Ovaj alkoholičar gde god da se pojavi - usere diskusiju.

Ne znam kako ga više ne mrzi.

Podloga može biti jednostavna. Hiljadama godina koncept kreatora je prisutan u ljudskoj svesti i neće tek tako ispariti. Isto tako mnogim će i dalje biti neprihvatljivo da je univerzum nastao bez uplita bilo kakve inteligencije i da je podešen baš onako kako treba da pi podržavao život kakav poznajemo.
Sa druge strane sve od nastanka na dalje ne daje utisak bilo kakvih intervencija da bi potvrdilo koncept kreatora u religijskom smislu. Bog je stvorio ali se ne meša ili jednostavno nije zainteresovan za nas jer smo jer smo sami po sebi nebitni, nus produkt u čitavoj priči, dok je bitno nešto sasvim drugo. Kad zamisle sebe u jednoj osrednjoj galaksiji, jednoj od 200 milijardi drugih galaksija, na jednoj malenoj planeti koja kruži oko jedne omanje zvezde, jedne od 200 milijardi u ovoj galaksiji i ko zna koliko u čitavom svemiru, ne deluje im da smo mi tu nešto posebno bitni. Ako je sve ovo tu zbog nas, onda je svemir veliko traćenje prostora i vremena.
Kreator postoji jer ništa ne nastaje samo po sebi, ali ne i kreator u religijskom smislu.

Kod agnostika je druga priča, Bog možda postoji, možda ne, ne postoji način da to znaju jer niti pokozuje svoje postojanje, niti sami možemo doći do njega, čak i sama nauka ne daje opšte prihvaćeno objašnjenje za okidač velikog praska i za kratko vreme nakon njega.

Ateizam je isključiv po pitanju kreatora. Bog ne postoji, tačka

Zajedničko za sva tri koncepta je da počivaju na tome da prisustvo boga u religijskom smislu ne vidimo, da se sve sem samog početka može objasniti.
I ako nema slaganja od čega je sve počelo, ne vidim značajnije sukobe u ovim pravcima, bar ne strastvene kao danas, što će obezbediti mirnu koezistenciju

Duga poruka a ipak bez dovoljno detalja. Tj... Previse odredjena tamo gde je mnogo stvari koje mogu biti i crne i bele.


Ja licni cenim tek monoteistu koji je agnostik, jer on razume strahotu monoteizma, različitost stvoritelja i stvorenog. Nesaznatljivost stvoritelja. Jedina teologija koja ima smisla je apofatika

Večni kreator je jednostavno neodrživa hipoteza.

Što zbog praktičnih razloga tipa čemu sve to, pa do sve do toga da taj kreator uopšte ne mora da bude inteligentan agent. Tj, Big Bang je mogla da izazova poslednja čestica koja je bila usisana gravitacijom u pra crnu rupu i zbog te jedne jedine čestice je došlo do prenapregnutosti samog prostora unutar crne rupe koji je prouzrokovao da gravitacija dobije suprotan predznak. I tako je počelo širenje samog prostora koji je sa sobom nosio energiju.

Inače jedan od dokaza da su sve čestice bile u jednom trenutku na jednom mestu i da su se sve dodirivale je ujednačena temperatura kosmosa od 3 kelvina u svakom svom delu.

Mislim da ne mozemo da nislimo o tome na taj nacin logicno, nelogicno.
Poenta je u tome da o stvoritelju uopste ne mozemo da mislimo.
Nije to nesto ko drvodelja. ;-)

E tu grešiš.

Možemo da mislimo o čemu god hoćemo i da dođemo do zaključaka koji mogu ili ne moraju da budu racionalni, logički i imaju uporište u već postojećim filozofskim idejama.

Pošto se radi o čistom teoretisanju niko naravno ne mora da bude u pravu.

Ako ikad budemo našli načina da detektujemo kreatora, tj, ako je takav ostavio trag u svom delu (otkud znam, recimo da nađemo njegov potpis na mikro ili makro nivou) sve do tada je čista spekulacija.

Dakle kazes da mozemo da mislimo kao sto mozemo da mislimo o dužini beskonačne prave? Ili?

Ne znam zašto bi nam iko zabranio da mislimo. Nismo u srednjem veku.

Nisam govorio o spoljnjoj zabrani. Prikazao sam problem u okviru pitanja

Već sam odgovorio. Možemo da mislimo o čemu god hoćemo.

Ne moramo da mislimo, ako mislimo da je mišljenje o nečemu gubljenje vremena.

Ako je mišljenje o nečemu gubljenje vremena, možemo da igramo igrice umesto toga.