БЛИЦОВ ИЗБОР: 50 НАЈМОЋНИЈИХ СТРАНАЦА У СРБИЈИ
četvrtak, 27 januar 2011 03:49
Како радикално прозападни дневник види најмоћније странце у Србији, уз наглашавање да „њихов интерес није у супротности са нашим жељама и циљевима“

Листа 50 најмоћнијих странаца у Србији недвосмислено показује да се наша земља, ма колико сами мислили другачије, сврстала у ред држава у којима је готово немогуће раздвојити снагу капитала и моћ којом располажу политичари. Сразмерно економској моћи мултинационалних компанија које су се након 2000. године појавиле у Србији, данас је сасвим мерљиво одредити и њихов конкретан утицај на економски живот не само у срединама у којима им се налазе постројења или представништва, већ и у читавој земљи.

Ништа другачије није ни са моћи којом располажу политичари - у зависности од величине, снаге и позиције држава које представљају, сасвим реално се може указати и на утицај који дипломате остварују у земљама у којима “гостују”. А када се листа чак и овлаш погледа, једно је лако уочљиво - на њој нема појединаца иза којих не стоји сила моћи и новца.

Због свега тога одговор на питање ко су најмоћнији странци у Србији, није нимало једноставан. У одговору су испреплетани и политичари и бизнисмени, банкари и власници медија, представници свих нација и корпорација које имају потребу или интерес да буду у Србији. Готово да нема државе из Европске Уније, Америку и Русију и да не помињемо, чији држављани нису присутни у економском и политичком животу наше земље.

Наравно, због околности у којима се Србија налази, због историјских баласта и нужде да убрзано крене дугачким путем који води ка европској заједници, сасвим је природно и очекивано што се међу најмоћнијима налазе и они који нас посећују тек повремено, али у својим у рукама и извештајима поседују моћ да нам олакшају, или пак отежају пут којим смо кренули.

Незаобилазна је чињеница да бољитак наше земље већ готово пуну деценију у највећој мери зависи од сарадње са светом, којем су овде данас врата отворена колико никада раније нису била. Такође, чињеница је и да је за разлику од бројних мешетара које нам је некадашњи државни врх током 90-их година прошлог века сервирао као “спасиоце достојанства и економије”, данашња слика потпуно другачија. Међу данашњим моћним странцима, од којих се велики број готово одомаћио у Србији, нема такозваних људи из сенке о чијим би намерама и чињењу могли тек да нагађамо. Без обзира да ли су наши моћни гости Грци, Енглези, Аустријанци, Французи, Немци, Руси или Американци, јасно је да њихов интерес није у супротности са нашим жељама и циљевима.

На основу листе која је пред вама приметно је да међу странцима има доста нових имена у односу на прошлу годину. Без обзира на то, јер се многи мењају по истеку мандата или им политичке амбиције и учинак отварају перспективе за нека друга поднебља и нове изазове, многи су у Србију донели нешто ново, уз заједнички напор да нам кроз представљање институција, компанија и држава у чије име долазе, помогну на путу који смо изабрали. А без њихове помоћи, као и уз уважавање и поштовање стандарда које су са собом донели, таква врста напора била би узалудна.

1. Кирил Кравченко (1)
Генерални директор Нафтне индустрије Србије од фебруара 2009. Млади доктор економских наука, рођен 1976. године, био је један од најбољих студената Универзитета Ломоносов. Има веома богату пословну каријеру, а искуство је стицао у Сибиру, Латинској Америци и Европи. Заменик је и генералног директора за управљање иностраним активима „Гаспромњефта“. По доласку у Србију казао је да је НИС дијамант коме је потребна обрада. У 2010. успео је да оствари планирано - већим делом је завршена реорганизација овог гиганта, инвестиране су стотине милиона долара и после дуже времена НИС је пословао позитивно.

