Koma

Dugo ja živim u epruveti,
neko me mrzi, pa mi se sveti.
Moje su reči koferi prazni,
ne znam šta želim.

I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.

Ti se bojiš.
Ti se bojiš
da ne povrediš glavu.
Ja te molim da mi pokloniš
jedan osmeh pre odlaska.

I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.

Sunce odavno prepreke lomi,
oblačan dan je korak ka komi,
curi niz lice jeftina suza.

Voz u daljini, vetar ga vodi,
odlazi neko drag, ka svojoj sreći.
Slobodan čovek u svojoj vreći.

Budi se.
Budi se dugo...

(Block-Out)
(preuzeto sa www.block-out.tk)

Nikola Vranjkovic - Svako putuje za sebe

Citav dan pored prozora,
gleda vetar mlad.
Ceka rec koja samo njemu znaci.
I njen korak lak k'o san,
isto k'o "volim te" zvuci "dobar dan".

Kvaka skripi pod prstima.
To je srecan zvuk.
Njena kosa je crvena kao sveza krv.
On svoje lice pretvara u osmeh koji jede bol.

"Pomozi mi da razumem,
koliko treba snage da pogledam u smrt.
Pomozi mi da razumem,
koliko treba snage da se pogledam."

Pogled tuzan ga ubija,
nemoc jos vise boli.
Za jos jedan sat bezbrizan ako treba dace sve,
a nema snagu ni za tren,
svako putuje za sebe.

Rekvijem nije muzika,
dugo kipi ta zver u njemu.
Ako je stvarno voli reci ce to deset puta.
"I... ja... obecavam...
necu jos umreti zbog tebe".


Pogodio me pesmom... eh Nikola, bio i ostao si genije!      

Trenje

svako jutro kad se budim ja siguran sam samo
da sam promasio pistu i sleteo na njivu
obucicu se brzo i krenuti na posao
tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena

i secas li se kada smo se zadnji put poljubil
i milovali nezno da nam drhte usne
ja ne bi bio ljubomoran da te vidim s drugim
dusti me da placem ja sam unisten i umoran

trenje,trenje
to je sve sto nam je ostalo od ljubavi

masta mi se srozala duboko ispod nule
potencija je cudna stvar kad predje ti u navi
drzi me jace i pribi me uz sebe
krace ce da traje i bice manje znoja

onanija je divna i kad pomislim na drvo
i nek me samo misli vode sto dalje od tebe
ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo
sad ih imamo troje i volimo ko svoje

samo trenje,trenje
to je sve sto nam je ostalo od ljubavi

ti slusas divnu muziku ja povracam po stanu
sijes predivne goblene i kacis ih po zidu
ja odlazim na pecanje na fudbal u kafanu
i uvek sam se pitao sta trpas mi u hranu

odavno sam izlizao svoj daljinski upravljac
procitao sve novine i zaspao pod njima
ja sam mrtav vec odavno ali niko neprimecuje
ja nikom nisam potreban i sve bas sve sto ima

to je trenje,trenje
to je sve sto nam je ostalo od ljubavi


Ovu pesmu od kad sam cula sam se 'zaljubila' u nju, izvesno vreme sam je dosta slusala, ali onda sam prestala, isuvise je depresivna... i ona ima mocne reci, mnogo!

KAD HODAM

Trzaj.
Budim se, neko me vuče.
Gubim se, ceo sam mokar,
u svome znoju, noćas,
noćas ja moram da odem...
Da tražim, da pronađem oproštaj,
zaborav, senke...
Noćas, neko je rekao,
Noćas, ljubav je mržnja.

Kad hodam,
ja gledam.

Kad hodam,
ja gledam.

Kad hodam...

Pamtim, zaboravljam, smejem se,
voliš decu, a ne voliš ljude,
dosada, navika, trzaj,
budim se, neko me vuče...
Izgriženi jastuk kraj mene,
tresem se, jako je vruće,
perje se spušta na krevet,
ne bojim se više...

Kad hodam,
ja gledam.

Kad hodam,
ja gledam!

Kad hodam...

Mislim
na staricu koja se seća,
koja se kaje zbog svega
što je izgubila,
ona je tužna i plače.

Mislim
na staricu koja se seća,
koja se kaje zbog svega
što je izgubila,
ona je tužna i plače.

Ja hodam i gledam.

Ja hodam i gledam!

Ja hodam...

(Block-Out)

Ovog puta ide ceo lyrics (last time I dropped some part of lyrics)

------------

ČAROBNI AKORD

Mi mirišemo na smrt,
ti i ja, i ovaj treći...
moćni stvor što guli krst,
smeje nam se, već smo kupljeni.

Mi mirišemo na smrt,
bolesni i besni,
ponosni, a svesni !

Mi mirišemo na skoru smrt,
i živećemo večno u pesmi.

Mi mirišemo na smrt,
ili nam se samo tako čini...

Koji je čarobni akord
za sreću potreban...

Mi mirišemo na smrt,
ja više ne kontrolišem pokrete.

