Zašto vid 20/20 nije dovoljan?    
Pripremila Dr. med Nataša Kozar    
Vidna terapija leči probleme usled naprezanja oka koji se ne mogu otkriti očnim tablicama

Sećate li se očnih tablica? One se zovu Snelove tablice i pomoću njih su vam oči testirane još od detinjstva. Ali pomoću njih se ne mogu uočiti mnogi problemi sa čitanjem i učenjem i ostali simptomi naprezanja oka - problemi koji se vežbanjem vida uz pomoć kompjuterizovanog kućnog programa vidne terapije mogu rešiti.



Snelove tablice su usavršene pre više od 100 godina za testiranje vida na daljinu. 20/20 znači da možete da vidite ono što prosečna osoba može videti svakim okom na udaljenosti od 20 stopa. Mnogi od nas padnu na ovom testu. Ako ste kratkovidi, dalekovidi ili imate astigmatizam, vaš vid se obično može korigovati na 20/20 sa naočarima ili kontaktnim sočivima.

Ali, tablice testiraju samo veštine vida na daljinu koje su bile potrebne našim precima za opstanak pod vedrim nebom - uočavanje divljači i neprijatelja izdaleka.

Moderan život zahteva druge veštine. Mi provodimo najveći deo vremena koristeći naše oči na maloj udaljenosti, čitajući ili za računarom. Za takvo gledanje na blizinu potrebna vam je očna koordinacija svojstvena binokularnom vidu. Vaše oči moraju da funkcionišu kao tim.

Zadaci povezani sa intezivnim korišćenjem vida na blizinu mogu da opterete sistem vida i proizvedu mnoge simptome i probleme. Današnji učenici pročitaju gotovo tri puta više pisanog materijala nego njihovi roditelji svojevremeno, plus često rade na računaru. Mnogi imaju probleme sa učenjem u detinjsvu. Ljudi koji rade u kancelarijama mogu provesti ceo dan za računarom i pate od sindroma naprezanja oka odraslih. U današnje vreme najčešće pritužbe korisnika računara su vezane za vid.

Šta je binokularni vid?

Kada čitate knjigu ili radite za računarskim ekranom vi ne pokrivate jedno oko kao na Snelovom testu. Vi koristite oba oka istovremeno. To se zove binokularni vid. Da bi ste imali oštar vid na blizinu potrebne su vam tri veštine:
1. Oči moraju da se usmere ka unutra, da konvergiraju, tako da se likovi od oba oka stope i postanu jedan.
2. Zakrivljenost sočiva mora da se menja, odnosno akomodira da bi se lik jasno fokusirao.
3. Oči se moraju istovremeno pomerati da prate slova u nizu i potom da skoče na sledeći red, a ti pokreti su nazvani sakadični pokreti očiju

Kao što mnogi od nas nemaju 20/20 vid na daljinu, tako mnogi imaju slab binokularni vid na blizinu. Čak i mali mišićni disbalans u vašem vizuelnom sistemu zahteva dodatni napor da se oba oka održe usmerena i fokusirana. Ovaj napor može zamoriti vaš vizualni sistem uzrokujući glavobolje, suzenje očiju, zamagljen vid, gubitak koncentracije ili druge simptome naprezanja očiju.

Ako postoji teži mišićni disbalans ili ako je vizualni zadatak previše zahtevan, može doći do nemogućnosi da oči održite kontinuirano usmerene. Sistem zakazuje. Jedno oko skreće sa potrebnog pravca gledanja, što se naziva intermitentni strabizam. Ponekad mozak isključuje informacije od skrenutog oka i to oko može da razvije totalni gubitak vida.

Kako se može pomoći kod binokularnih problema vida?

Problemi sa očnim mišićima nisu problemi vida, tako da samo nošenje naočara ne pomaže.

Medjutim, oni se obično mogu korigovati vežbama iz tzv. kompjuterizovanog kućnog programa vidne terapije. Rade se vežbe za razvijanje mišićne koordinacije neophodne za dobar binokularni vid. Kompjuterizovani kućni program vidne terapije je prilagodjen vašem ličnom binokularnom problemu.Većina binokularnih problema se može izlečiti za samo nekoliko meseci.

Posle uspešnog završetka terapije vaše oči će funkcionisati opušteno i efikasno kao tim.Vaši simptomi će biti eliminisani ili značajno smanjeni. Zadaci koji zahtevaju upotrebu vida na blizinu će postati znatno prijatniji.