2. Ђовани де Филипс (2)
Директор предузећа „Фијат аутомобили Србија“. Италијански аутомобилски гигант је крајем децембра 2009. уплатио 98 милиона евра и постао већински власник Фабрике аутомобила у Крагујевцу са 67 одсто капитала. Упркос скептичних прогноза да ће усред светске економске кризе улагање у аутомобилску индустрију, једну од најјаче погођених финансијском кризом, имати ефекта, показало се да је одлука „Фијата“ била исправна. Уједно, резултати које је остварила фабрика у Крагујевцу демантовали су злонамерне тврдње да је долазак Италијана само маркетиншки потез. Са производних трака у 2011. сићи ће и два нова модела Б и Ц класе.

3. Волфрам Мас (6)
Амбасадор Немачке у Србији, највећег билатералног донатора наше земље и најзначајнијег привредног партнера. Према Масовим речима, немачки инвеститори су заинтересовани за даља улагања у Србију, а до данас су уложили 1,5 милијарди евра. У политичким ставовима Србија у амбасадору Немачке има чврстог савезника који подржава политику „корак по корак“. Нјегов став је да признање независности Косова није један од услова за пријем Србије у ЕУ, као и да се од Србије не тражи ништа што се не тражи и од других земаља. „Србија константно напредује ка Европској унији, а искључиво од ње зависи колико ће тај процес трајати“, изјавио је Мас.

4. Јелко Кацин (-)
Известилац Европског парламента за Србију. Нјегове оцене о позитивним променама у нашој земљи на путу европских интеграција директно су утицале на одлуку да се са Србијом ратификује споразум о стабилизацији и придруживању. „У претходне две године били смо сведоци напретка Србије у спровођењу реформи, а после ратификације ССП уследиће снажна порука подршке Србији на путу ка ЕУ“, изјавио је Кацин. Он је похвалио Србију због компромисног усвајања заједничке резолуције са ЕУ о Косову у Генералној скупштини УН, али и упозорио да је „борба против корупције и организованог криминала кључна за успех европских интеграција“.

5. Ћел Мартен Јонсен (3)
Директор „Теленора“, седмог по величини мобилног оператора на свету са мрежом врхунског квалитета и бројним услугама. Јонсен је и виши потпредседник „Теленора“ за средњу и источну Европу и члан управног одбора „ВимпелЦома“. Од 2001. до 2006. радио је као потпредседник „Теленора“ задужен за активности фиксне телефоније у Русији и Заједници Независних Држава. Пре него што се придружио „Теленору“ 2000. године радио је за норвешку групу „Норск Хyдро“ на извршним функцијама, као директор националних операција у Украјини и као директор у регионалној централи за ЗНД, Африку и Латинску Америку.

6. Хилдегард Гацек (9)
Директорка Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) од свих странаца вероватно је најмање присутна у јавности, што никако не умањује њен значај и моћ. Банка коју представља у власништву је 61 државе, а од 2001. кроз кредите је директно инвестирала у Србију преко две милијарде евра, углавном у инфраструктуру, енергетику, пољопривреду и компаније, а захваљујући повољним кредитима домаћим банкама избегнути су тежи ефекти економске кризе. Пре доласка у Београд, Гацекова је током каријере дуге 25 година знање и искуство стицала у Великој Британији, на Кавказу и у Румунији.

7. Мери Ворлик (-)
Пре годину дана Мери Брус Ворлик положила је заклетву као амбасадорка САД у Србији. Допутовала је у Београд 22. јануара, а предала акредитиве председнику Борису Тадићу 28. јануара 2010. У дипломатској служби САД је од 1983. и позната је као експерт за Русију. Била је, између осталог, специјални саветник председнику и обављала дужност Директора за Русију у Савету за националну безбедност, а од 2004. до 2008. радила је као Директор канцеларије за Русију при Стејт департменту. Магистрирала је право и дипломатију. Удата је за Джејмса Б. Ворлика, амбасадора САД у Бугарској.

8. Скип Борнхитер (
Регионални директор компаније „Филип Морис“ за југоисточну Европу у чијем је власништву компаније ДИН Фабрика дувана у Нишу, донедавно и председник Америчке привредне коморе у Србији. Директори „Филипа Мориса“, БАТ-а и „Јапан тобака“ саопштили су да су веома разочарани потезом Владе Србије због повећања акциза. „Рекли су нам да имају рупу у буджету и да је то најбоље решити повећањем акцизе”, рекао је Борнхитер. Према проценама произвођача цигарета, буджет Србије би 2011. од акциза на цигарете требало да добије 17 одсто више новца него 2010, односно око 88 милијарди динара.

