„Blic“ savetuje: Na šta obratiti pažnju kod uzimanja kredita ili lizinga

Otkrite sve skrivene troškove

Prilikom zaduživanja kod banaka, građani moraju da vode računa o mnogim stavkama, kako ne bi kada otplate dug, shvatili da su prošli kao „bos po trnju“. Osim plaćanja rate, koja u sebi sadrži glavnicu i kamatu, u startu se treba pripremiti i za brojne troškove koji, iako se na prvi pogled tako možda i ne čini, i te kako poskupljuju kredit.

Ukoliko vam je kredit nephodan, a nemate drugi, jeftiniji način da do novca dođete, savet je da ne donosite na prečac odluke, već da prikupite što više informacija o kreditnim ponudama banaka. Od svake možete da zatražite zvanični plan otplate zajma, na šta imate pravo. Poređenjem podataka, to jest računicom, doći ćete do odgovora šta je za vas najpovoljnije.

Za zajmotražioca je veoma bitno da li je kamata fiksna ili varijabilna. Fiksna je nepromenljiva, a varijabilna se menja u odnosu na situaciju na tržištu. Većina banaka daje fiksnu kamatu za keš kredite, što znači da se do kraja otplate ona ne menja. Kod varijabilnih postoji mogućnost promene, a po svim ekonomskim parametrima očekivanja su da ta izmena bude na niže.

Neretko se dug vezuje za valutnu klauzulu i u tom slučaju, rata se povećava ako dinar slabi. Drugi način usklađivanja je kada se kredit usklađuje sa rastom cena na malo, pa u slučaju rastuće inflacije, rate takođe rastu.

Banke imaju obavezu prikazivanja efektivne kamatne stope koja je znatno viša od nominalne kamatne stope. Iako bi ona trebalo da u sebi sadrži i sve troškove, dešava se da je u nekim bankama gde je efektivna kamatna stopa veća u poređenju sa nekim drugim bankama, rata zapravo niža. Savet je da ne gledate samo visinu efektivne kamate već zapravo kolika je konkretno rata.

Jedna od „caka“ je i interkalarna kamata. Ona se zaračunava od momenta kada vam se odobri i „pusti“ kredit pa do prve uplate rate. Znači: to nije prva rata, već samo iznos koji plaćate za korišćenje kredita dok ne počnete da ga otplaćujete! Uobičajeno je da banke obračunavaju otplatu kredita krajem meseca, tako da vam se najviše isplati da vam se kredit odobri poslednjih dana u mesecu. Razlog je jasan - računica, pošto se interkalarna kamatna stopa zaračunava na ceo iznos kredita, povoljnije je da se taj trošak smanji tako što će se ugovor zaključiti pred kraj meseca, pa će se interkalarna kamata plaćati za manji broj dana.

Vodite računa i da svoje obaveze izmirujete na vreme. U protivnom vas očekuje i zatezna kamata (ponegde se ona zaračunava i dnevno!), i ne mali troškovi slanja jedne, druge opomene...

Razne naknade su ono što poskupljuje kredit. Uobičajeno je da su one jednokratne. Odnosno da se plaćaju samo jednom, na početku. Mogu da budu fiksne, recimo 10 evra, a najčešće su 1-2 odsto na iznos kredita. Naravno, imajte na umu da što je veća vrednost zaduženja, viši su i ovi troškovi.

Često se krediti i osiguravaju. Osiguranje je takođe jednokratna obaveza, i po pravilu se uzima za kredite za vozila, mada ima banaka koje osiguravaju i gotovinske kredite. I na sredstva obezbeđenja treba obratiti pažnju. Nekome je jednostavnije da položi hipoteku, a nekome da nađe žirante. U tom slučaju, opredelite se za kredit sa odgovarajućim obezbeđenjem.

Iako sigurno o tome ne razmišljate kada se zadužujete, za svaki slučaj, dobro otvorite oči šta piše u ugovoru prilikom njegovog raskida. Jer i svaki raskid se plaća, a cena zavisi od banke do banke. Ukoliko hoćete i možete da vratite kredit ranije, uzmite u obzir da banka najčešće zaračunava dva do tri odsto na glavnicu koja ostaje, a da su sva druga eventualna uslovljavanja po vas nepovoljna.


Izvor: Blic \ D. Nišavić

............

dobro je bolji su uslovi nego kod kamatasa

 
prenos je extra