Da li vaša deca pate od sindroma naprezanja oka? Proverite. Naručite Test samoprovere naprezanja oka za odrasle (EYESTRAIN SELF-TEST FOR ADULTS) ili Skrining test za proveru vida dece (CHILDREN'S VISION SCREENING TEST).

Korisna adresa:
http://www.homevisiontherapy.com/index.html

Vidna terapija - najčešće postavljana pitanja    
Pripremila Dr. med Nataša Kozar
   
1. Šta je sindrom poremećaja vida korisnika računara [CVS - Computer Vision Sindrom]?
2. Da li je naprezanje oka zbog problema sa binokularnim vidom povezano sa nemogućnošću učenja?
3. Šta je vidna terapija?
4. Kome je potrebna vidna terapija?
5. Zašto se to meni dogodilo?
6. Da li ću morati stalno da primenjujem vidnu terapiju?
7. Da li mogu da nošenjem naočara izbegnem vidnu terapiju?
8. Koliko vremena moram da utrošim primenjujući vidnu terapijju?
9. Šta je akomodacija?
10. Šta je konvergencija?
11. Šta je fuzija?
12. Šta je stereopsija?

Izvor podataka: Zbornik studija na temu vidne terapije.

Šta je sindrom poremećaja vida korisnika računara [CVS]?

To je stanje stanje prepoznato od Američke Optometrijske Asocijacije, koje pogadja korisnike Računarskih monitorai i izaziva simptome naprezanja oka kao što su zamagljen vid, suve ili užarene oči, kašnjenje fokusiranja i glavobolje. Ovo stanje može proisteći iz nemogućnosti očnih mišića da funkcionišu korektno.

Da li je naprezanje oka zbog problema sa binokularnim vidom povezano sa nemogućnošću učenja?

Generalno, da. Deca koja se lako zamaraju zbog problema sa očnim mišićima se više naprežu dok čitaju ili koriste računar. Ovo dodatno opterećenje može znatno da im oteža učenje.

Šta je vidna terapija?

Takodje naziva se ortooptičko ili vidno vežbanje i to je postupak lečenja u cilju poboljšanja funkcije vida, uključujući veštinu pokretanja oka, akomodaciju i binokularni vid. Ona sadrži serije očnih vežbi progresivne težine, izvodi se nekoliko puta nedeljno do prestanka simptoma.

Kome je potrebna vidna terapija?

Ljudi koji imaju probleme sa očnim mišićima koji dovode do simptoma naprezanja oka kao što su zamagljen vid, glavobolje, zamor ili teškoće koncetrisanja, uključujući sindrom poremećaja vida korisnika računar i vidom uzrokovane probleme sa učenjem.

Zašto se to meni dešava?

Naše oči nisu stvorene da satima budu fiksirane na dvodimenzionalnim pisanim stranicama ili računarskim ekranima. Nase oči su više stvorene za vid na daljinu koji se primarno koristio u agrarnim sredinama.

Da li ću stalno morati da primenjujem vidnu terapiju?

Uglavnom ne. Kada jednom vaši očni mišići budu prevaspitani oni će pamtiti svoje nove veštine i ubuduće ih automatski primenjivati.

Da li mogu nošenjem naočara da izbegnem vidnu terapiju?

Uglavnom ne. Vi nemate problema sa vidom već problem sa očnim mišićem kome primena samo naočara obično nije od pomoći.

Koliko vremena moram da utrošim primenjujući vidnu terapiju?

To zavisi od toga koliko brzo vaši očni mišići mogu naučiti potrebne veštine. Većini ljudi je potrebno da praktikuju kompjuterizovani kućni program vidne terapije (Home Tarapy System - HTS) 20 minuta dnevno, 5 dana nedeljno, dva do tri meseca.

Šta je akomodacija?

Sposobnost očiju da se fokusiraju tačno na objekte na različitoj udaljenosti.

Šta je konvergencija?

Pomeranje očnih jabučica prema unutra da bi se usmerile na objekat na maloj udaljenosti.

Šta je fuzija?

Proces pri kome se ono što je vidjeno odvojeno, svakim okom, spaja u jedan lik.

Šta je stereopsija?

Mogućnost opažanja relativne dubine, omogućena različitom pozicijom očiju, uobičajeno nazvana 3D (trodimenzionalni) vid.

Izvor podataka: Zbornik studija na temu vidne terapije.

