Blue Union Belgrade :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

evo malo o vama iz nekih davnih vremena:

Dugo su navijaci OFK Beograda cekali da njihov klub u domacem šampionatu, ma kakav on bio, zauzme mesto koje mu pripada a to je definitivno sam vrh tabele. Premda je OFK Beograd dugi niz godina bio jedan od bitnijih cinilaca tadašnje kvalitetne lige Jugoslavije, a poznato je da je ostvario i zapažene rezultate u kupu UEFA tokom 60-ih godina, želja navijaca po svaku cenu bila je plasman u neko od evropskih takmicenja, po mogucstvu baraž u kup UEFA. Predprošle godine dostignut je samo plasman u Intertoto kup zahvaljujuci neocekivanom spletu okolnosti u finalu kupa, no to su najvatreniji navijaci docekali kao pocetak izlaska iz dugotrajnog tavorenja u mulju domace lige. Prva prepreka bio je estonski predstavnik Trans Narva, i na dugo ocekivanoj utakmici na Karaburmi se skupilo oko 200 Ofkovaca da pozdrave uspeh svoga kluba i pomognu mu da prode dalje, u cemu je on i uspeo. Sledeci predstavnik bio je Ceški Sinot. Za tu priliku skupilo se oko 60 ljjudi, (iako je bilo makar još toliko onih koji nisu imali pasoš) koji su tri dana pred utakmicu krenuli put Starog Mesta sa jednim ciljem-da pomognu svom klubu. Ekspedicija je stigla u Brno dan uoci utakmice, i tu se uz najkvalitetnije ceško pivo odmarala od napornog puta i pripemala za sutrašnji mec. Na utakmici se navijalo svih 90 minuta, a emocije su bile jake jer se voljeni klub gleda van granica zemlje Srbije. Fantastican provod i dobro druženje ostali su u senci poraza voljenog kluba od 1:0. Jedno je bilo sigurno, ako srce nije bilo ostavljeno na terenu, bilo je ostavljeno na tribini užasnog stadiona u Starom mestu. Srce, kao i glas! Put kuci nosio je nadu da ce revanš biti bolji i doneti plasman u sledece kolo. Ispostavilo se da nije bilo tako iako je preko 200 najvatrenijih navijaca pokušavalo da pomogne iz petnih žila. Dobro gostovanje ostalo je u senci poraza, jer Ofkovci su takvi, gostovanje ne može biti dobro ako njihov tim ne pobedi. On im je u srcima i ako njemu ne ide i srca ostaju prazna. Pobeda njihovog kluba jedini je razlog dolaska na stadion a sve ostalo je sporedno.
Prošla godina donela je na Karaburmi još kvalitetniji fudbal. Mlada reprezentacija, kao vicešampion Evrope imala je najviše igraca upravo iz redova Plavih, ali opet je u finišu ponestalo snage i plasman u kup UEFA nije dostignut. Intertoto kup postao je realnost uprkos željama navijaca za necim vecim. U drugom kolu (u kom se klub ukljucio), kao i prošle godine, neatraktivan protivnik, letonski Dinaburg. Standardna cifra od oko 150 ljudi medu kojima su bili i oni koji dugo nisu bili u kopu Blue Uniona, a došli su da pomognu svom klubu. Pored dobrog navijanja, navijaci su iskoristili priliku i da se osuncaju i nabace boju. To je, cini se i glavna tendencija navijacke grupe Blue Union, bodrenje kluba i krajnja opuštenost, neka vrsta navijackog tropikalizma koji sve više uzima mah na Karaburmi. Avangarda navijackog pokreta najbolji je termin za opisivanje onoga što ce se desiti u narednom kolu. Posle nejakih Letonaca žreb je hteo da snage odmerimo sa Finskim predstavnikom Tampereom, koji je bio ocigledni favorit u odnosu na velškog predstavnika...Panici nije bilo mesta, i navijaci su krenuli sa vadenjem viza daleke i hladne zemlje Finske, pre nego što je i završen revanš sa Letoncima. Posle dosta zatezanja, vize su dobijene šest dana uoci utakmice i to negde oko 16 casova a 12 ljudi u niskom startu cekalo je da krene, to su i uradili istog dana oko 21 c.
