Блиц разбио српски мит о одбрани Београда 1915.

Разбијен мит српске историје: команда није избрисала браниоце Београда

| 07. 08. 2011. - 15:30х

Војници, јунаци… Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине… Ви немате више да бринете за животе ваше који више не постоје - узвикнуо је мајор Драгутин Гавриловић тог 7. октобра 1915. године, уочи одсудне битке за одбрану Београда у Првом светском рату. Мало је, међутим, познато да Врховна команда никада није донела такву одлуку и цео говор, који се учи у школама као пример јунаштва, само је снажна метафора.

- Врховна команда такво наређење којим би жртвовала неку јединицу сигурно није издала. Ни тада, а ни пре ни после. То је само још један од митова српске историје, каквих има много. Мајор Гавриловић желео је говором да надахне и охрабри борце, а самог себе, пред предстојећу тешку битку. Истовремено је омогућио предах одбрани Београда - каже за “Блиц недеље” Миле Бјелајац, историчар и научни саветник Института за новију историју Србије.

Славна наредба издата је у рано поподне 7. октобра 1915. уочи битке са надмоћнијим 59. аустроугарским пуком, који је већ прешао Саву у подножју Калемегдана и почео да прави утврде.

- Батаљон којим је командовао мајор Гавриловић, већ тада славни и доказани војсковођа из балканских ратова, био је део 10. кадровског пука пристиглог са југа и уврштеног у трупе за одбрану Београда - прича Бјелајац.

Карађорђева улица, околина Куле Небојше, простор Доњег града и данашњег Зоолошког врта било је поприште жестоке битке у којој је већина војника изгинула, а мајор Гавриловић тешко рањен. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у хрпу рушевина, а растојање између српских бранилаца и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 м. Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који, упркос тешким губицима, није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад.

Око 14.30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона, Сремски одред. Пред кафаном „Јасеницом“ издаје славну заповест и води своје војнике у јуриш.

- Идеја је била да снажним контранападом одбаци аустријске трупе и врати их у Саву - каже Бјелајац.

Жестоки напади српске војске су се наставили све до сумрака. Како су забележили хроничари, аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасила аустријске јединице од пораза. У току ноћи 7-8. октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачања преко Дунава. Између 8-9. октобра јединице Комбинованог одреда више нису браниле прелазе преко Саве и Дунава, већ су се извлачиле на резервне положаје. Аустријске снаге су 9. октобра 1915. год. истакле Аустро-угарску и Немачку заставу на згради Старог двора.

- Мајор Гавриловић је евакуисан из Београда и, пошто је био тешко рањен, превезен у болницу у Чачку, из које је касније, на своју руку, изашао. Повлачио се са српским трупама преко Албаније, учествовао у пробоју Солунског фронта и каснијем ослобађању Србије - прича Бјелајац.

После првог светског рата мајор Драгутин Гавриловић унапређен је у чин пуковника, и дуго био на служби у Крушевцу. Други светски рат провео је у заровбљеништву у Немачкој, као један од официра краљевске војске заробљен у Сарајеву 16. априла 1941. После рата вратио се у земљу из заробљеништва, али је убрзо умро у свом стану на Славији. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Славни говор

- Војници, тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима.

Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања.
Наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине.
Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред, у славу! За краља и Отаџбину! Живео краљ, живео Београд! - командовао је мајор Гавриловић. Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад и готово сви изгинули. Мајор је тешко рањен.

Умро у кревету
Још једна контроверза прати лик и дело мајора Гавриловића. Често му, неоправдано, замерају да је “командовао јуриш отписанима”, а сам умро у кревету. Заборавља се, притом, да је мајор Гавриловић, тешко рањен у одбрани Београда.
- Веома често се дешава да славне војсковође живот не заврше на бојном пољу, него као стари људи, у кући или болници. На пример, славни војвода Бојовић такође је умро од болести, у кревету. Не видим у томе ништа проблематично - каже Бјелајац

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/270048/Razbijen-mit-srpske-istorije-komanda-nije-izbrisala-branioce-Beograda