Ja mogu da te ubijem,
ja mogu da se ubijem.

Mi mirišemo na smrt,
ili nam se samo tako čini...

Koji je čarobni akord
za sreću potreban...

(Block Out)

Ovde cu svakog dana da postujem po jednu pesmu sa njihovog novog albuma...

--------

MAJDAN

Velika soba kod kuće na zemlji
i majčinski osmeh i glas.
Otvaraš oko po oko
i ćutiš u nas.

Ruka na ruci i suza na usni,
a tuga odaziva se,
živ, ti se vraćaš u život
ko zna odakle.

I sam veruješ u muk istine.
Sećaš se, sanjao nisi, a bio si gde?
I sam veruješ u muk istine,
svu svoju snagu ti dajem da pogledaš me.

Trčim i prosipam pesak po vodi
ko ptica što sleće na sneg.
Sklopljene oči drugačije gledaju svet.

Sever mi sledio kosti,
šta vredi što vidim kad neću da znam.
I dugo već četiri godišnja doba su dva...

Ja verujem u muk istine.
Dunav će postati more, podaviće sve.
Ja verujem u muk istine,
umoran, tužan, opijen, prepoznaješ me.

Seti se kako smo gledali majdan
ko pakao da je na dnu.
Ušli smo jednom u njega
i skratili put.

Vetar ti ukrao kanap iz ruke,
u nebo ti pobeg'o zmaj,
traži ga pogled po svodu,
al' krije ga sjaj.

Ja verujem u muk istine.
Možda se sve ovo dešava još nekome.
Ja verujem u muk istine,
ili smo samo zalutali u sećanje...

(Block-Out)

BUNAR ŽELJA NE POSTOJI

Došao sam da ti kažem
Drobim se ko mrtav kreč
Jezik kratak oči prazne
Ne znam onu pravu reč

Šta to jeste šta to mora
Sekund sreće minut bola
Skupljam suze snove dišem
Vazduh lovim gasim se

Molim se za put do kuće
Molim te za tren tišine
Gradovi su dno slobode
Sa tri oka, troglavi

Borim se i ne ide mi
Probao sam razne stvari
Bunar želja ne postoji

Bunar želja ne postoji
Da postoji skočio bih
Jedem laž ko keks i ćutim
Što da znam i ko da ne znam
To sam ja i tu je problem
Silom neću da se menjam
Vazduh lovim snove dišem
Živ bez tebe
Živ sa tobom nikad
Nikad više...

ne znam... mozda po ritmu zvuci kao prvi album...
narezacu ti pa ces cuti... kako zvuci...

-------------

ANDREJ

Reči nisu važne očima se kaže
Skupljam zlatne ruke filter tuđe bruke
Ispred mene pustinja

Kako se to zove kad ti neko dođe
u nemirne snove i sebi pozove
Vera ili istina

Ljudi se dele na glupe i zle
Ljudi se trude da unište sve
Nisam ja gluvonem

Krupne kišne kapi nebeske sve su to suze
Nestaju u vodi sve tajne želje iz podsvesti
A nad mokrom glavom još stoji krov
Hteo sam nešto al' ne znam da l' smem
Nisam ja gluvonem

DAN KOJI NIKAD NIJE DOŠAO

Čitav život živeo za jedan dan
koji nikad nije došao
A nada poslednja strada
I umrla je šta ćemo sada ???????

Umoran
težak
spor
trom
organizam traži gorivo za sledeći sat
Ni tužan ni radostan
Crna rupčaga bez dna....

Mi smo zalutali
i evo sad se vraćamo polako
ali ne znamo kako

Mi smo zalutali
i evo sad se vraćamo polako
ali ne znamo kako...

Sreća na grobljima još stanuju ptice
A snegovi pokrivaju tragove u blatu
Ljudi su nervozni i gadni
Fale pobede u fudbalu i ratu

Potrošio si svoje najlepše reči da ih ubediš u veru
Ona čuči pored groba tvog i plače
Pita kome smo to pevali ?

Mi smo zalutali
i evo sad se vraćamo polako
ali ne znamo kako

Mi smo zalutali
i evo sad se vraćamo polako
ali ne znamo kako...

Čekali smo dan
koji nikad nije došao
Dan
koji nikad nije došao...

kolektivno smo otisli u q**c, again...

----

NEMA VIŠE LAKIH PROTIVNIKA

Sila nema vremena za ljubav
Ne znam zašto je volim
Ne znam zašto je sanjam
Kako gura duge balvane ka moru

Čekam zoru
Prve zvukove jutra
Sitni krugovi na vodi
I galebovi, galebovi, galebovi, galebovi...

Nema ni vetra ni sunca
Ipak pristojan dan se rađa
Mokra lepljiva jutra
Rosa kvasi uplakane vrbe

Jel' to stvarno moj mir
Ili samo predah stanica begunca
Šta sam čuo u tišini
Zvala si me al' sam bio nedostupan

Treba mi
Puška sekira cokula i mač
Da posečem sav taj korov pa da krenem
U neke planine
Gde nema nove godine...