9. Минос Кирјаку (-)
Власник грчке телевизијске станице „Антена“ који је купио Телевизију „Фокс“ за један долар и обавезао се да преузме дуг који се процењивао на 5,6 милиона евра. Под његовим вођењем ова ТВ кућа, у међувремену с новим именом „Прва“, знатно је подигла гледаност свог програма и почела да се намеће као један од лидера у такозваним лаким садржајима и атрактивном филмском програму. Упоредо са развојем Телевизије „Прва“ и великим улагањем у нове садржаје, Кирјаку се све чешће помиње и као свежи купац још једне телевизије с националном фреквенцијом - РТВ Б92.

10. Владимир Колдин (10)
Директор руско-српске компаније „Југоросгаса“ у којем већинско власништво има „Гаспром“. Компанија од 2007. послује позитивно и од оснивања планира градњу гасовода кроз нашу земљу. За Колдина је, како каже, важније да пројекат „Јужни ток” буде реализован, него избор места где ће гасовод ући у нашу земљу. Колдин истиче да је цена гаса у Србији „врло комфорна” и да је у том смислу наша земља повлашћена. “Интерес ‘Југоросгаса’ није да повећањем марже одбије и оно мало потенцијалних потрошача који би да у своја домаћинства уведу гас, већ да тај број буде већи”, каже Колдин. 

11. Метју Паркинс (15)
Генерални директор “Ју-Ес стила Србија”, највећег извозника у нашој земљи. Од децембра прошле године Перкинс је и први потпредседник Америчке привредне коморе у Србији. Од 2003. до 2006. радио је у “Ју-Ес стилу Србија”, после чега се вратио у железару у Детроиту, а одатле је 2007. премештен за потпредседника словачке челичане “Кошице”. Перкинс је одговоран за све активности овог гиганта у погонима које има у Смедереву, Шапцу и Кучеву.

12. Оливер Регл (7)
Председник Извршног одбора „Рајфајзен банке“, пословно присутан у Србији од оснивања прве експозитуре, чему је у огромној мери придонео и личним ангажманом. Добио је признање „Нај банкар“ које је часопис „Економист“ установио за укупне пословне резултате, етичко пословање и однос према конкуренцији и клијентима. Под његовим руковођењем “Рајф­ајзен банка” је добила награду “Најбоље из Србије” као најбољи инострани корпоративни бренд који послује у нашој земљи.

13. Лу Брефор (-)
У јулу 2010. Лу Брефор је на месту шефа канцеларије Светске банке у Србији заменио Сајмона Греја, који је пред крај мандата посебно указивао на нашу неефикасност. “За нас је веома значајно да се пројекти реализују по плану. Тако је нама лакше да вам помажемо”, рекао је Брефор, нагласивши да приоритет СБ у Србији остаје финансирање изградње путева. Он је оценио да би Србија могла да побољша живот својих грађана ако реформише привреду и институције по угледу на Ирску, која је од 1960. до 2008. повећала доходак по становнику са око 1.000 на више од 60.000 долара.

14. Александар Конузин (18)
Досадашњи рад амбасадора Русије Александра Васиљевича Конузина, који је у Србију ст­игао у априлу 2008, обележили су долазак моћних руских компанија и посета председника Русије Дмитрија Медведева. Политичари га опи­сују као дипломату старог кова са изузетним иску­ством. У дипломатији је од 1971. године, а радио је у амбасадама Русије у Камеруну, Габону, Алжиру, Француској, у сталној мисији Русије у УН у Нјујорку…

15. Танасис Кацирумпас (-)
Председник Управног од­бора „Вип мобајла“ на овој позицији је наследио Александра Шперла. Компанија “Вип мобајл” забележила је велики раст и постала један од водећих оператора мобилне телефоније. Кацирумпас је одрастао и школовао се у САД и поседује две дипломе техничких факултета. Пуних 15 година је ангажован у области телекомуникација, а богато међународно искуство стекао је радећи за неколико великих мобилних оператера у источној и југоисточној Европи.

