zvrje prazne. Ustupao je Bugarin velikodušno poslovni prostor PKB-a i drugim važnim ličnostima. U vreme ministrovanja Slobodana Lalovića dao je prostor na Terazijama Socijalno-ekonomskom savetu, mada je on bio i ostao u vlasništvu Poslovnog prostora Beograda i samo bio dat na korišćenje PKB korporaciji. Ali znao je i da nagradi onaj isti novinarski žiri koji ga je proglasio menadžerom godine.
Drugi Bugarinov petogodišnji mandat, kao generalnog direktora PKB korporacije, prekinut je ovih dana njegovim izborom za predsednika Privredne komore Srbije. Ovom prilikom ostavio je PKB u obavezama i dugovima, proizvedenih nesavesnim poslovanjem, zloupotrebama položaja i drugim nezakonitim radnjama.
Nezavisni sindikat PKB korporacije još tokom avgusta ove godine izdao je saopštenje za sve zaposlene o stupanju u štrajk, sve dok se ne smene Upravni i Nadzorni odbor i generalni direktor, i dok se komisijski ne utvrdi odgovornost Bugarina i njegovog upravljačkog tima. U tom saopštenju, između ostalog, govori se o zloupotrebi službenog položaja, donošenje nezakonitih i nemoralnih odluka UO PKB, nevršenje nadzora i kontrole UO i direktora, i traži smena Miloša Bugarina zbog ''poslovnog gubitka u 2006. godini od 516 miliona dinara, prezaduženosti korporacije za 3,237 milijardi dinara na dan 31. decembra 2006. godine, nepotpisivanja novog kolektivnog ugovora, neplaćanja doprinosa za penzijsko, invalidsko i socijalno osiguranje zaposlenih, smanjenja kapitala PKB korporacije, neplaćanje 26 odsto prekovremenog rada, davanja stanova i pozajmica bez rang-liste i komisije, zloupotreba službenih vozila u privatne svrhe, gubitka jedinog radničkog odmarališta u Meljinama kod Herceg Novog, nabavki osnovnih sredstava koja nisu u funkciji proizvodnje, luksuznih automobila, adaptacija direkcije, uplate za kupovinu vozila koja nikada nisu stigla u PKB" i još desetine drugih manje i više teških optužbi...
U jednom sličnom dokumentu Miloš Bugarin je prozvan zbog blokade rada Skupštine PKB korporacije, kao najvišeg organa, kojom prilikom mu je zamereno omalovažavanje rada delegata Skupštine: "Perfidnim pritiscima na delegate Skupštine kršio je Statut PKB korporacije, pokazao samovolju, nezakonito izdao 100 hektara zemlje na 10 godina preduzeću 'Krmivoprodukt', nezakonito prodao Ljiljani Buha, ženi Ljubiše Buhe - Čumeta, restoran društvene ishrane i plac od 65 ari (državna svojina) rekavši na sednici UO kako je taj objekat nepotreban i da će praviti troškove, da bio na kraju taj restoran društvene ishrane uzeo u zakup od Ljiljane Buha po ceni od 500 tadašnjih maraka mesečno!".
Ni tu nije kraj. Sindikalci su prikupili dokaze i da je Bugarin sebi kupio stan od 100 kvadrata iz nenamenskih sredstava, mimo pravilnika i bez kadrovske liste, da je zaštitio odgovorne u gubitku teškom 725.000 tadašnjih maraka u vezi s prodajom 750 tona šećera preduzeću "PKB Skopje", zatim da je vršio pritisak na knjigovodstvo PKB korporacije da se lažno prikaže finansijsko poslovanje, da je mimo tendera kupio po najvećoj mogućoj ceni traktore "landini" preko firme "Agroprem", čiji je vlasnik brat potpredsednika Skupštine grada Spasića. Takođe, uvezao je opremu za stočarstvo koja je potpuno zastarela, nezakonito je prodao zgradu i mašine preduzeća PKB "Imes" preduzeću PKB "Vizelj", koje je vlasništvo PKB-a, a nezakonito transformisano u njegovo privatno preduzeeće od strane Latinović Rajka, koji pomaže Bugarin kao član UO Privredne komore Srbije, zaključio je štetan ugovor s AD "Imlek" od tri miliona evra, i sve učinio da se zataška privredni kriminal prethodne rukovodeće garniture. Ima još mnogo teških optužbi koje su dokumentovane i još teže odbranjive na bilo kom sudu. Ali Bugarinu se umesto suđenja događaju unapređenja...
Privredna komora Srbije je ustanova koja okuplja najveće i najvažnije privredne organizacije i najuglednije menadžere ove države. Važan je faktor i u regionu. S čovekom profila Miloša Bugarina ne može biti govora o očuvanju, a još manje o podizanju ugleda komorskog sistema. Njegov konačni obračun s PKB korporacijom još se nije dogodio, bez obzira na to što je promenio adresu i funkciju. Suptilniji analitičari tranzicionog privrednog kriminala tvrde da je Bugarin na čelu PKS upravo iz razloga da bi PKB i ono što je ostalo od njega doslovno predao u ruke jednom od vodećih novobogataša u Srbiji. Nije teško pretpostaviti kome je do robne marke, kakva je PKB, stalo.
Miloša Bugarina radnici PKB korporacije optužuju da je na nezakonit način prodao zgradu i mašine PKB "Imes" preduzeću PKB "Vizelj" za 37 miliona dinara, a tom prilikom preuzeo obaveze PKB "Imesa" koje su do 2003. godine iznosile više od 100 miliona dinara! Na taj način je naneo štetu PKB korporaciji. Omogućio je i privatnoj firmi "Dubrovkinja" promet od 25 miliona dinara, gde je plaćao na štetu svoje firme i avansno i u kešu, samo zato što supruga vlasnika "Dubrovkinje" radi zajedno s njegovom suprugom!
U jednom drugom slučaju generalni direktor PKB korporacije proglasiće tehnološkim viškom ravno hiljadu ljudi, kako u jednom sindikalnom dokumentu piše, "bez dokaza i optimalizacije, ne trudeći se da nađe nove poslove koji bi doneli profit". A zarade je isplaćivao uvek i bez izuzetka po minimalnoj ceni rada. Ni dinara preko zakonskog minimuma. Do poslednjeg dana svog direktorovanja u PKB korporaciji Miloš Bugarin je vršio diskriminaciju pojedinih sindikalnih krila, neke favorizujući, naravno, ako su mu bili po volji, a taj princip lakšeg upravljanja zavađenima koristio je kad god je imao priliku. Srećom, nisu ni sindikalci bili naivni i takva politika nije ih razjedinila. Naprotiv, u nastavku priče o ovom samouverenom čoveku i njegovim ogrešenjima o zakone ove zemlje, upravo će radnici imati završnu reč.
Hoće li ga tek stečena titula prvog čoveka PKS amnestirati od nepočinstava u bliskoj prošlosti, zavisi i od naklonosti njegovih mentora iz Demokratske stranke. U meri u kojoj ga javni sud i redovni sud budu imali kao temu, u toj meri će biti i štićen. Političke stranke znaju vrlo vešto da se otresu svojih zaslužnih članova ako to ugrožava njihove pozicije. A raznih izbora ima na vidiku. Miloš Bugarin svakako nije čovek koji bi mahao nekim moralom s predizbornih plakata. Ali u moralnom blatu srpske političke scene taj se mnogo neće ni videti. Osim ako ga hladan tuš teških optužbi ne učini dostupnim kome treba.