Prva destinacija bila je QLjubljana, u koju je ekipa stigla u ranim jutarnjim casovima. Kraci odmor u Ljubljani iskorišcen je za ispijanje kafe (mada je za neke bio potrebniji rasol). Veliki izazov, pred vama je stara karta Evrope iscepana na brzinu iz nekog atlasa od pre dvadeset i kusur godina, i vi birate kuda cete. Cilj je jedan, za pet dana stici na utakmicu. Glavnina se složila da put treba nastaviti na zapad, ka Veneciji što je ubrzo i ucinjeno. Luksuznim vozom Ofkovci su za par sati bili u Veneciji. Grad koji je Leonardo da Vinci projektovao kao sistem odbrane od pirata, bio je preslab da odbije napade Blue Union-a. Osvojili smo i mi grad, a i grad nas. Šta reci, na trgu Sv.Marka ste, zastavom OFK Beograd terate golubove da bi se slikali, smejete se gondolijerima, probate picu u njenoj postojbini, a onda zalijete dobrim italijanskim pivom. A sve to sa svojim dobrim drugovima, pa još i Ofkovcima sa kojima ste krenuli da gledate svoj klub...Onda još malo porazgovarate sa simpaticnim turistkinjama, ukradete neki suvenir cija vrednost ne prelazi 5 evra i krenete dalje. E to je život! Kasno uvece krenuli smo iz Venecije, a sledeca destinacija bio je Minhen, u kome nas je docekalo prohladno jutro koje je iskorišceno za razgledanje znamenitosti grada. Oko podneva glavnina od oko devet ljudi odlucuje da krene put Amsterdama, dok tri coveka odlaze put Frankfurta. Od Minhena do Amsterdama ekipa radi uštede vremena menja pet vozova i predvece stiže u Grad greha prolazeci pored Amsterdam arene. U samom gradu ljudi bivaju nudeni domacom rakijom, a narocito jedan Irac koji se ponudio da nam nade jeftin smeštaj. O ostatku veceri je sve vec dovoljno receno, samom ciwenicom gde se nalazimo. Izdvajamo bicikle na svakom koraku, crnce koji vam prilaze u sa namerom da vam prodaju drogu, prostitutke u izlozima, mnogobrojne muzeje i iznad svega, zastavu OFK Beograda. Sutradan oko tri sata Amsterdam je vec bio iza nas, a Berlin i zastava OFK Beograda ispred Branderburške kapije do koje smo dosli gradskim autobusom punim pijane nemacke omladine bili su tu pred našim ocima vec isto vece. Rano ujutru stigli smo u lucki grad Hamburg, ali nas sivilo tog grada i deficit vremena nisu zadržali duže u njemu. Odatle smo vozom, koji se na jednoj deonici puta penje na trajekt krenuli na sever do Kopenhagena gde nam se pridružio drugar koji je krenuo dan posle nas. Iz Kopenhagena žurno ka Stokholmu, gde je morao uslediti odmor. Tu nam se pridružuju i tri drugara koja su nas napustila u Minhenu. Sve ide po planu, imamo i vremena za nocenje u Stokholmu. Vece je iskorišceno za manifestovanje beogradskog šarma mladim švedankama, što je bilo veoma prijatno iskustvo. Iz Stokholma narednog popodneva krecemo trajektom ka finskoj luci Turku. Trajektom koji ima 10 spratova, kazina, supermarkete i na kome je bescarinska zona te je pivo drasticno jeftinije, vozili smo se 15-ak sati. Trajekt je zbog ovog poslednjeg nazvan “Pijana lada’. Paluba je velicine fudbalskog igrališta a cesto paralelno sa brodom lete galebovi koji cak slecu i jedu vam iz ruke. Euforija je rasla, a stigavši u Turku bili smo nadomak cilja. Još dva sata vožnje vozom deli nas od Tamperea, mesta u kome igra nas voljeni klub, i to baš danas popodne. Tajming je bio za pohvalu. Stigavši u drugi po velicini grad u Finskoj, u glavi nam je bilo samo jedno-utakmica. Stadion smo obišli cim smo stigli, a stvari smestili u hostelu koji smo našli nakon toga. U toku je bio i poslednji dan lokalnog muzickog festivala pa je grad bio prilicno pun. Pred utakmicu , prikljucila su nam se tri drugara koja su stigla avionom sa igracima, kao i jedan Finac sa šalom Srbija i tri ruska hokejaša koji su došla da podrže pravoslavnu bracu. Konacno, pocela je utakmica na simpaticnom i cak šta više lepom stadionu. Umor je nestao a emocije su proradile. Obilje zastava, racunajuci i oficijalnu Blue Union, navijaci redom obuceni u havajske košulje koje su zapravo bile