16. Ивица Тодорић (12)
Власник „Агрокора“, највеће приватне компаније у Хрватској, који је у Србију ушао 2003. куповином „Фрикома”, годину касније „Дијаманта”, после чега је уследила куповина бројних других предузећа. Поседује ланац маркета “Идеа” и преко фирми у Србији „Агрокор” годишње оствари промет од 600 милиона евра. Изјавио је да у Србији има много више могућности за улагање него у својој земљи, као и да би заједно са српским компанијама могао да сарађује у ширењу на тржишту ЕУ.

17. Филипос Караманолис (20)
Председник Извршног одбора “Еуробанк ЕФГ” која се од оснивања у Србији 2003. године позиционирала међу водећим банкама на тржишту. Од марта 2006. “Еуробанк ЕФГ” је постала и власник “Националне штедионице”. Добитници су годишњег признања Клуба привредних новинара, као и награде “Виртус” за допринос локалној заједници. Већ пет година 50 најбољих апсолвената и студената завршних година државних универзитета у Србији банка награђује стипендијама.

18. Иван Нестеренко (22)
Генерални директор „Тетрап­ака“ за бивше југословенске републике и Албанију. Фабрика у Горњем Милановцу својевремено је проглашена за најбољу у свету по ефикасности штампе, а “Тетрапак” је од 1997. године, када је купљена фабрика у Горњем Милановцу, у њену модернизацију, кадрове и објекте уложио преко 30 милиона евра, што је омогућило знатно увећање капацитета производног процеса. Инвестирањем у систем за хлађење воде, фабрика је истовремено обезбедила уштеду електричне енергије за 20 одсто.

19. Ернст Боде (25)
Генерални директор „Месер техногаса“ у Србији и регионални директор водеће компаније за производњу индустријских, медицинских и специјалних гасова, као и пратеће индустријске и медицинске опреме. У односу на 2005. “Месер” је дуплирао приходе, а од 1997. улагањем од преко 110 милиона евра компанија је модернизовала постројења у осам градова, од којих се главна налазе у Смедереву и Нишу и представљају важне производне изворе за регион Балкана. Проглашени су за најбољи страни корпоративни бренд у Србији на конкурсу „Најбоље у Србији“.

20. Сотирис Јанопулос (-)
Генерални директор “Кока-Коле” у Србији, који је претхо­дно пет година био на истој позицији у Румунији. Компанија овде послује од 1997, када је куповина “ИБП Београд” представљала највећу инострану инвестицију у тадашњој СР Југославији. Повећавањем производних капацитета и ширењем пословања, до сада је на домаћем тржишту уложено преко 200 милиона евра. У “Кока-Кола” систем у Србији у последњих неколико година укључени су и “Власинка”, пунионица “Роса воде” и “Фресх&амп;Цо”, а производи се извозе у БиХ, Македонију, Бугарску, Хрватску, Грчку и Мађарску.


21. Армандо Варикио (31)
Амбасадор Италије у Београду од марта 2009. године. Доласком Варикија, Италија постаје један од главних партнера Србије у политичком и економском погледу. Амбасадор Италије је иницијатор склапања стратешког партнерства између две земље, а Италија такве односе има само са Француском, Немачком и Великом Британ­ијом. Уз Грчку, Италија је главни заговорник уласка Србије у ЕУ 2014. године.

22. Мајкл Девенпорт (-)
Амбасадор Велике Британије у Србији од новембра 2010. Непосредно пре овог именовања био је директор Директората за Русију, централну Азију и Јужни Кавказ у Форин офису у Лондону. Између 2007. и 2010. саветовао је министре иностраних послова о односима Велике Британије са Русијом и ширим регионом и био је задужен за мрежу од 12 дипломатских представништава. Обављао је различите дужности у британским мисијама у Каиру, Варшави, Москви и УН.

23. Мајкл Харви (-)
Директор Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) за Србију. Од 2001. године УСАИД је инвестирао преко 725 милиона долара у реализацију неколико хиљада пројеката у Србији и Црној Гори који су остварени у сарадњи са локалним партнерима.