Čuvar svetih tajni i njegova prošlost


Nikada do danas nisu utvrđeni detalji već pomenutog kreditnog aranžmana s AD "Imlek", teškog tri miliona evra, niti detalji o trogodišnjoj poslovno-tehničkoj saradnji "MK komerca" (Miodraga Kostića) i PKB korporacije; nikada nije dobijena informacija o javnom oglašavanju za kupovinu plastenika i kombajna - broj ponuđača i analiza dospelih ponuda; nikada nije urađen pregled svih robnih dugovanja PKB korporacije ni dobijenih donacija i bespovratne pomoći Vlade Srbije (kao pomoć poljoprivredi); nije poznat nijedan detalj o sudskom sporu s kompanijom "Simpo" i koliko je PKB korporacija materijalno izgubila u njemu, kao ni kome je sve PKB korporacija bila jemac, to jest sadužnik za kredite odobrene drugim pravnim licima...
Novoizabrani predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin mora da zna sve o tome. Dovoljno je dugo bio najodgovornija osoba u PKB korporaciji. Zna, ali ga niko od državnih organa ništa ne pita. U međuvremenu je PKB korporacija za njega postala prošlost. Ili on samo tako veruje. Umesto da bude smenjen i da još neko osim sindikata pokrene pitanje njegove odgovornosti za desetine protivpravnih radnji, Bugarin napreduje u "viši društveni rang", jer biti predsednik Privredne komore Srbije znači biti među najmoćnijim ljudima i komandovati tranzicionom kanalizacijom. Biće da je njegova neslavna radna prošlost u PKB korporaciji bila najbolja preporuka za njegovo novo zaduženje.



