Ispovest majke Radice Vujošević (42), ubijene na Terazijama

Godinama su je mučili, sad mi je ubiše

BEOGRAD - Radica Vujošević (42) koju je preksinoć na stanici autobuske linije 27 na Trgu republike u Beogradu smrtno ranio dever Miomir Vujošević (51) preminula je u Urgentnom centru. Miomir je naočigled brojnih građana koji su čekali prevoz prišao svojoj snaji i sa razdaljine od jednog metra ispalio joj dva hica u lice.

Radičini roditelji Živanka i Tomislav Lukić iz Obrenovca, tvrde da je ona tokom osamnaestogodišnjeg braka sa bratom ubice, Ljubišom Vujoševićem, stalno trpela fizičko i psihičko nasilje.

- Radicu su godinama njen muž Ljubiša i dever Miomir maltretirali, a na kraju su je i ubili. Moju jedinicu... I to onoga dana kada je doneta izvršna presuda da njoj pripadnu deca, trinaestogodišnji M. i četvorogodišnja J. Sada oni, kao i Radičina najstarija ćerka M. nemaju majku - plačnim glasom priča Živanka Lukić.

Radičina majka navodi da su se Ljubiša i Radiša preselili 1999. godine iz Moštanice u Beograd i Radica je, najviše zbog dece, i dalje trpela i vređanje, psovke, udarce.

- Ljubišu je napustila 20. decembra 2003. godine i otišla u policiju da prijavi nasilje. Tražila je i da policajci odu sa njom po stvari i decu, ali Ljubiša joj nije dozvolio da povede decu sa sobom - priča Živanka.

I posle odlaska - pakao

„Tek tada nastaje progon“, objašnjava Radičina majka. Ona navodi da su Ljubiša i Miomir počeli da prate Radicu, tukući je kad god je sretnu na ulici. Zvali su je telefonom, pretili da će je ubiti i zaklati, kao da će ubiti i silovati ćerku Mariju. Radica je pokušavala da im pobegne. Povremeno je živela u roditeljskoj kući u Obrenovcu, kao i u Beogradu u komšijinom stanu.

- I tamo su je nalazili i nastavljali da prete a nisu prezali ni od toga da Mariju zovu i pričaju joj kojekakve gadosti. I nas su uznemiravali - priča Živanka.
Znala je na šta su spremni

Radičina majka navodi da ju je dever Miomir u leto 2004. godine sačekao kod Šećeranca na Čukarici i pretukao. Presuda za napad još nije doneta.

- Policajci su joj stalno govorili da ne mogu da reaguju dok joj se nešto ne desi. Moja ćerka se plašila i za nas, jer je znala na šta su spremni njih dvojica- kaže Živanka.

Živanka je unuke poslednji put videla januara 2004. godine kada je socijalni radnik došao po Jelenu i vratio je ocu. Radici Ljubiša nije dozvoljavao da poseti decu, a bilo joj je zabranjeno i da ih obiđe u školi.

- Sada samo želim da zlikovce stigne zaslužena kazna. Da li će deca biti dodeljena nama ili će ostati kod Ljubiše, ne znam. Ali znam da Miomir ovo nije uradio sam i da je krivac i njegov brat Ljubiša - tvrdi Živanka.

Ona navodi da će danas otići po Radičino telo i da će je sahraniti u rodnom Obrenovcu.


Izvor: Blic \ Ana Ž. Adžić

Zalosna porodicna tragedija. Srbija bi kao trebala da ima napredne zakone u zastiti majke, itd.., ali posto je kolicina oruzja po glavi stanovnika i dalje alarmantna, i sto se uopste takvim problemima pridodaje malo vaznosti, i dalje ce se slicne stvari dogadjati.