24. Костин Борк (24)
Генерални директор беочинске фабрике цемента „Лафарж“. Према Борковим речима, постоје знаци да грађевинска индустрија у Србији излази из рецесије, али да и даље нема много пројеката који битније утичу на оживљавање привредног амбијента. Француски гигант “Лафарж група” има више од 2.000 фабрика у 78 земаља и преко 78.000 запослених.

25. Дик Марти (-)
Специјални известилац Европске уније извештајем о злочинима на Косову изненадио је и шокирао цео свет. Најважнији светски медији од тада се интензивно баве темом злочина које су над Србима на Косову починили припадници ОВК и шверцом њихових органа по Европи.

26. Серж Брамерц (-)
Главни тужилац Хашког трибунала. Нјегови извештаји о сарадњи Србије са Хагом у великој мери усмеравају ставове САД и ЕУ о нашој земљи. Иако су Ратко Младић и Горан Хаджић и даље на слободи, Брамерцове оцене о понашању Србије могу се оценити као позитивне.

27. Густаво Наваро (21 )
Директор „Холцима“, који је власник Фабрике цемента у Поповцу код Параћина и Фабрике за производњу бетона у Крњачи. Годишњи капацитети цементаре су 1.350.000 тона цемента и везива за зидање и малтерисање.

28. Кристоф Рат (42)
Од јула 2007. члан Упра­вног одбора „Винер штедише осигурања“ које на српском тржишту послује од 2003. године. Ради се о водећем аустријском осигуравајућем друштву које послује у источној и централној Европи, с традицијом дужом од 180 година.

29. Харалд Кубе (32)
Директор “БАСФ Србија”. “БАСФ група” је највећи хемијски концерн на свету, а производни програм обухвата нафту и гас, хемикалије, пластичне масе, производе за оплемењивање, средства за заштиту биља и фине хемикалије. Кубе је до доласка у Србију био директор продаје пестицида за Украјину, Молдавију и кавкаску регију.

30. Макс Винтерфелд (30)
Директор “Штампа система” која је у стопроцентном власништву медијске групације ВАЦ. Винтерфелд је некадашњи генерални директор “Поршеа” за Србију и Црну Гору.

31. Франсоа Гзавије Денио (-)
У септембру прошле године именован за амбасадора Француске у Србији. Овај отац четворо деце говори немачки, енглески, шпански и италијански, а у дипломатији је од 1981. године. Одликован је орденом заслуга за пољопривреду у рангу официра и витез је Легије части.

32. Тошио Цунозаки (34)
Амбасадор Јапана. Цун­озаки је, попут свог претходника Тадашија Нагаија, показао да ће оставити дубок траг у односима Јапана и Србије. Редовно учествује у хуманитарним активностима, а Јапан наставља са давањем несебичне помоћи. До сада је Влада Јапана само у образовном систему Србије реализовала 54 пројекта.

33. Ђанкарло Миранда (33)
Заменик председника извршног борда директора „Банке Интезе“ која неколико година заредом добија титулу најбоље банке у Србији.

34. Христо Крушарски (36)
Генерални директор „Трајала“ је крајем 2010. саопштио да је компанија изашла из кризе и да “Трајал” у 2011. планира прои­з­водњу вредну око 50 милиона евра, а највећи део производа отићи ће у извоз: на тржишта Енглеске, Немачке, Холандије, Француске, Руму­није, Бугарске, Мађарске... “Трајалове” гуме су и на тржиштима Русије, Бразила, Сирије и Египта.

35. Кристијан Кринг (35)
Генерални директор компаније „Јапан тобако интернешенел“ за западни Балкан. Кринг је заједно с представницима других дуванских компанија у нашој земљи оштро критиковао потез Владе Србије о додатном повећању акциза на цигарете.

36. Михаел Шмит (39)
Директор делегације немачке привреде за Србију и Црну Гору.

37. Андреас Биндер (48)
Генерални директор “Мерце­дес Бенца” за Србију и Црну Го­ру, и члан борда директора „Дајмлера“ за централну и источну Европу, Африку и Азију. “Мерцедес Бенц” је лидер на тржишту луксузних, а све више и комерцијалних возила. Уједно, у премијум сегменту држи прво место по продаји путничких аутомобила у 2010. години.

