Portret: Ivica Dačić
Akrobata
Autor: Vesna Mališić | Foto:A. Stanković | 06.06.2009. - 05:00

Sve ono što je u Srbiji izgledalo nemoguće, desilo se. Svedok je potpredsednik Vlade Srbije i ministar policije Ivica Dačić. Istorijskim poljupcem i pomirenjem SPS i DS na simboličan način spojio je dva kraja naizgled nespojivog. I našao se u ulozi čoveka razmeđe i diskontinuiteta. Ali i paradoksa. Jer baš će on pripremati Srbiju za ulazak u Evropu od koje je upravo partija kojoj pripada na tragičan način udaljila devedesetih godina. On bi trebalo da okonča saradnju sa Haškim tribunalom i na Sud pravde pošalje poslednje optužene za ratne zločine koje su počinili pripadnici režima kome je on pripadao. Na njemu je da pokrene reformu tajnih službi koje na duši nose mnoga nerasvetljena politička ubistva.


I kada se početkom 2000. raspadao SPS, niko nije očekivao da će Dačić pokupiti ostatke i na ruševini jednog propalog projekta pokušati da podigne stranku. Možda su mu okolnosti išle na ruku, ali više od toga činjenica da se pokazao politički veštijim nego što je izgledalo. Uostalom, politika mu je prvo i jedino zanimanje, iako su njegove sklonosti u početku bile drugačije.
Rođen je prvog januara 1966. godine u Prizrenu, u porodici milicionera Desimira i domaćice Jelene Dačić. Dok je otac radio prekovremeno, majka je brinula da sin Ivica i ćerka Emica budu zdravi i siti. A onda su Dačići početkom sedamdesetih godina dospeli u novine. Pod nazivom „Enciklopedija u kratkim pantalonama“ objavljen je tekst o njihovom petogodišnjem sinu, „čudu od deteta“. Dete je samo naučilo da čita i piše, zna imena brojnih planina, reka i glavnih gradova, gotovo sve fudbalere i rezultate utakmica… Posle večernjeg dnevnika, kao spiker ponavlja glavne vesti i pobeđuje komšije u šahu. Bio je najčešći posetilac biblioteke u Žitorađi, a sa devojčicom iz ulice Cecom Veličković spremao je nastupe „Susreti sela“, na kojima je ona pevala, a on organizovao kviz znanja. Mnogo godina kasnije našao se među zvanicama na spektakularnoj Cecinoj i Arkanovoj svadbi i to je objašnjavao činom poštovanja prema prijateljici koju poznaje od detinjstva. Kada je upisao Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo, svi su mu proricali veliku novinarsku karijeru. Diplomirao je sa prosečnom ocenom deset i počeo da objavljuje tekstove u „Studentu“. Kao najbolji student i aktivan član SKJ, 1989. godine delegiran je u Univerzitetski komitet. U susretu sa Mirom Marković propada njegova novinarska i počinje politička karijera. Za njegov odličan start zaslužna je upravo ona, kao ideolog na univerzitetu. Cenila je Dačićeve školske rezultate i pravilnu ideološku orijentaciju. Zvala ga je jednostavno - šećerko. Na prvom sastanku ambiciozno je predložio da se promeni ime partije, ukine petokraka i kao simbol partije, umesto karanfila, stavi crvena ruža.
U visoku politiku ušao je kroz duet Dačić - Perčević. Zadatak im je bio nadmetanje sa tadašnjom opozicijom oko okruglih stolova. Za Dačića su tada govorili da je ciničan i drzak, ali zato u svojoj partiji sve popularniji. Na Drugom kongresu partije, 1991. dobio je najveći broj glasova. Izabran je za šefa mladih socijalista, naredne godine za člana Izvršnog odbora stranke, da bi 1992. postao prvi partijski PR koji se veoma istakao u agitpropu. Tu funkciju obavljao je do 2000. Uvek je govorio da je nacionalni bukvar naučio od Dobrice Ćosića i da mu je politički uzor Sveti Sava, jer je uspeo da izmiri dva oko vlasti zavađena Srbina, što je pravo čudo. Nekada se hvalio da je ateista, danas kaže da je vernik i slavi Đurđic.
Iako mlad i veoma eksponiran političar, Dačić je imao politički instinkt da preživi najteže godine i veštinu da se prilagodi promenama političkih kurseva koji su Srbiju vodili preko ratova, izolacije, sankcija i velikih sukoba sa tadašnjom opozicijom. Bio je član Miloševićevog najužeg rukovodstva, čovek od poverenja u osporavanju opozicije. Ali kad je u pitanju ratna opcija, nikada nije bio klasični jastreb. Novembra 1996. godina zamalo ga nije koštala političke karijere izjava da je opozicija pobedila na lokalnim izborima u velikim gradovima. Po naređenju Mire Marković, odmah se sutradan ispravio i pojasnio kako je, u stvari, pobeda SPS na lokalnim izborima bila ubedljiva. Te godine od partije dobija stan od 90 kvadrata na Dedinju, u kome i danas stanuje. Ipak, među socijalistima je važio za protivnika JUL-a. Zbog toga je pao u nemilost Mire Marković, a Milošević mu nije dao da napreduje u stranci. Međutim, svoj politički kredo našao je u liku Kutuzova, koji je stalno tražio vreme i strpljenje. Pokazalo se to kao dobra politička lekcija, naročito posle petooktobarskih promena kada su se pojavili novi izazovi. Nije poslušao savet šefa iz Haga, kada su sastavljane poslaničke liste, i zbog toga je na Šestom kongresu SPS 2003. godine Milošević pokušao da osujeti njegov izbor za predsednika stranke. Tada je izjavio: „Nije ovo Miloševićeva, nego Socijalistička partija Srbije.“
Kao pragmatičan političar šansu da reformiše partiju pritisnutu ogromnom hipotekom nije hteo da propusti. Narednih godina kretao se na tankoj žici između napada da je izdao Slobu i napada da se nije dovoljno distancirao od njega, između želje da ostane veran partijskom nasleđu, ali i da uhvati evropski kurs. Posle smrti Miloševića 2006. godine, iako u velikoj nemilosti porodice i pod senkom afere „kofer“, uspeo je da učvrsti svoju poziciju, podrži vladu Vojislava Koštunice i vrati se na političku scenu. Potom i da od male podrške birača na poslednjim izborima napravi veliki rezultat, kao čovek bez koga se nije moglo. Da nije bilo lako, videlo se i po tome što je tada, silom prilika, doterao liniju. I jednu i drugu. Bio je to bajpas posle koga u Srbiji više ništa nije isto.


