Bob Marley ~~ Bob Marli :: Biografije izvodjaca i bendova

Роберт Неста Марли рођен је 6. фебруара 1945. у 2:30 ујутро, као син капетана Норвала Марлија и младе јамајчанске девојке, Седал Букер (Cedall Booker). Убрзо после Бобовог рођења његов отац напушта његову мајку, али је наставио да финансијски помаже породицу и повремено посећује сина. У касним педесетим је било веома тешко наћи посао на Јамајци, тако да се Боб са мајком из њихове куће у Светој Ани сели у Тренчтаун у потрази за послом. Тренчтаун (Trenchtown trench=ров; town=град) или Западни Кингстон добио је име јер саграђен изнад јарка којим су одвођене отпадне воде из старог Кингстона.

У великом граду Боб је био више изложен музици коју је волео, као што су Фатс Домино и Реј Чарлс. Доста времена проводи са својим другом Невилом Ливингстоном, званим Бани, са којим одлази и на часове музике код познатог јамајчанског певача Џоа Хигса. Ту упознају и Питера Мекинтоша. У то време је почела експанзија јамајчанске музике кроз Ска сцену. Када је напунио 16 година Боб почиње да ради на остварењу свог сна да постане музичар. Музика је многим младима на Јамајци била бег из сиромаштва. Један од таквих клинаца био је и Џими Клиф, који је са 14 година већ снимио пар хитова. Џими је упознао Боба са Леслијем Конгом, локалним музичким продуцентом и након што је прошао аудицију, Боб снима свој први сингл "Џаџ нот". Нажалост, ни "Џаџ нот", ни сингл из 1962. "Уан мор кап оф кофи" нису постигли успех код публике, тако да Боб убрзо напушта Конга, након што је овај одбио да га исплати.

Наредне године Боб, Баниј и још пар пријатеља оснивају групу Вејлин Вејлерс. Након лошег почетка и напуштања неких чланова бенда упознају Клемета Дода, продуцента музичке куће Кохкоун, за кога снимају сингл "Симер даун", који доста добро пролази на Јамајци. У Вејлин Вејлерсима су тад били Боб, Бани и Питер Тош, који стичу локалну популарност. Њихова публика све више расте и они снимају још пар песама, као што су "Ит хуртс ту би алоун" и "Рул д Роуди". Боб је ускоро преузео улогу лидера, као главни писац текстова и музике.

10. фебруара 1966, Боб се оженио својом девојком Ритом Андерсон. Следећег дана Боб одлази у САД, да посети своју мајку. По његовом повратку музика Вејлин Вејлерса је еволуирала у Рок Стеди. То доводи до сукоба са њиховом дискографском кућом, која је хтела Ска бенд. Зато Напуштају Кохкоун и оснивају своју дискографску кућу Вејл н Соул. Такође мењају и име из Вејлин Вејлерс у Вејлерс. Ово се подударило са рођењем бобовог првог детета Седала. За сопствену кућу издају пар синглова, "Бенд даун лоу" и "Мелоу муд", пре него што је пропала. Ово је доста лоше утицало на бенд и тек пошто су упознали Лија Перија успевају да поново почну са радом. Уз његову помоћ снимају песме као што су "Дапи конкверер", "Соул ребел", "400 година" и "Смол екс". 1970. бенду се прикључују Астон и Чарлтон Берет. Бенд напушта Пери, а не желећи да прихвати његово превелико мешање у њихов рад, и оснива другу, успешнију издавачку кућу Таф Гонг, по бобовом надимку. Боб убрзо одлази са Џонијем Нешом у Лондон, где снима "Реге он Бродвеј" за ЦБС. И остатак бенда долази у Лондон да потпомогне промоцију сингла,али убрзо остају без пара. Боб одлази до Криса Блеквела, власника Ајленд рекордса и успева да га убеди да потпишу уговор за албум, за који је требало да добију предујам од 8.000 фунти, довољно да се врате кући. То је био први пут да један реге бенд изда албум, реге музичари су до тада издавали само синглове и компилацијске албуме. Албум се звао "Кет а фајер" и постигао је приличан успех.

У пролеће 1973. Вејлерси одлазе на турнеју у Енглеску, након које их напушта Бани, кога замењује Џо Хигс. Вејлерси одлазе на турнеју у Америку где је требало да наступају као предгрупа бенду Слај енд д фемили стоун, али су после само пар наступа отпуштени јер су постали популарнији од бенда који је требало да најаве. Такође су урадили и пар концерата са Брусом Спрингстином, и снимили живи наступ за радио КСАН-ФМ.