38. Христос Цемберас (19)
Генерални директор “Гранд казина”, једне од највећих инвестиција у Београду и потпредседник Хеленске пословне заједнице у Србији.

39. Даглас Лаферти (-)
Генерални директор компаније “Бритиш-Америкен тобако” за Србију и Црну Гору. Лаферти је дошао у Србију са места финансијског директора за југоисточну Европу са седиштем у Букурешту. Каријеру у БАТ-у је започео у централи у Лондону 2001, а током рада у компанији био је и финансијски директор за Грчку, Малту, Кипар и Израел.

40. Марко Мрзел (37)
Директор компаније „Гор­ењ­е“ за Србију. У нашој земљи “Горење” је до сада отворило осам специјализованих студија у којима се продаје сва техничка роба неопходна за домаћинства.

41. Георгиос Папанастасиоу (-)
Председник Извршног одбора „Алфа банке Србија“. Дипломирао је економију на Аристотел универзитету у Солуну и магистрирао пословно управљање на Бентли коледжу у САД.

42. Димитрос Кипреос (42)
Шеф мисије ОЕБС-а у Беогр­аду. Био је амбасадор Грчке у Мађарској, Русији и Немачкој. У време грчког председавања ЕУ био је официр за везу међународне конференције о бившој Југосл­авији и учествовао у раду посредника ЕУ лорда Дејвида Овена. Говори грчки, енглески, француски, италијански, немачки и руски.

43. Константин Костјуков (43)
Директор балета Народног позо­ришта у Београду. Ба­летск­у школу завршио је Кијеву и постао стални члан ансамбла тамошњег националног театра. Због статуса емигранта одбио је ангажман у Канади, те је 1990. године дошао у Београд и одмах постао првак балета Народног позоришта. Добитник је многих интернационалних награда.

44. Хана Хубачкова (-)
Амбасадорка Републике Чешке у Београду од 2008. године. Изузетно се залаже за укидање виза грађанима Србије.

45. Георг Грасл (-)
Председник компаније “Хен­к­ел Србија” од 1. јуна 2010. На ову позицију је дошао након шестогодишње функције директора Ланца снабдевања за централну и источну Европу “Хенкеловог” сектора “Детер­д­женти и кућна хемија”. Георг Грасл је у компанији „Хенкел“ дуже од 20 година.

46. Марк Ловен (44)
Дописник Би-Би-Сија из Бео­граду. Британска медијска кућа једна је од ретких која је одлучила да задржи своје стално дописништво у Србији, а Ловен се показао као одмерени тумач догађања у нашој земљи.

47. Василис Какагиотис (45)
Генерални директор компаније “Веропулос” која у Србији поседује продајне објекте „Супер Веро“.

48. Светлана Толмачева (-)
Председница Извршног одбора “Прокредит банке”. Према њеним речима, у Србији тренутно нема великог интересовања за инвестиционе кредите, а најтраженији су субвенционисани кредити за одржавање ликвидности и кредити за обртна средства.

49. Томаж Крижај (46)
Директор “Туш Траде”, компаније која је за кратко време у Србији отворила неколико супермаркета.

50. Александер Тојч (50)
Генерални директор компаније „Адриа Медиа Сербиа“, који на то место долази са места директора стратегије и развоја компаније „Г+Ј Интернатионал“. У Србији из­дају „Цосмополитан“, „Ме­н’с Хеалтх“, „Натионал Геограпхиц“, „Елле“, „Лиса“, „Сторy“, „Мој стан“…

http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/6453-blicov-izbor-50-najmonijih-stranaca-u-srbiji-.html

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/231779/50-najmocnijih-stranaca-u-Srbiji

ИЗБОР БЛИЦА: 100 НАЈМОЋНИЈИХ СРБА У СВЕТУ
utorak, 01 februar 2011 03:59
Интересантно је да је већина њих цењенија у свету него у Србији

Срба предавача има на највећим светским универзитетима, људи који се презивају на „ић” освајали су Пулицерову награду за новинарство, а неки од њих су бивши конгресмени и сенатори или саветници највишим званичницима Европске комисије. Међутим, све је више холивудских остварења која у својим одјавним шпицама имају „наша” имена, Мадона и Леди Гага обожавају да носе крпице које су сашиле „српске руке”, а има и оних који НБА професионалце уче баскету. Интересантно је да је већина њих цењенија у свету него у Србији.

