Umor i svakodnevne glavobolje izazvane stresnim poslom možete da sprečite pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i povremenim vikend odmorima u velnes centrima

Ukoliko se budite umorni, često vas boli glava i teško podnosite svakodnevne poslovne, ali i privatne obaveze, vrlo je verovatno da patite od menadžerske bolesti. Ne brinite, nije zarazno, a leči se vrlo jednostavno - odlaskom na odmor.

Menadžerska bolest već duže vremena predstavlja problem savremenog, poslom opterećenog čoveka. Prema rečima dr Saše Plećevića - Filguda, menadžerska bolest sve više uzima maha, posebno među poslednjom generacijom menadžera koji vode dinamičan život i prate moderne načine poslovanja.
 Najnoviji statistički podaci pokazuju da čak 70 odsto stanovništva boluje od ove bolesti. Menadžerska bolest pogađa i muškarce i žene najčešće posle četrdesetih godina života. Kod muškaraca su češće srčane bolesti, kod žena teskoba ili depresija. Javlja se, dakle, kod ljudi koji su na takvim pozicijama da su izloženi konstantnom stresu. Osim rukovodilaca, posebno su ugroženi ekonomisti i ljudi koji se bave javnim poslovima. Osim stresa, glavni uzrok menadžerske bolesti je i taj što osobe preopterećene poslom i pod stresom obično vode i nezdrav način života (neredovni obroci, fizička neaktivnost). To dokazuje i podatak da je oko 60 odsto naše populacije gojazno - objašnjava Dr Filgud.

Prema njegovim rečima, osim srčanih i psihičkih tegoba najčešći simptomi menadžerske bolesti su ukočenost vratnih pršljenova, savijanje kičme, bolovi u leđima, oticanje zglobova i slično.

- Ukoliko imate neke od ovih simptoma obavezno se obratite lekaru, a neophodno je da što pre počnete da se rekreativno bavite sportom. To podrazumava minimum 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, pa makar to bila i šetnja. Pored bavljenja sportom, da bi organizam mogao da se izbori sa svakodnevnim stresom neophodna je i pravilna ishrana. Najvažniji su redovni obroci, ali većina ljudi danas ima jedan glavni obrok, i to obično uveče. Na taj način se usporava metabolizam i organizam stari, a imunitet slabi. Najpoželjnije bi bilo da u toku dana imamo pet manjih obroka, doručak je obavezan, plus dve voćne užine. Ukoliko nismo u mogućnosti da jedemo kvalitetne namirnice, i one lošije, poput brze hrane, bolje su nego preskakanje obroka - objašnjava Filgud.

Izvor: Press

... ако до тог одмора у том трену можете да дођете. Док га ја сачекам глава пукне, умор ме савлада... да не идем даље.... Ја бих на одмор 

Fizicka aktivnost kao izlaz is umora? Hardly...

Probaj pa ces videti... fizicki rad i fizicki umor i te kako potiskuje i izbacuje psihicki

Jedini izlaz iz psihickog umora za koji znam 100% da radi je cist rafinisan san, 12 sati istog...

interesantno je kako se ljudi ogranicavaju na jednu stvar i toga drze kao pijan plota.... 

Suština pripodnog načina života čoveka je bila:
- Stalna potraga za hranom i konzumiranje
- Stalno kretanje korakom ili fizički rad umerenog intenziteta koji dugo traje
- Stalno druženje sa zajednicom drugih ljudi između 20 i 50 osoba.

Danas živimo neprirodan život za ono za šta je naš organizam stvoren. Konzumiramo neprirodnu hranu koja je pržena, puna soli, masnoće i aditiva. Nema dovoljno voća i povrća i nema integralnih žitarica. Tako je čovek koji je dnevno jeo 2kg biljne hrane i 200g mesa ili sira sad u situaciji da pojede 1kg testa i krompira obično jako zauljenog, 500g mesa ili mleka i retko više od 300g voća i povrća.

Kretanje je smanjeno. Čak i onda kad bi šetnja bila prijatna a razdaljina nije velika sednemo u kola ili prevoz. Sedimo kod kuće, na poslu, u kafiću, u prevozu, stalno sedimo i ne krećemo se. A našem telu je neophodno da dnevno prepešači bar 5 km. To je samo jedan ipo sat brzog ili dva sata sporog hoda umesto gledanja TV.

Broj ljudi koje srećemo je ogroman ali broj ljudi sa kojima se družimo, razmenjujemo energiju, misli, poverenje, pozitivne emocije teško da prelazi 10.

Zato se stres nagomilava jer nemamo ventile na koje bi ga ispustili iz sebe. Sad će neko reći da glumim gurua ali stvarno posle mnogo godina jurnjave za svim i svačim ja sam došla do zaključka da svoj život promenim tako da nadoknadim ovo što mi nedostaje. I upalilo je. Prošetam se svaki dan, kad je to moguće. Za isto vreme stižem ako čekam autobus za 4 stanice ili ako taj put pređem peške, ali kad se prošetam osećam se neuporedivo bolje i opuštenije. Niko mi nije čučao i mom zaštitnom emocionalnom prostoru, gurao me i smrdeo, vikao i brujao. Naprotiv videla sam ptice, obasjalo me sunce (ili polila kiša), pokrenuo mi se krvotok.

I povećala sam broj druženja na način koji meni odgovara. Sad imam daleko bolji ventil jer se sita napričam sa ljudima koji se neće na negativan način uplesti u moj život.