imidž celog putovanja, pesma tokom svih 90 minuta i prolazan rezultat 0:0. Sve je dobro, a OFK Beograd nije bio sam. Treba krenuti nazad i stici na revanš. Posle nocenja u Tampereu krenuli smo put Helsinkija, odakle smo se istim putem (Stokholm-Kopenhagen-Hamburg) spuštali ka jugu...Uzgred, u povratku je na trajektu napravljena prava žurka kao rožendanski poklon našem drugaru, uz bogat muzicki sadržaj koji nas je pratio celim putem. Nezapamceno! Manji deo ekipe iz Hamburga krece put Beca, a ostatak put Pariza. Šta reci o boravku tamo. Popeli smo se na Ajfelovu kulu, u Havajskim košuqama odigrali partiju fudbala na Marsovim poljima a zatim se okupali u fontani nedaleko odatle, gde je spas od vrucine našlo još mnogo Parižana. Širenje velike zastave ispred Ajfelove kule, to je ekstaza, to je trans...Iz Pariza po onoj staroj dobroj”Svi putevi vode za Rim”!I šta reci o Vecnom gradu. Svaki pokušaj bio bi trošenje reci. Katedrale, Fontane, Olimpiko stadion, i iznad svega zastava OFK Beograda, ali treba stici na revanš, zato brže bolje put Ljubljane, pa preko Zagreba za naš Beograd. U Beograd smo stigli u petak u ponoc, noc uoci revanša sa Fincima. Igra se za polufinale Intertoto kupa. Havajske košulje nisu stigle ni da se osuše a vec su se zaviorile na jugu Omladinskog stadiona. Navijacki pokret doživljava svoju renesansu. Preko 150 ljudi, pravih Ofkovaca želi da pomogne i u tome uspeva. Tropska atmosfera na stadionu i veliko slavlje-idemo na slavni madridski Atletiko. Suvišno je pominjati žuljeve na nogama, trovanja hranom, prehlade, probleme sa finansijama kada je san ostvaren. Ta nedelja prošla je za tren, a 350 ljudi pomognutih sa 50 Invalida koji su došli da cestitaju braci i pomognu im - cekali su prvi zvižduk. Bilo je tu ljudi koji se nisu pojavljivali godinama, a koji u duši nose grb OFK Beograda. Svi su došli da daju svoj doprinos za prolazak u finale Intertoto kupa. Svi su došli da bodre Beograd. Grmilo je na Karaburmi, ali ne zadugo jer su u ocima mnogih posle drugog primljenog gola videne suze. Moglo je sve proci i bolje da su iskorišcene šanse pocetkom drugog poluvremena, ali šta je tu je. Poraz Beograda ne shvatamo kao poraz našeg kluba, vec kao logicnu posledicu stanja u domacem fudbalu tokom proteklih godina. Uostalom, bili smo dostojan protivnik rivalu koji je u datom trenutku bio jaci. Tropsko sunce na Karaburmi odnosilo je i poslednju nadu da ce revanš dati rezultat dovoljan za prolaz dalje. @Želje su jedno a mogucnosti drugo. Ta noc bila je duga i teška. Zbog komplikovane procedure oko vize, problema sa finansijama i drugih stvari samo trojica najupornijih navijaca uspeli su da odu na revanš u Madrid i dostojno reprezentuju ime Plave unije. Let preko Pariza za Madrid, druženje sa stjuardesama Air France-a i osecaj kapi u moru na krcatom stadionu Vinsente Kalderon, ali sa zastavom Beogradani ispred sebe i osecajem neponovljive ispunjenosti, jer tamo dole su plavo beli, momci koji brane ime Beograda i to uspešno. Jer svaki navijac je uistinu to i jeste-pravi Beogradanin, i branice ime svog kluba ma gde on igrao. Od sada navijaci Beograda doslovno primenjuju njihovu pesmu:

Gde god da igraš ti tu uvek bicu ja,
Neka pesma cuje se da volim Beograd…”

Svojim postupcima grupa Blue Union uvela je novi avangardni pravac na svoju tribinu, pracem tropskim suncem i cvetnim dezenima, dokazujuci jedno: da ih ne zanima šta drugi misle o njima, šta drugi rade, vec da im je bitno da bodre njihov klub, bilo da on igra u Backom Jarku ili Madridu, u nadi da ce oni biti delic doprinosa njegove pobede. To je pravi navijac i to oni koji nisu Ofkovci ne razumeju.A za Atletiko ima vremena, srešcemo se mi kad tad. Uostalom, ni Totenhemu nismo zaboravili!!!

PS Dupla Kruna!!! F.C.R.S. Smile