Bogata Semberija na kazanu :: Srpski Nacionalisticki forum

Bogata Semberija na kazanu
Vladimir Mitrić, 21. april 2007

BIJELJINA odavno ne pamti veće kontraste od sadašnjih: najmanje 200 ljudi je, svakog dana, na kazanu narodne kuhinje, iako sve do pretprošle godine, uključujući ratno i poratno vreme, ovde nije bilo narodnih kuhinja.
Nasuprot tome, bar 1.000 ovdašnjih meštana su, sudeći po novcu i kapitalu kojima raspolažu, istinski milioneri!
Između te dve krajnosti Bijeljina živi i opstaje kao jedno od najbogatijih područja Republike Srpske, kao moćna žitnica koja, nažalost, tek sad gradi gradsku kanalizaciju i koja se nada da će dobiti još nekoliko komunalnih objekata, zgradu za fakultete, savremenu ekodeponiju...
Načelnik opštine Mićo Mićić, što se sredstava tiče, ne krije optimizam:
- U lokalnu kasu, zajedno sa kreditima, do kraja godine trebalo bi da dospe oko 50 miliona konvertibilnih maraka i dodatnih 30 miliona evra od prodaje Telekoma Srpske. Novca, međutim, nikad dosta, posebno ako se ima u vidu da su nasleđeni veliki problemi iz prošlosti...

OPŠTINA Bijeljina je od 1998. godine pod sankcijama američke administracije. Opozicija, u kojoj ključnu reč ima SNSD, ocenjuje da lokalna vlast (SDS, SRS dr Vojislav Šešelj) ništa ne čini da Vašington skine Semberiji takvu omču. Od onoga što je svojevremeno međunarodni medijator Kristijan Švarc Šiling, sadašnji visoki predstavnik u BiH, naznačio da treba da bude urađeno, malo šta je učinjeno. Već nekoliko godina, na primer, nije moguć dogovor o promeni imena pojedinih ulica. I u opoziciji i u Udruženju "Povratak" saglasni su da napretka nema dok je čitav kraj pod američkim sankcijama.
Nisu zadovoljni ni povratnici, uglavnom Bošnjaci, pre svega odnosom lokalne vlasti. Nedavno je bilo nagoveštaja da će načelnik Mićić (SDS) uspeti da se dogovori sa opozicijom, kako bi i ona dobila deo mesta u lokalnoj vlasti.
OPOZICIJA je bila spremna na kompromis, uz uslov da samo Mićić ostane na sadašnjoj dužnosti, a da iz njihovih redova bude njegov zamenik i svi načelnici opštinskih odeljenja. Umesto toga, na Mićićev predlog, odbornička većina, istina tesna, imenovala je Izeta Salihbegovića, penzionisanog prosvetnog radnika, za zamenika načelnika opštine. Vlast i opozicija su, na taj način, ušle u još dublji razdor, a posle svega, ukidanje sankcija nije ni na vidiku.
- Vlast u Bijeljini, to je više nego očigledno, nije u mogućnosti da se znatno više angažuje na ukidanju sankcija, ali ni da stvori uslove za prosperitet celog područja - smatra Dimitrije Ivanić, poslanik SNSD u Narodnoj skupštini Republike Srpske. - Lepo je što Semberija ima velike potencijale, što je u suštini bogato područje, ali je vlast takva da ono što sada čini ostavlja velike posledice u razvoju opštine.
A SEMBERIJA, prema rečima Mihaila Vidića, predsednika Regionalne privredne komore Bijeljina, zaista ima velike šanse u razvoju privrede. Ima, ali ne koristi. Recimo, lane je opština zabeležila uvoz od 29,5 miliona KM, a izvoz od skromnih 5,8 miliona konvertibilnih maraka. Taj podatak dovoljno potvrđuje da je ovde, i dalje, najteže i najneizvesnije ulagati u proizvodnju, bez obzira što je reč o bogatom kraju.
Od oko 1.600 kolektiva u ovom, drugom po veličini gradu u RS, najviše je onih koje se bave trgovinom. Većina nekada uspešnih preduzeća ili je na ivici poslovnog ambisa, ili su kapije zamandaljene, a radnici na tržištu rada.
DOK lokalna vlast nastoji da širi optimizam, opozicija smatra da Semberija jednostavno ovako više ne može. I dok se jedni i drugi nadmudruju, a sankcije Vašingtona ne jenjavaju ni za dlaku, najbolje prolaze oni koji mešetare i koji love u mutnom.
Ali, očigledno dolazi vreme da pojedinci moraju da polože račune zbog toga što su se, zavlačeći ruku u državnu i lokalnu kasu, obogatili u trenutku dok su mnogi jedva sastavljali kraj s krajem. Bijeljinsku policiju sada predvode ljudi, gotovo listom iz ovog kraja, Srbi i Bošnjaci, koji najbolje znaju ko je šta imao pred rat i kako se ko u međuvremenu obogatio.
MNOGI ovdašnji kriminalci postali su inače "zvučna imana" samo zahvaljujući činjenici da su bili dobro zaštićeni od čelnika najznačajnijih institucija u ovom gradu. Slika se, na sreću, menja, pa je policija u ovom gradu nedavno, za samo nekoliko sati, u saradnji sa kolegama iz Tuzle, uspela da rasvetli dve velike pljačke banaka.
- Dobro je da Bijeljina ima bogate ljude, ali je nevolja u tome što malo ko od njih nešto proizvodi. Oni i ne zapošljavaju nove radnike - upozoravaju iz Srpskog humanitarnog društva "Sloga Majevice" Republike Srpske. - Mešetari, kojih još ima u državnim firmama, najviše ugrožavaju Republiku Srpsku. Ohrabruje, međutim, spremnost Vlade premijera Milorada Dodika da svakom vidu kriminala stane na put. Dodik bije presudnu bitku za Republiku Srpsku, a samim tim i za Bijeljinu.

CRKVA, DŽAMIJA I ULICE
JOŠ jedan kuriozitet iz Bijeljine: čim se čuje glas hodže iz džamije, sledi oglašavanje crkvenih zvona, i obrnuto. Ljudima koji prvi put dođu u ovaj grad to je, svakako, nebično, a meštani su na to navikli.
Bošnjaci, inače, zahtevaju da 30 odsto ulica i trgova ponese imena njihovih sunarodnika i ličnosti od značaja za BiH. Prve na spisku da dobiju nove nazive su ulice koje nose imena Srpske dobrovoljačke garde i đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića.
Nova Komisija za promenu naziva ulica i trgova, pošto je prethodna raspuštena, samo je uspela da se konstituše. U susednom Brčkom je preimenovanje ulica i trgova rešeno za mesec dana.

Izvor: Novosti