1973. Вејлерси издају и други албум "Бурнин' ", са класицима као што су "Ај шот д шериф" и "Гед ап, стенд ап". Њихова популарност је још више порасла кад је Ерик Клептон обрадио песму "Ај шот д шериф". 1975. објављују трећи албум "Нети Дред", са песмама "Ноу, вумен, но крај" и "Револушн". На другој страни Бани и Питер Тош напуштају бенд због соло каријере, због чега бенд поново мења име у Боб Марли енд д Вејлерс. Рупу која је настала одласком два члана попуњава трио пратећих вокала Ај-Трис (Рита Марли, Џуди Моуватс и Марсија Грититс). Тог лета бенд започиње и европску турнеју. Ови концерти су снимани и искорисцени за "Лајв!" албум, на коме се нашла и незаборавна жива верзија песме "Ноу, вумен, но крај", која постаје светски хит. Оригинални Вејлерси су последњи пут свирали заједно на концерту Стивија Вондера у јамајчанском институту за слепе.

1976. објављен је албум "Растаман вибрејшн", који постиже велику популарност. Часопис Роулинг стоун их проглашава бендом године. На овом албуму се налази и моћна песма "Вор" (рат), писана по речима из говора цара Хаила Селасија. 3. децембра 1976. наоружани људи упадају марлијев дом и пуцају у Боба, Риту и пар пријатеља. На срећу, нико није погинуо. Два дана касније група је одржала незабораван наступ на Смајл Јамајка концерту, након чега одлазе на турнеју у Енглеску где снимају албум 'Егзидас".

У то време Марли добија прстен Лава јудејског, који је раније носио цар Хаиле Селасије И, што је велико признање за његов рад. Даља судбина овог прстена је мистерија, јер је нестао након бобове смрти. За време ове турнеје Боб је, играјући фудбал, повредио палац на нози, повреда се брзо проширила и у мају је обавештен да има рак. Рак је било могуће одстранити само ампутацијом, што је Боб одбио, јер се би то било у супротности са растафаријанском вером. Турнеја је, наравно отказана, али га болест није спречила да и даље снима. Тако је 1978. објављен албум "Каја", нешто мекшег звука у односу на раније албуме. Боб је оптужен да се продао јер су већина песама похвале марихуани или љубавне песме.

1978. Боб се враћа на Јамајку да свира на Уан лав пис концерту, где је наговорио председника и лидера опозиције да се попну на бину и рукују се. 15. јуна добија медаљу за мир у Трећем свету, од Уједињених Нација. Тада је и први пут посетио Африку, боравећи у Кенији и Етиопији. 1980. ће први пут свирати у Африци, на концерту у Габону. Влада Зимбабвеа позвала га је да свира на прослави Дана независности, зашта је Боб касније изјавио да је то била највећа почаст у његовом животу.

Бенд је и даље наставио неуморно да снима, што је резултирало албумима "Бабилон бај бас" (живи албум), "Сурвајвал" (1978.) и "Апрајзинг" (1980.). Бенд је кренуо на турнеју у Америку, са Стивијем Бондером, али је након наступа у Бостону Бобу је позлило и једва је издржао концерт у Њујорку. Следећег јутра, 21. септембра, срушио се док је џогирао у парку и одведен је у болницу, где су му пронашли тумор на мозгу и прогнозирали му још месец дана живота. Иако је Рита захтевала да се турнеја прекине, Боб је одлучио да настави. Међутим, након концерта У Питсбургу, било му је толико лоше да је морао да одустане. Пребачен је у болницу у Мајамију, где се 4. новембра крстио у Етиопској Православној Цркви, као Берхане Селасије (Боб је раније припадао фракцији 12 Племена Израела).

У последњем покушају да спасе живот подвргао се експерименталном лечењу у Немачкој, где је прославио и свој последњи, 36. рођендан. Пошто лечење није успело, желео је макар да умре на Јамајци, али је стигао само до Мајамија, где је умро 11. маја 1981. Цео свет га је оплакивао и на хиљаде људи је присуствовало његовој сахрани 21. маја. Постхумно је одликован и јамајчанским Орденом части.

Јануара, 2005, јављено је да Рита Марли планира да ексхумира посмртне остатке свог мужа и да их сахрани у Шашману (Shashamane), Етиопија. У најави ове одлуке, Рита Марли је рекла: "Цео Бобов живот се вртео око Африке, а не око Јамајке". Доста је отпора овом предлогу на Јамајци. Рођенданске прославе онога шта би био његов 60. рођендан, да је још жив су 6. фебруара одржане у Шашману по први пут, уместо као до тада на Јамајци.

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

(7.73 KB, 150x220)