Pogledati sledeću medicinsku literaturu:
Atzmon D, Nemet P, Ishay A, Karni E. A randomized prospective masked and matched comparative study of orthoptic treatment versus conventional reading tutoring treatment for reading disabilities in 62 children. Bin Vis Ey Mus Surg Qtly. 1993; 8:91-106.
Gur S, Ron S. Does work with visual display units impair visual activities after work? Doc Ophthalmol 1992; 79:253-9.
Cooper J, Duckman R. Convergence insufficiency: incidence, diagnosis and treatment. J Am Opt Assoc 1978; 49:673-80.
Cooper J. Accommodative dysfunction. In: Amos JF, ed. Diagnosis and management in vision care. Boston: Butterworths, 1987:431-60.
Passmore JW, MacLean F. Convergence insufficiency and it's management: an evaluation of 100 patients receiving a course of orthoptics. Am J Ophthalmol 1957; 43:448-56.
Mahto RS. Eye strain from convergence insufficiency. Br Med J 1972; 2:546-65.
Cooper J, Feldman JM, Selenow A, et al. Reduction of asthenopia following accommodative facility training. Am J Optom Physiol Opt 1987; 64:430-6.
Cooper J, Feldman J. Operant conditioning of fusional convergence ranges using random dot stereograms. Am J Optom Physiol Opt 1980; 57:205-13.
Grisham DJ, Bowman MC, Owyang LA, Chan CL. Vergence orthoptics: validity and persistence of training effect. Optom Vis Sci 1991; 68:441-51.
Daum KM. Double blind placebo controlled examination of timing effects in the training of positive vergence. Am J Opt Phyiol Opt 1986; 63:807-12.
Daum KM, Rutstein RP, Eskridge JB. Efficacy of computerized vergence therapy. Am J Opt Physiol Opt 1987; 64:83-9.
Vaegan. Convergence and divergence show large and sustained improvement after short isometric exercises. Am J Optom Physiol Opt 1979; 56:23-33.
Wick B. Vision training for presbyopes. Am J Optom Physiol Opt 1977; 54:244-7.
Cooper J, Selenow A, Ciufredda KJ, et al. Reduction in asthenopia in patients with convergence insufficiency after fusional vergence training. Am J Optom Physiol Opt 1983; 60:982-9.
Cooper J, Medow N. Major review: Intermittent exotropia--basic and divergence excess type. Bin Vis Eye Mus Surg Q 1993; 8:187-216.

Poremećaji vida koji utiču na korisnike računara    
Pripremila Dr. med. Nataša Kozar    
Kada normalno oko i system vida funkcionišu dobro, to stanje se naziva emetropija. Nažalost, to nije čest slučaj. Oko 50% odraslih i Sjedninjenim Državama ima poteškoće da vidi jasno na daljinu, a oko 60% ima poteškoće pri gledanju na blizinu bez korektivnih sočiva. Jedan od najčešćih problema je tzv. Greška refrakcije, tj. Nemogućnost fokusiranja svetla koje pada na retinu. Evo nekih osnovnih informacija o najčešćim poremećajima vida koji pogađaju korisnike računara:

Miopija - Kratkovidost zvana miopija znači dobar vid na blizinu, ali slab na daljinu. Kod osobe koja ima ovaj poremećaj, lik predmeta udaljenog najmanje 20 koraka pada ispred retine i izgleda zamagljen. Do kratkovidosti dolazi kada je očna jabučica suviše dugačka, kada je rožnjača suviše šiljasto zakrivljena, kada očno sočivo ne može da se relaksira dovoljno da obezbedi jasan vid na daljinu, ili kombinaciju ovih i drugih faktora.

Hiperopija (hipermetropija) - Dalekovidost, zvana još hiperopija, nije bukvalno suprotno od miopije. Dalekovidoj osobi lik predmeta koji je 20 koraka ili više udaljen, pada iza retine, tako da izgleda zamagljen jer još nije fokusiran. Do dalekovidosti dolazi kada je očna jabučica suviše kratka ili rožnjača suviše ravna, ili kombinacijom ovih i drugih faktora. Osnovna razlika između ova dva stanja je ta što oko može da pojača svoju moć fokusiranja (do nekog stepena) i da kompenzuje dalekovidost, dok ne može da je smanji da bi kompenzovalo kratkovidost.

