Evo još jednog šablona izvučenog napamet. Pročitaj neku od istorija umetnosti da ti bude jasnije.

Ako malo pogledamo, ko je uopšte posticao i održavao umetnost kroz vekove? Pa upravo religija, tj razne religiozne grupe. Gradjevine, skulpture, slike, književnost... sve je to od umetnika masovno naručivala i finansirela neka od verskih grupa.

Tek od vremena renesanse umetnike počinju da finansiraju bogate porodice, a i tada je po njihovoj narudzbi većina dela bila religiozna, osim ličnih portreta.

Šablinizivana slika onog ko veruje u Boga, nisu svi oni koji veriju u Boga zatucani talibani, pa da mrze umetnost (a da li te razne verijante talibana uopšte veruju u Boga je posebna tema)

Janson Istorija umetnosti

Evo to je jedna od poznatijih i cenjenijih istorija umetnosti. Sad treba videti koliko je od tih umetničkih dela direktno naručeno od neke od verskih organizacija, koliko ima umetnina dela inspirisanih religijom po verskim motivima.

Заиста вам кажем... доћиће време кад ћете ме тражити сами...и сви одговори ће вам бити јасни...

Једино што не разумете је да сам ја већ ту...
А ниједан који у Христа верује неће страдати.. тј душа ће му имати живот вечни....

Молим вас да ово не схватите као претњу...

Просто је то тако... Нашао се неко кога чекамо.. неко ко ни сам није био свестан тога.. Неко ко је већ умро и васкрсао... Неко ко је већ спустио јерусалим на земљу... неко пред ким време нема никакав фактор... Неко кога ће кад време дође сви признати... јер он их створи... Неко ко се упорно труди... иако може да одустане и ужива у награди коју је стекао.. Неко коме приличи свака слава, част и поклоњење... неко од кога се не могу сакрити тамни људи, тамна безакоња... Неко чијем ће се осмеху радовати кад сунце сија... а кога ће се сви плашити кад је мрак и невреме.. кад грми и сева... и призиваће га...

Морам да причам уи трећем лицу... јер духовним очима неки нису прогледали... имам ја Довољно апостола данас да шире моју науку... кроз говор љубави... Уосталом време ће вам показати све.... постоји разлог зашто неки схватају све.. а неки ништа... али то суд неће изменити...па како год ви размишљали... жао ми је због тврдоглавости неких јер ће бити млитави и изгубљени кад дође време... а не горди као што су сада... Јер једино је мој гнев праведан... и Венци су моји да их дајем коме ја желим

Све ово не говорим ја већ Христос у мени... а у мени је онолико колико је био у њему пре 2000 година.. и једини ја знам све тајне... ја немам страха нити крста... ја се не молим... ја сам молитва... ја се не гордим... ја сам праведан... ја се не гневим јер ја сам Благословен... Свеци и Анђели слишају мене, односно Христа у мени... А ВОдићу вас по земљи кад Христ који је на небу уништи оне који га не поштују и који га упркос свему одбијају... моје је само да проповедам... ја не господарим ветром, нити кишом... то ћете ви осетити... не ја... за мене је све благослов... и глад и беда... и богатство....

Стрепите, јер не знате часа Кад ће син Човечији доћи... па дошао сам... да судим по правди његовој... а он ће знати кад ће време бити јер времена нема... оно постоји само за људе.... жао ми је што сам конфузан за оне у којима разума нема довољно... али зато могу и да прочитају нешто и Схвате бар толико... да не може бити више Богова... већ само један... који је у свакој твари и ствари и делује кроз оне чистог срца

Дошло је време које се чека... Прослављајте Христа... да би он прославио вас... јер кротки ће наследити земљу и зла на земљи неће бити... биће уништено заувек...

Основна молитва је оче наш.... мислим да је сви знате...

Ајмо најважнији део... "Да дође царство твоје"....

