Ova teme nema neki poseban razlog. Naisla sam na odlican opis Bliskog Istoka i citave te Arapi - Izrael - USA - Rusija - EU papazjanije...

Inace, mali uvod... radnja knjige se desava 15 godina posle citata u Turskoj koja je 30-ih godina 21. veka napokon usla u EU. Razlog procvata je nanotehnologija i trgovina gasom koji polako postaje glavni energent.  Jedan od likova, Adnan, je broker na berzi i pokusava da zaradi pare prodajuci jeftin glas iz oblasti koja je 15 godina ranije unistena u izraelskom napadu na nuklearno postrojenje na granici Irana i Turske i koja se zbog radijacije nalazi pod embargom...

A ovo je odlomak:

"Svi muskarci iz Kasa bili su po barovima, restoranima, cajdzinicama, i gledali televiziju. U svojim domovima, zene su se okupljale pred ravnim ekranima. Uzas se sirio. Oblak je dodirnuo gasno polje u Marandu, na osamdeset kilometara istocno odatle. Sve je pomrlo. Polje ce biti neupotrebljivo citavu jednu generaciju. Tabriz je evakuisan. Premijer Jetkin je obecao da ce pomoci turskom narodu. Adnan je gledao snimke starice sa koje smrkom spiraju napadale radioaktivne cestice. Ruke je drzala podignute uvis, lica okrenutog prema nebu, nesvesna da otrov odatle pada. Kneset j potvrdio na konferenicij za stampu da je napao i unistio iransku nuklearnu bazu pod planinom Fandoglu. Tisina se pretvorila u mrmljanje. Dve reci su se stalno ponavljale iznova: posrani Jevreji. Onda je neko bacio stolicu. Pogodila je TV i zaljuljala ga na postolju. Zaorilo se klicanje. Ruke su svukle izdajnicki ekran. Cepli su se stolovi, lomile stolice. Boce u sanku porazbijane su jedna po jedna, a okacene ukrasne lampe iskidane i smrvljene na podu. Muskarci su rasturili bar Oktopod. Pa ni to nije bilo dovoljno. Neko je podmetnuo pozar. Plamen se pohlepno hranio razbijenim drvetom i alkoholom. Kada su radnici lokala pokusali da se izbore s njim pomocu aparata za gasenje, muskarci su ih gadjali. U ponoc je krov pao u mlazu ugljevlja i varnica. Sledeceg jutra, zgrada je i dalje bila previse vrela da bi joj se prislo. Adnan to nije mogao da razume. U svom besu prema Jevrejima i njihovim americkim dousnicima, ljudi iz Kasa su unistili imovinu i izvor zarade svojih suseda. Sirom Turske, dokle god je sezao islam, to samosakacenje imalo je svoj odraz u pozarima, bombaskim napadima i sitnim, besmislenim mecenistvima.

Neko vreme, svet se teturao na ivici. Ali Izrael je to lukavo proracunao. Iran je pretio da ce zatvoriti Horumski tesnac za prevoz nafte; americka flota je krenula to da predupredi. Sa milionima raseljenih, Teheran je shvatio da moze da se okoristi u ulozi zrtve. Pakistan se kurcio i pretio uprazno, bacao bombe na ambasade, ali je ustuknuo suocen sa strpljivom snagom supersile u susedstvu - Indije. Avganistan je nastavio sa svjim dugotrajnim samozrtvovanjem, istkanim prefinjeno kao tepih. Poziv Sirije na unistenje Izraela bio je puka gluma, ritualno izvikivanje uvreda. Ti termobaricni projektili i njihov tovar bili su samo nekloliko minuta udaljeni od Damaska. Kina je protestvovala i pretila sankcijama, ali njena sopstvena spora ekoloska apokalipsa bila je licnija i opasnija. Indija je izrazila prefinjeno nezadovoljstvo. Evropska unija je drzala pridike. Juznoamerikanci su iskazali moralni gnev, ali radioaktivne padavine su bile daleko od njih. Vetom u Savetu bezbednosti, SAD je blokirala svaku formalnu osudu UN. Rusi su objavili stroge prekore i tanke pretnje, ali su u potaji bili zadovoljni sto su ogromna nalazista gasa u zapadnom Iranu prakticno izbacena iz stroja za vise decenija, zakopana pod sporim sneznim nanosima radioaktivne prasine, jedinim ostacima nuklearne base ispod planine Fandoglu. Svet se zateturao, a onda povratio korak. Sveopsti ples se nastavio."

Ijan Mekdonald - "Tekija"

Koliko je ovaj scenario realan?

Potpis