Дете преживело абортус извршен у петом месецу трудноће





       У Украјини је после извршеног абортуса, у петом месецу трудноће, дете „случајно“ преживело. Једна породица одлучила је да усвоји девојчицу, без обзира на савете лекара који су објаснили да несрећно дете неће моћи никада ни да говори, ни да хода.
       
         “Млада жена је абортирала у петом месецу трудноће и заборавила то као ноћни кошмар. Но, доктори нису знали шта да раде, јер је фетус дисао. Пребацили су га на реанимацију без икакве наде“, извештава дописник Television News Agency.

У болници су девојчицу назвали Богдана (Богом дана). Сада има пет година и живи у усвојитељској породици.

„Марина и Евгеније су видели Богдану у болници. Живела је две године у посебној просторији, изолована од могућих инфекција, и нико је није видео. Није имала никаква документа, осим болничког картона“, извештава дописник.

„Била је веома мршава“, сећа се усвојитељка Марина Пјанкова. „Изгледала је као изгладнело афричко дете“.

Лекари су јој саветовали да не усваја девојчицу због њеног физичког стања. Рекли су, такође, да је Богдана, када је имала годину дана, преживела клиничку смрт. Када су усвојитељи одвели девојчицу кући, имала је свега 6 килограма.  Сада Богдана и хода и говори, а страшне дијагнозе и прогнозе су нестале.

После тог случаја, Евгеније је покренуо кампању против абортуса. „По званичним подацима, од времена наше незавнисности (1991.г. – нап..“Борба за веру“), у Украјини је извршено 38 милиона абортуса. Међутим, по незваничним подацима та цифра достиже 48 милиона“. Он је уверен, да је боље дете дати у сиротиште, него га убити.

По материјалу са: „Информ-религија.ру“ приредило

Уредништво „Борбе за веру“

http://borbazaveru.info/content/view/4227/1/

http://www.inform-relig.ru/news/detail.php?ID=2859

Ovo  je jedna od prica koju tesko zaboravljam i radujem se srecnom ishodu svaki put kad procitam.


Za Bogom danu Bogdanu i njene roditelje svu srecu sveta 

Stvarno je lepo pročitati jednu ovakvu priču...

duša mala.. neko gore joj je pomogao da se izbori za svoja prava !

 


 

Da se čovjek naježi. Svako dobro malecka  , a za njene nove roditelje ogromno poštovanje.

Nek je ziva i zdrava. Stvarno potresna prica ali sa srecnim zavrsetkom

Ne vidim kakvu je ulogu u celoj ovoj priči odigrao bog.

Dete je preživelo zahvaljujući lekarima, medicinskoj opremi i lekovima koji su svi proizvod nauke.
A ako je bog i imao neku ulogu u svemu, onda se postavlja pitanje gde je kada milioni dece umiru od gladi, žeđi, bolesti i nemara... svake godine.

Ovi što tvrde da je bolji život u sirotištu nego abortus ne znaju kakav je taj život.
Biti odbačen, zaboravljen, živeti na ivici društva, biti sveden na statistiku, sanjati o roditeljskom zagrljaju i samo želeti da te neko voli...to nije život nego mučenje.

Ali ovde se ne radi o pitanju abortus ili sirotište, već je pravo pitanje kome pripada telo trudne žene?
Da li žena kada zatrudni gubi pravo da odlučuje o sopstvenom telu?
Da li to pravo prenosi na državu, crkvu ili partnera? (ili to pravo ne prenosi nego joj se ono automatski oduzima)

Ako trudnica odluči da prekine ranu trudnoću mora da ima pravo na to. I niko ne sme da joj to pravo ospori.
Ko misli da se žene olako odlučuju na taj potez ne poznaje žensku psihu i ne shvata koliko je to teška i traumatična odluka. (nemojte da mi sada navodite primere žena koje abortiraju po 20 puta - izuzetaka ima svuda)

Kada je u pitanju kasna trudnoća, tu gotovo i da nema trudnice koja pokreće pitanje abortusa a da se pri tome ne radi o medicinskoj nužnosti - abnormalna trudnoća, povreda, bolest, ugrožen život trudnice...
Ovde se već radi o fetusima koji su dovoljno razvijeni da se mogu smatrati ljudskim bićima i zato lekari bivaju konsultovani i oni su ti koji daju svoje konačno mišljenje da li je abortus neophodan ili ne.

Dakle abortus je pravo a ne privilegija, i uz odredjena ograničenja vezana za veoma kasne trudnoće, mora biti zaštićen od verskih dogmi.

Sa druge strane, približavamo se kritičnoj tački kada će naša planeta postati suviše mala da omogući život svim ljudima a da pri tome ima dovoljno resursa za sve. Voda, hrana, energija, prostor... su ograničavajući faktori koji odredjuju optimalnu populaciju (koju smo odavno prestigli)
Abortus, kontracepcija, dobrovoljna sterilizacija i ograničavanje veličine porodice načini su da se populacija održi pod kontrolom i, poželjno je, smanji.

U suprotnom, biće nas uskoro previše. Ratovi oko resursa više nisu stvar naučne fantastike.

Populaciona politika je jedna od stvari koja nama, kao vrsti, može pomoći da preživimo ovaj ključni trenutak naše evolucije - momenat kada nam naučni napredak produžava živote i povećava brojeve, a još nismo dostigli mogućnost kolonizacije drugih planeta.

Ako postoji život u svemiru sigurno su se i oni suočili sa tim problemom.
Ako su preživeli to znači da su ili bili dovoljno srećni da se dočepaju zvezda pre nego što su morali da promene pogled na pitanje populacije ili su bili dovoljno snažni i hrabri da priznaju da je potrebno promeniti način razmišljanja da bi se kao vrsta opstalo.

Dakle, dolazimo do kontradikcije - pravo na prekid trudnoće je opšte, ali pravo na započinjanje iste postaje pitanje drugih.
Medjutim, zar nije i sada tako?
Koliko žena ne želi da zatrudni zato što žele karijeru, ili imaju već dovoljno velike porodice, ili finansijski ne mogu da preuzmu odgovornost za još jedno dete?
Spoljni faktori već igraju ulogu u planiranju broja dece, tako da bi populaciona politika koja ograničava broj dece bila samo još jedan faktor pored mnogo drugih.

A ako dozvolite da vam populacionu politiku odredjuje bog... pa setite se samo svih onih pokolja u Starom Zavetu... tako on to rešava.

Na osnovu čega ti procjenjuješ da je određeni fetus ljudsko biće, a neki drugi fetus nije? Ograničenje obavljanja elektivnog abortusa ( abortusa koji se obavlja zbog zahjeva trudnice) na prvih deset nedjelja trudnoće postoji zato što je u tom periodu procedura abortusa skopčana sa znatno manjim komplikacijama i opasnostima po trudniocu ( što ne znači da ne postoje). Srce fetusa počinje da kuca 21. dana od začetka, što će reći da i abortusi koji se obavljaju u tom ranom periodu predstavljaju - ubistvo. Naravno, nemam ništa protiv abortusa koji su medicinski opravdani, odnosno imaju podlogu u nekom značajnijem poremećaju fetusa.
Zaključak : abortus je zločinački metod održavanja brojnosti populacije.