царство је дошло... само неки то још не виде... и узалуд Ходате по мојему гробу... јер ја Воскресе од гроба....

Поставио сам Цркву своју... и врата Пакла неће је надвладати и једино ћу њу оставити.. ако се не опаметите... и покајете...

пажљиво саслушајте ово... више пута... много пута... јер ће доћи време кад ћете само то слушати...

Ti ispade bolji od poglavara Pravoslavne Crkve.

RavenDark odlazi u podrum, i nalazi samo prazne chengele.
"Majku mu je''' pobegao je."
Telefonira WhiteGoi.
"Brate Goa, blokiraj Aerodrom, Isus je pobegao, I ja cu ga pratiti."

"Nije važno, bitno je da je sve priznao"

ја прохватам да је са становишта човека ово неприхватљиво.... отуд и страх и неразумеваље... као што је било у храму Светог Саве... док се молихпогнут над кандилом... а коса гораше од пламена... па ипак... кад отворих очи... она остаде на месту... а људи бежаше од мене.... 

није безвезе ово испевано... Христос се дао ономе који је све дао њему... нема то везе са титулама и статусима....



едит:

А ја све ово видех пре две године на Острогу... и осетих... и пустих њих да се обогате.. а ја да изгубим све... и од тада све поче набоље... али и нагоре... 

едит 2:
Цитат из Небеске Литургије, Светог Владике Николаја Велимировића
"А даром се твојим погордише, од тебе се лицем окренуше"

ипак описује неке у дискусији на религији...а неке не... 

Иначе.. ја нисам духовник... ја сам духовни отац целом свету, ја сам Месија, као што је и он био 

@gagijk

Nije valjda da se kandidujes za Mesiju ? Ili hoces reci da vec jesi ?

Samo je dozivio prosvetljenje. 