Mirin rođak a eksponent Berezovskog

Za predsednika Skupštine Privredne komore Srbije, u istom paketu, izabran je biznismen Miroslav Miletić, direktor požarevačkog "Bambija". On je istovremeno i izvršni direktor investicionog fonda "Salford" u Srbiji, čiji je vlasnik odbegli ruski biznismen Boris Berezovski, za kojim je raspisana međunarodna poternica Interpola.
Gospodin Miroslav Miletić je blizak rođak Mirjane Marković, (njena majka je bila Vera Miletić) i bio je uticajni član JUL-a. Posle 5. oktobra učlanio se u Demokratsku stranku i sponzorisao je s milion maraka!
Zadatak gospodina Miletića je da onemogući bilo kakvo ulaganje vlade Ruske Federacije i njenih kompanija, a sve s ciljem da ugrozi nacionalne interese Srbije. "Salford grupa" je vlasnik skoro svih mlekara u Srbiji, a srpski seljaci primorani su da prosipaju mleko i uništavaju stočni fond!
"Salford" u Srbiji kupuje strateška preduzeća s ciljem da kontroliše privredne tokove, ali i da upravlja političkim prilikama u našoj zemlji.



Saga o Milanu i Milošu

Posle dolaska DOS-a na vlast lider Demokratske stranke, pokojni Zoran Đinđić (bog da mu dušu prosti!), promovisao je ''biseksualno pedofilsku politiku''. Tako su i svršeni i nesvršeni studenti (Goran Vesić, Živorad Anđelković, Srđa Popović....) dobili značajne državne funkcije, a mlađarija, poput Milana Markovića, postavljana je za predsednike opština. Gospodinu Markoviću je pripravnički staž bila funkcija predsednika SO Palilula. Na teritoriji te opštine je i sedište Poljoprivrednog kombinata "Beograd". Tako su se i upoznali Bugarin i Marković. Reče Bugarin Milanu: "Da jebe oca u vr' guzice, ako ti ne dam sve što od mene tražiš." Mlađani Marković je bukvalno shvatio ponudu, i nije je odbio.
Iz ove strasne veze obojica su izašla puna. Milan je dobio stanove, kola, velike svote, a Bugarin je nekažnjeno pljačkao i, evo ga na čelu Privredne komore Srbije. Gospodin Marković preporučio je Miloša Bugarina svom predsedniku Borisu Tadiću, koji je odobrio njegovo postavljenje, nakon što je Bugarin ispitan po svim linijama.



Pod prismotrom

Istraživači TABLOIDA stupili su u vezu sa svojim insajderima iz policije. Inspektori Odeljenja za privredni kriminal u tajnosti su vodili opsežnu istragu o Milošu Bugarinu i njegovim kriminalnim radnjama, a po dojavama sindikalnih rukovodilaca. Vodili su je daleko od očiju načelnika Uprave kriminalističke policije Policijske uprave Beograda, gospodina Senića, koji po nalogu ministra Jočića potčinjenim načelnicima svakodnevno naređuje da stopiraju istrage.
U Javnom tužilaštvu Srbije TABLOIDU je saopšteno da raspolažu informacijama da oko sto stranih obaveštajaca, s najsofisticiranijom opremom, prati rad srpskih tajkuna i tokove novca, i da je Tužilaštvo pod snažnim pritiskom međunarodne javnosti, uključujući i Rusku Federaciju, da krene u hapšenja. Naš izvor potvrđuje da će kroz nekoliko meseci Javno tužilaštvo Srbije preuzeti istragu nad tajkunima i proneveriteljima državnih fondova i imovine.
Izvor TABLOIDA nije želeo da potvrdi da li je Bugarin na spisku za hapšenje, jer su te informacije poverljive prirode.