Izvor: Blic

Ti baš ´oćeš da mi ogadiš dan (kad god vidim dotičnog tipusa,prisetim se Neda Bitija u "onoj" sceni John Boorman-ovog filma "The Deliverance" ,a ti mi ga ,još,prikaza zavrnutih ušiju...) !!!


(nešto kasnije) Ček,ček,pa gde se dede ona fotka od juče ? Auto-cenzura sestro,a (,ili ,samo,misliš na psihičko zdravlje nacije ) ?

Da malo aktiviramo temu. Greota da nam premijer nema temu.

slične teme :

http://forum.burek.com/predsednik-go-sps-a-ivica-dacic-pokusava-da-objasni-odakle-mu-luksuzna-t111153.topicseen.html

http://forum.burek.com/viceguverner-uhapsen-ivica-dacic-izbegao-akciju-policije-t75302.html

http://forum.burek.com/ivica-dacic-potvrdio-da-mu-mafijasi-prete-otmicom-deteta-t513040.html

http://forum.burek.com/ivica-dacic-novi-premijer-t527557.topicseen.html

http://forum.burek.com/englezi-ivica-dacic-je-opiceni-bucko-t590103.html

Срамно смејање и дружење Дачића са Тачијем у Загребу






Хрватска штампа објавила је заједничку фотографију г. Ивице Дачића и Хашима Тачија како се грохотно смеју и добро забављају у заједничком пријатељском друштву у Кловићевим Дворима у Загребу током Прославе уласка Хрватске у Европску унију.

Хрватски Тоталпортал наводи:

„Прослава уласка Хрватске у Еуропску унији успјела је за исти стол сјести непомирљиве противнике из Приштине и Београда, а пред службену вечеру су кренули и корак.“ Док фотографију потписују „Дачић и Тхаци се заједно грохотом смију.“

Синдикат српске полиције као организација која окупља полицијске службенике ветеране одбрандбених ратова који су месецима или годинама службено провели на Косову и Метохији бранећи уставни поредак земље, на овакво понашање министра и премијера Ивице Дачића не може бити равнодушан.

Председник Синдиката српске полиције Глишо Видовић изјављује:

„Многе наше колеге положиле су живот за одбрану Косова и Метохије, многи су остали трајни инвалиди који једва преживљавају са бедним примањима, међу нама су и данас раде колеге који су рањавани и који и данас имају последице које су задобили у окршајима са терористима и сепариатистима Тачијеве ОВК. Можда су неке наше колеге страдале и лично од руке Хашима Тачија, а јуче у Загребу видимо да се наш министар Ивица Дачић грохотно смеје и ужива у пријатељском дружењу са њим.

Да ли је наш министар заборавио да је на снази потерница за Хашимом Тачијем звани Змија? Да ли размишља о томе каква осећања изазива дружење са терористом и шта осећају породице мртвих хероја који су положили живот у одбрани земље, ? Да ли наш министар размишља о томе шта осећамо сви ми који смо бранили народ са КиМ од тог истог Тачија и његових сабораца?

Разумемо потребу да се уреде односи и склопе одговори у интересу нашег народа на КиМ, али никада нећемо разумети потребу да било који званични представник Србије ужива у пријатељском друштву са било којим криминалцем, у земљи или у свету.

Овај потез нашег министра је велика срамота и болни шамар свима нама који смо били спремни и живот да дамо за наш народ и нашу земљу. Многи од нас, питају се да ли смо само само пијуни у игри политичара и колико вреде наши животи?“ – закључује Глишо Видовић.

Фотографију и текст можете видети на хрватском порталу: http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/271161/Dacic-i-Thaci-se-zajedno-grohotom-smiju.html

Београд, 02.07.2013.год.

извор: http://ssp.org.rs/arhive/5195

novinar.de

Svaka cast premijeru

ovde kao da daju primer za legalizaciju nekih brakova :

Svaka cast coveku...

pogledajte dačićevu šaku u ruci tačijeve. dačićevo mlohavo pružanje šake i tačijevo čvrsto stiskanje dačićeve šake.
ovde se vidi dačićeva nelagodnost, želja da se to rukovanje sakrije ili da traje što je moguće brže, da bude proforme.
medjutim, tači svojom šakom drži dačićevu čvrsto, a ujedno i govori o samopouzdanju njih dvojice.
ovo je strašno! trebao je da mu jako stisne šaku, da ga očima strelja njegove oči i da on u toj situaciji drži tačijevu ruku, a ne obrunuto.

Ma ta ruka je isprljana srpskom krvlju, tako da je nije trebao uopste ni dodirnuti ali ajd, nije ni on daleko odmakao od Tacija

A hteli se Botu da razapnete...