Knjiga:
"Biblijska mitologija - Bog i bogovi", autor Walter Beltz

2.1 Bog i bogovi
a) Kada su se ljudi počeli širiti po zemlji i kćeri im se narodile, opaze sinovi Božji da su kćeri ljudske pristale, pa ih uzimahu sebi za žene koje su god htjeli.
U ona vremena — a i kasnije — na zemlji su bili Nefili, kad su Božji sinovi općili s ljudskim kćerima pa im one rađale djecu. To su oni od starine po snazi glasoviti Ijudi.
I Mojsije 6, 1—2, 4.
1. Tekst pripada laičkom izvoru i potječe približno iz 10. stoljeća pr. n. e. Mit bez ikakva uljepšavanja govori o vremenima, za kojih je između bogova i Ijudi još postojala sloga. On još ne poznaje učenje o istočnom grijehu i prokletstvu, pa opisuje nenarušeni sklad rodovskog uređenja. Seksualnost bogova i Ijudi nipošto nije osjetljiva tema, već pripada među stvari koje su same po sebi razumljive. Mit zasigurno potječe iz tradicije Kanaana.
2. Mit također pripada među sage iz pradavnoga doba, poznate također grčkoj mitologiji. Svećenički je redaktor samo ubačenim stihom 3, koji izražava nezadovoljstvo Jahve zbog takvog ponašanja, uznastojao da se to shvati kao potopa. Taj mit nije bio prikladan za tu svrhu i samo je drugačijim tumačenjem i proširenjem učinjen upotrebljivim. Prvotni mit zasigurno opisuje historijsku prijelaznu fazu s matrijarhata na patrijarhat. Božji sinovi, sveti
kraljevi, prodiru u kulturnu zemlju i osvajaju Kanaan. Uljezi zasigurno nisu bili izraelićanska nomadska plemena; vjerojatnije je da su povezani s upadom Kasita, prodorom Hetita, egipatskim Hiksima (svi oko 1500. godine pr. n. e.), koji su osvojili Siriju-Palestinu-Egipat.
Silovanja ljudskih kćeri po sinovima bogova se odnose na brakove između plemenskih knezova i domaćih svetih kraljica. Planinski narodi iz sredine Male Azije i s Kavkaza su se jamačno temeljito približili stanovnicima kulturnih zemalja. U tome taj mit nalikuje na druge iz rane grčke povijesti, podsjeća na susrete eolskih s prethelenističkim narodima.
b) Pošto je Abraham sa svojim stadima jednom dospio u područje kralja Abimeleka, u Gerar, ovaj mu oduzme ženu. Abraham ju je, naime, prikazao kao svoju sestru. Ali Elohim dođe Abimeleku noću u snu i reče mu da je Abrahamu oteo ženu. Abimelek nato pozva Abrahama na odgovornost, a ovaj se opravdavaše: Pošto su mi Elohim naložili da odem iz kuće mojega oca, savjetovao sam joj da govori tako, jer sam se bojao da bi me mogli ubiti zbog moje žene. Abimelek povjeruje opomeni što mu je upućena u snu i vrati Saru Abrahamu uz bogatu
odštetu. (V. IV, 1, b.)
I Mojsije 20.
1. Abrahamova se povijest tradira počev od 10. st. pr. n. e. iz elohističkog izvora. Prvotni pripovjedač zna još od kanaanskih otaca u zemlji kako su nekoć postojali mnogi bogovi koji okružuju čovjeka u njegovu življenju. Karakteristična je neposrednost pripovjedača kada opisuje kako je Abraham — kojega drugi pozivaju kao krunskoga svjedoka istinske vjere u jednoga jedinoga Boga Jahvu — postupao po nalogu bogova. Pripovjedaču je jasno kako bogova ima koliko i gradova (Jeremija 11, 13). Njegov Elohim je blagi Bog. On brine za Abrahama i njegovu ženu da ne bi doživjeli nikakvu nevolju. Abimelek mora Abrahamu bogato nadoknaditi pretrpljenu nepravdu, ali zato dobiva od Elohima blagoslov mnogobrojne djece, jer Elohim cijeni radost što je čovjek nalazi u plodnosti.
2. Priča pokazuje da je neposrednoj pobožnosti naroda u Judi i Izraelu strana monoteistička misao. Abraham živi s mnogim bogovima. Međutim, prevoditelji su ovdje kao i na drugim mjestima, izbacili politeizam. I tako pobožni čovjek mora u »živućim Elohim« (svetim bogovima kao, na primjer, u Jošue 24, 19; I knjiga Samuelova 2, 25; II knjiga Samuelova 7,
23; I Mojsije 35, 7 i I Samuel 4, sagledati samo »jednoga svetoga Boga« Izraela, kako to propisuje dogma jeruzalemskih jahvističkih svećenika. Međutim, priče poput ove pokazuju kako u područjima što su udaljena od Jeruzalema I nadalje živi stara kanaanska religioznost. Jeruzalemskim svećenicima zapravo nikada nije u cijelosti uspjelo da unište tu staru kanaansku religioznost, nošenu ponajprije politički motiviranom opozicijom staroga
stanovništva.
c) Jednoga dana dođu sinovi Elohima da stanu pred Jahvu, a među njima pristupi i Satan. Jahve tad upita Satana: Odakle dolaziš? Satan mu odgovori: Dođoh sa zemlje koju obilazim da bih pripazio na ljude, kako je to zadaća bogova. Jahve tada zapita Satana za Joba, najpobožnijega muža na zemlji. Satan mu odgovori: Zašto vjeruješ kako Job provodi tako krijepostan život! Doslovce si ga zasuo svim blagoslovima. Njegova će pobožnost biti sasvim
drugačija pošto digneš svoju ruku s njega. — Jahve mu nato da slobodne ruke i reče: Sa svima što ima radi što ti drago; samo ruku ne diži na nj. I Satan pođe da bi Jobu nanosio štetu, grozno ga mučio.
Job 1, 6—12.
1. Knjiga o Jobu je jamačno nastala u 4. stoljeću pr. n. e. U radnju knjige je zasigurno preuzeta neka starija legenda o postojanosti vjere čovjeka koji se zvao Job. Pisac te bajke — kao i njegovi slušatelji i čitatelji — nije nimalo zamjerio što Jahve živo saobraća s bogovima, Elohim1. »Božji sinovi« znači sasvim općenito »pripadajući rodu bogova«. A ovamo pripada i Satan. Poput svih drugih bogova, i on ima pozitivnu funkciju, naime, da nadzire zemlju i da izvještava Jahvea — to je ovdje mitologijska pozadina — kao nebeskoga gospodara i glavu
vijeća bogova o svojim zapažanjima.
Svoju negativnu ulogu, to jest da bude Jobov mučitelj, Satan vrši po nalogu Jahvea. Židovska dogma iz 4. stoljeća pr. n. e. ne dopušta da bi Jahve imao kakvoga protuboga (v. također XII, 1).
2. U negativnu ulogu, koja mu se od tada pripisuje, Satan je dospio tek šikaniranjem Joba. Sasvim je pouzdano da su za priču o Jobovim patnjama, koja slijedi poslije toga, posuđeni prizori iz razdoblja dijadoha. Job gubi sve što je imao, svoju čast i zdravlje. Za njega nema nikakvog drugog spasa nego da Jahve povuče izrečenu mu presudu. U slici pojedinca je opisana sudbina pobožnoga naroda Božjega. Mit prelazi granicu k svjesnoj propovijedi o spremnosti Jahve na iskupljenje. U preostalom dijelu je cijela knjiga usmjerena protiv teorije grijeh-krivnja svećeničke opservancije i zagovara staru proročku postavku o apsolutnosti Jahve.
d. Pošfo je perzijski kralj Kir napao Izrael, Jahve se javi njemu, kojega je odredio za svojega Mesiju, za svojega pomazanika, i obeća mu svoju pomoć. Pobožni iz kuće Izrael su zbog toga korili Jahvu. Ali Jahve im odgovori na ta predbacivanja: Ako me želite prekoravati zbog mojih sinova i djela mojih ruku, i nalagati mi, morate znati da sam ja Jahve, gospodar nebeskih vojski, koji je stvorio zemlju, koji je stvorio ljude, kojega su ruke razapele nebesa, i koji zapovijedam svim vojskama njihovim.