Ma press moze da prodje cak i glas ali zaboravio si правду 

Smejtes e smejte ali ono sto je bio Blic pod SPS-om i Milosevicem sada je Pravda u ovom sistemu.
Inace interesantno je da se u Pravdi pojave informacije par dana ranije a onda svi potrce da ih objavljuju.
Slucajno

 
Istorija se ponavlja
______________________________ ____________

UVODNIK

Istorija se ponavlja

Milovan Brkić

U nedelju sam, po dvadeseti put, gledao na RTS-u reprizu serije ''Kraj dinastije Obrenović''. Serija je snimljena u Miloševićevo vreme. Impresioniran sam, svaki put, sjajnom ulogom Tihomira Stanića, koji glumi kralja Aleksandra.
U ovoj seriji, pisanoj na osnovu istorijskih dokumenata, vidi se neograničena vlast kralja Aleksandra. On se predstavlja kao moderan čovek, svetskih manira. Odrastao u Bijaricu (Francuska), prozapadno orijentisan, radi svoje vlasti i užitka glatko se odrekao svoga oca, kralja Milana.
I dok prijatelju pukovniku, vojnom istoričaru, iznosim svoje impresije, on mi, onako usput, saopštava ono što meni zaista nije bilo poznato - da je mladi kralj Aleksandar bio biseksualac. Održavao je intimne odnose, kaže, s braćom Lunjevica, a s njihovo sestrom Dragom Mašin se i oženio. Voleo je i svog ađutanta Blaznavca. Braća Lunjevica bila su deklarisani homoseksualci, predstavnici francuskog pederskog lobija.
I dok sam slušao pukovnikovo objašnjenje, pred očima mi se stvoriše slike, s fotografija koje sam nekoliko meseci ranije dobio.... Mi s onima koji sede u Dvoru, kao prvi ljudi države, baš nemamo sreće.
I podsećam se da se i naš Predsednik Boris Tadić glatko odrekao svoga oca i njegovog, navodnog, nacionalističkog delovanja! Učinio je to pre dva meseca u emisiji Hrvatske televizije "Nedeljom u dva", pre svoje posete Zagrebu.
Na fotografijama, koje su meni dostavljene pre neki mesec, a koje nisam objavio zbog protivljenja svojih urednika, iz higijenskih i moralnih razloga, vidi se naš Predsednik u slobodnim pozama sa svojim bivšim učenikom, mlađanim Vukom Jeremićem, od milošte prozvanog Mali Vujica, koga je Predsednik promovisao prvo u svog savetnika, a potom u ministra spoljnih poslova. Fotografije su tajno snimljene od svevidećih očiju, a odnos Učitelja i Učenika je, može se zaključiti, odista strastan.
Mladi kralj je voleo da uživa u životu, ponižavao je svoje saradnike, učene ljude, sve ih je, odreda, zarad svoje ljubavi i strasti, oterao iz vlade i pozatvarao.
Naš Predsednik, i nakon više od sto godina, oponaša kralja Aleksandra. Oko njega nema više ljudi od integriteta, nema univerzitetskih profesora, iskusnih diplomata, naučnika... Okupio je mlađariju, ljude sličnih sklonosti koji ga, kao što su to činili i ljudi oko kralja Aleksandra, podanički služe, sa svim privilegijama.
Kraljica Draga Mašin proganjala je pesnike, pisce, naučnike, oficire... Liferanti i udvorice su napredovali. Takva je slika i današnjih prilika u Srbiji.
Ministri, direktori, profesori, rektori, ambasadori, birani su po osećanju mere života i vrednosti našeg Predsednika.
Kao i za vreme kralja Aleksandra, čoveka ''evropskih opredeljenja", tako i danas, za vladavine našeg Predsednika, sklonog "evroatlantskim integracijama", građani dišu kao pauci, postali smo najsiromašnija država u Evropi.
Istorija se kod nas stalno ponavlja.
Bože, kakav je tužan kraj imao kralj Aleksandar.