Boris Hagelin

Boris Cezar Vilhelm Hagelin (Boris Caesar Wilhelm Hagelin) je bio pronalazač mašine za šifriranje, mašinski inženjer po obrazovanju i biznismen (2. jul 1892. – 7. septembar 1983.)

Njegova porodica je jedna grana porodice Nobel i živeli su u Baku-u (ili negde na Kavkazu) gde su se bavili naftom. Za vreme Oktobarske revolucije odlučili su da je sigurnije da se vrate za Švedsku. Dug put od Bakua do Švedske su uspeli da pređu živi zahvaljujući zlatu kojim su plaćali slobodu prolaza.

Boris je bio osoba čijom se inteligencijom porodica (očigledno pogrešno) nije ponosila pa su odlučili da mu hleb obezbede tako što će da poslati da studira mašinstvo. Studirao je na kaljevskom institutu za tehnologiju u Štokholmu. Fakultet je završio 1914. i zaposlio se u švedskoj pošti na mestu nekog pisara..

Voleo je da se igra zupčanicima i kao imućan čovek zaposlio je dva precizna mehaničara da mu prave zupčanike po njegovim nacrtima. Uskoro je uz pomoć zupčanika i drugih delova napravio mehaničku mašinu za šifriranje poruka. Neki njegovi poznanici su za potrebe biznisa kupili nekoliko mašina od njega. Uskoro su počele da stižu porudžbine koje su ga naterale da da otkaz u pošti i da otvori svoju malu radionicu.

Otac mu je bio jedan od vlasnika u kompaniji koje je proizvodila električne motore. Boris je zato poslat u kompaniju da štiti interse familije. 1925 je preuzeo kompaniju i 1932. pretvorio je u kompaniju za proizvodnju mašina za šifriranje

1941. bežeći ispred nemačkih trupa prebegao je iz Švedske, sve preko Berlina do Ženeve u Švajcarskoj, zajedno sa svojim crtežima i idejama. Tu je osnovao još jednu kompaniju za prozvodnju šifrantskih mašina.

Odmah je ponudio svoje usluge američkoj armiji koja mu je stvorila sve neophodne uslove. Firma mu je za vreme rata praktično radila u Americi. Razvio je tokom rata nekoliko modela mašina za šifriranje poruka a jedan model M-209 , koji je usvojila američka armija, je oborio sve rekorde, koji ni danas nisu prevaziđeni, tj proizveden je u seriji koja je bila veća od više desetina hiljada komada! Boris je bio jedini koji je posto milioner zahvaljujući mašinama za šifriranje.

Po završetku rata radio je još par godina a onda odlučio da se povuče iz biznisa tj – penzioniše. Odlučio je da živi u Švajcarskoj. Leti da boravi u planinskom delu a zimi na jugu gde je klima toplija.

Ali je ponovo aktivirao firmu u Švajcarskoj tj. Napravio od nje je jednu od najuglednijih fabrika šifrantskih uređaja na svetu.

Uskoro (1959) je stigao i američki kapital. Kombinacija „neutralna“ Švajcarska i američki kapital su omogućili izvoz skoro u svaku zemlju sveta.

Sedamdesetih godina dvadesetog veka sa pojavom mikroprocesora, razvojne laboratorije njegove firme su izbacile prve šifrantske uređaje bazirane na elektronskim komponetama. Hagelin je rekao da su to gluposti i da nema pravog šifrantskog uređaja bez zupčanika. Vreme je pokazalo da nije bio u pravu.

Razočaran se povukao iz biznisa... Kao svetski čovek družio se sa krunisanim glavama čak i sa rimskim papom...

Umro je u 91. godini, ipak, za tablom za crtanje.

Izvor: Wikipedia