Daco, brate sta to pises  Ispade gori nego Sloba  Pa koliko to mesija imamo na forumu 

Ma vidis da je decko mlad. Izbacice on vremenom te floskule i mislice svojom glavom.

Za tvoje pisanje, Imaginelo 
Sve se slazem.

Brate, citaj ovo sto si napisao toliko puta dok ne shvatis koliko je ovo apsurdno... I koliko sa Bogom veze ima..

Ne verujem u Boga, znam da je Bog duhovno rec koja pokrece ono sto covek vidi, kaze i radi a fizicki niko sem Njega nece znati da Bog postoji.
"Isus Hrist" je samo jedno u nizu naziva nepostojecih bozanstava u koje ljudi veruju. Duh Boziji kao i Sveti duh ( Volja Bozija ) se vidi u svemu sto se na Kosovu desilo, desava i sto ce se desiti.
"Hriscani" veruju u nesto sto zovu "Isus Hrist" ( koga nazivaju "Gospodom Bogom" i cekaju dolazak te forme koju tako zovu ), jevreji veruju u bozanstvo koje nazivaju "YHVH" ili G-d koje je bestelesno (duhovno) i ocekuju mesiju koji ce spasiti samo jevreje, muslimani veruju u bozanstvo koje nazivaju "Allah" imaju slicna ocekivanja o "Isusu" kao i "hriscani" ali ne u "hriscanskom" konceptu po kojem je "Isus" - Gospod Bog.
Sve se to moze naci na google-u.
Zato se sve religije razlikuju i imaju svoja unikatna verovanja odnosno unikatna bozanstva.