Astigmatizam - Teorijski, površina kormeje treba da bude gotovo sfernog oblika, kao površina lopte, tako da kada svetlost prolazi kroz nju, može da se fokusira u jednu tačku. Kako priroda nije uvek savršena i korneja je često zakrivljena tako da više liči na bure nego na loptu. Sočivo, takođe, može biti nepravilnog oblika. Ova zakrivljenja mogu biti dovoljno značajna da se svetlost koja prolazi kroz korneju i sočivo u vertikalnoj ravni fokusira u drugoj tački od svetlosti koja prolazi u horizontalnoj ravni. Ove dve tačke fokusiranja će prouzrokovati zamagljenje, odnosno, astigmatizam.

Ako je razmak između ove dve tačke fokusiranja dovoljno veliki, oko će se naprezati, što može rezultirati glavoboljom, zamagljenim vidom ili zamaranjem. Astigmatizam najmanjeg stepena je veoma čest i bez većeg je značaja. Međutim, oko 23 miliona žitelja SAD ima značajan stepen astigmatizma koji zahteva korekciju. Naočare koriguju astigmatizam, ali ne menjaju stepen astigmatizma, što znači da ne "leče problem".

Prezbiopija - Ovaj poremećaj se obično pojavljuje posle četrdesete godine života. Prezbiopna osoba mora da drži materijal koji čita na većoj udaljenosti ako želi da ga vidi jasno. Jedna prednost korišćenja VDT-a *** na radnom mestu je da je udaljeniji od oka od papirnog materijala koji se čita. Prezbiopnoj osobi koja ne koristi naočare za čitanje ovo može odložiti simptome. Međutim, kada se prepišu naočare za čitanje mora se voditi računa da se osigura da cello vidno polje bude na raspolaganju.

Binokularni vid - Oštar vid 20/20 je dobar znak da vaše oči dobro obavljaju posao. Međutim, oštar vid je samo jedna od funkcija vaših očiju. Pošto imamo dva oka, moramo biti sigurni da funkcionišu harmonično. Jedna od najfascinantnijih mogućnosti vidnog aparata je da dobija likove od dva oka i spaja ih u jednu sliku. Vi normalno ne vidite dva lika, iako ideja možda zvuči čudnos, ali dupla slika se može pojaviti i jedna je od najopasnijih manifestacija problema sa vidom. Zamislite da vidite dva automobila kako se kreću ka vama dok se vozite putem!

Evo kako nas mozak štiti od skretanja sa puta. Pretpostavimo da imate dva oka i da oba funkcionišu približno isto. Kada gledate u samo jedan predmet, svako oko prima lik tog predmeta. Oba ova lika se prenose do vašeg mozga gde se spajaju u jedanlik. Da bi došlo do toga oba oka moraju biti usmerena ka istom predmetu i likovi moraju biti približno jednake veličine i jasnosti.

Ako jedno oko nije usmereno na istu tačku gde i drugo, svako oko će "gledati" drugi predmet i dva lika neće odgovarati. Kada likovi budu poslati u vaš mozak stimulisaće dve različite grupe ćelija mozga, a vi ćete dobiti iskustvo dva lika, tj. Videćete duplo. Posle kraćeg vremena vaš mozak će odlučiti da isključi ili potisne sliku od oka koje je usmereno u pogrešnom pravcu tako da ponovo možete videti jedan lik.

Ova supresija (potiskivanje) je neophodna za opstanak našeg vida ali nije način na koji mi normalno vidimo. Ova supresija jednog lika je način na koji mozak omogućava da obavimo naše dnevne zadatke lako i udobno u stresnim situacijama. Iako vi možda mislite da je supresija jednog lika pogubna, ona zapravo funkcioniše prilično dobro. Ozbiljnije je kada postoji takmičenje između dva oka koja se bore da rade zajedno. Ovaj problem je znatno zastupljeniji od problema supresije. Ovo takmičenje prouzrokuje da se osoba napreže čitajući i može dovesti do slabe sposobnosti čitanja i obavljanja posla. Adekvatna binokularna funkcija je važna za uspešno obavljanje radnih zadataka.

da ne otvaram novu temu:
na oftalmološkom pregledu nađeni su mi cilindri
VOD +3.50 DSph +0.50 DCYIx 90 = 0.8
VOS +4.00 DSph +1.00 DCyl x 100 = 0.6-

prethodno, tj. zadnjih 10ak godina sam nosio naočare dioptrija desno +4 i levo +5
ima li potrebe menjati naočare, ili je to samo "patka" da bi mi uzeli lovu...

Ako imas cilindre, naravno da treba da menjas naocare...