Drugi put je vec bezobrazluk i drskost ,a ako dodje do sestog puta onda ti imas problem jer nisi naucio da kazes ''dosta'' .

Predji me jednom - da te je sramota
Predji me dvaput - da me je sramota   

pa... u ovakvim situacijama ne bih rekla da se radi o "predji me..."... nego o bezobrazluku pojedinaca, naravno ukoliko preteraju sa svojim molbama vezanim za cinjenje(m), da ne kazem zahtevima.

.

I prvi put je drskost u nekim slučajevima. Mail od nekoga koga praktično ne poznaješ u kome se traži pomoć u fazonu " mene mrzi da mrdnem svoje debelo lenjo dupe pa ako bi ti mogao da utrošiš jedan sat ili koliko je već potrebno kako bi meni rešio taj i taj problem ja bih ti bio zahvalan , mada, verovatno je da se neću stvarno setiti da ti kažem hvala." jeste drskost.
Ja to ignorišem, da me ne mrzi poslao bih profakturu, to garantovano stopira takve molbe.

Ja jesam diplomirala treca u generaciji. Iako sam u celoj najmladja. Sa svoje 22 godine.
Ja jesam medju prvima dala ispite.
I sve sam to postigla samo svojim radom i pamecu.

I ponosim se time - sto sam vredna i uspesna, po sopstvenim kriterijuma.
I imam puno pravo time da se hvalim. A to mi za zlo moze uzeti samo onaj ko mi zavidi.

I hvalicu se koliko ja hocu, jer imam cime da se hvalim.
Ako to ne mozes da podneses - to je tvoj problem.
Samo ne budi licemer, jer to od tebe nisam ocekivala; da mi ovamo delis nekakve savete, a da me na drugim temama pljujes.

Za kolovodje toga me boli briga, oni su meni odavno jasni. Ispricana prica.
Tebi sam se obratila jer si me iskreno razocarao. Ali, avaj, svaki dan nesto novo naucimo o ljudima.

_________________________

Sto se tice teme - razmisljala sam dosta o ovome i dosla sam do nekakvog resenja: pomagacu im, svima cu pomoci, ali u uslovima koje ja propisem (juce mi je jedna devojka trazila da dodjem kod nje da joj nesto objasnim, a nismo u zivotu 2 proste recenice razmenile).

Pomagacu im u onoj meri u kojoj mi to ne predstavlja smetnju i u kojoj im (odnosno sebi) ne cinim medvedje usluge.

To sam ti ja savjetovala, zasto sad prisvajas kao svoje misli 

Sta cu kad sam plagijator. 

Citajuci sve odgovore uspela sam da razlucim sve nijanse problema, pa dosla do prihvatljivog, mozda samo i privremenog resenja.

treba naci pravu mjeru u svemu tome,ali ne sumnjam da neces uspjeti.

a i godine ce dati svoj doprinos tome u vidu zlatnog iskustva.

tvoje nedoumice u vezi svega toga posve su ljudske...i govore da ti je jako stalo da postupas ispravno,a to jeste- nepisano je pravilo...cesto jako tesko.

nema razloga da se ti osjecas lose iz razloga sto se neki ne mogu osjecati lose zbog svojih postupaka i stava po pitanju ovog o cemu govorimo.
to sto si nesebicna...samo je kvalitet vise.
a to sto neki ne umiju to postovati i cijeniti...govori samo o tome da nas "ima raznih".
ako...
i treba da nas bude.
kako bi se drugacije vidjela razlika?

zastiti sebe,a da pri tom ne postanes jedna od "onih raznih"

Ako ako, samo ti pomaži i lomi kičmu za druge. Jednog dana kada budeš videla da tako ne ide, i kada ti isti ljudi svoj uspeh (kome si i ti svojom pomoći doprinela) počnu da ti inabijaju na nos i uskrate ti pomoć kada tebi bude potrebna ( a uvek se tako namesti jer život obično ima pokaznu vežbu kada nekog pojedinca uči lekciju ) pomislićeš " a lepo mi je moj drug Arle govorio"
Evo ti jedna pričica...moj gazda išao par godina  u Italiju, odlučio da ide kolima. Jedan poznanik pitao da ide sa njime ali nema para da učestvuje u troškovima , nema ni za benzin a nema ni za hotelsku sobu da plati jer pazi ovo " štedi svaki dinar da bi kupio neku mašinu od 15.000 € "  Moj gazda razmišlja, što da ne, on ide pa ide, bar će imati sa kime da priča usput a i soba je svejedno dvokrevetna, praktično ga ne košta ništa da mu učini. Nije to ni jedini put da mu učini, ništa izrazito krupno ali ipak uslugica tu i tamo.
Kupio je taj tip mašinu, desilo se jednom da nam treba nešto što može da se uradi na toj mašini, isto ništa krupno, ono, 5 min. posla, i sad ide scena kojoj sam prisustvovao.  Uglavnom kaže tip " važi , evo odma' ćemo to da sredimo... to ti je...1.500 din ( otprilike , ne sećam se koja cifra, nešto tako ) .
I na pogled koji mu je uputio moj gazda , ovaj videvši o čemu se radi još doda "pa brate, ja sam tu mašinu platio...a i moj rad košta"

eto...