1. НИКОЛАС ЧАБРАЈА (-)
(на слици) Када се у америчкој војној и авио индустрији каже “Србин”, прва асоцијација је Николас Чабраја. До јуна 2009. био је на челу Дженерал Дајнамикса, који спада у једну од пет највећих корпорација из области војне и авио технологије у САД са 92.000 запослених и годишњим приходом од 29 милијарди долара. Према “Форбсовим” подацима зарадио је 140 милиона долара за последњих пет година у фирми. Под његовим вођством компанија је доживела велики раст. Од свих челника фирме, најдуже се задржао на тој позицији - 11 година, а и после повлачења важи за једног од најмоћнијих људи у САД у тој области. Активан је у српској заједници.

2. РЕБЕКА МЕКДОНАЛД (1)
Власница компаније „Джаст енерджи“ која електричном енергијом и гасом снабдева преко милион и по потрошача у Сједињеним Америчким државама и Канади. Вредност њене компаније процењена је на преко две милијарде долара. Три пута је проглашавана за пословну жену године у Канади. У Торонто је стигла 1974. године као Убавка Митић након завршених студија медицине у Београду са неколико стотина долара у джепу. Оболела је од тешког облика аутоимуне болести реуматоидног артритиса. Дала је три милиона долара како би се при болници у Торонту направио истраживачки центар који носи њено име.

3. РОЗМЕРИ РУЖА ТОМИЋ (-)
Директорка је у фирми “Оццидентал Петролеум Цорпоратион” чија се вредност процењује на неколико десетина милијарди долара, а Форбс је уврстио у топ 200 светских компанија. Власница фирме “Хоуп Кетл компани” и грађевинске компаније “А.С. Томић”. Председница је борда директора и извршни директор компаније “Ливестоцк Цлеаринг”, а радила је као директор Палм Спрингс штедне банке. Налазила се и на Форбсовој листи најбогатијих људи. У савету је универзитета “Саутерн Калифорнија” . Велики је заговорник борбе за права жена и мањина и једна је од најцењенијих жена у америчком пословном окружењу и у области енергетике.

4. НИКОЛА ПЕТРОВИЋ (-)
Одговоран за железнички саобраћај испод канала Ла Манш од 5. априла прошле године када је постао генерални директор „Еуростар Гроуп ЛТД“. На овом положају заменио Ричарда Брауна након истраге која је показала да је до великог застоја „Еуростарових“ возова уочи Божића дошло зато што нису били адекватно припремљени за зиму. У овој британско-француско-белгијској компанији почео је да ради у августу 2003. као директор сектора за услуге, а затим је четири године био извршни директор компаније. Пре доласка у „Еуростар“, Петровић је радио у француској железници. Плата на новој позицији достиже му и 400.000 фунти годишње.

5. ДУШАН ДЈУК ПЕТРОВИЋ (5)
Амерички менаджер Душан Петровић, пореклом из Београда, именован је за председника компаније „Wриглеy“, највећег светског произвођака слаткиша и жвакаћих гума, од којих је најпознатији бренд “орбит”. Компанија је основана 1891. године, а Петровић је у њој радио последњих 30 година. Почео је у финансијским одељењу „Wриглеy“, да би догурао до потпредседника, и на крају председника. “Дјук је одиграо важну улогу у расту компаније“, рекао је наследник оснивача фирме. Рођен је у Чикагу, а дипломирао је на Рузвелтовом универзитету. У компанији „Wриглеy“ је од 1992. године, када је постао главни благајник.

6. ГОРДАНА ВУЊАК НОВАКОВИЋ (-)
Изабрана у Нјујоршку академију наука 2009. године. Професор је биомедицинског инжењеринга на Универзитету Колумбија у Нјујорку. Нјена лабораторија бави се инжењерством људског ткива, ради коришћења у регенеративној медицини и за истраживање матичних ћелија. Објавила је две књиге и поседује 45 патената. Чест је саветник америчке владе по питању инжењеринга ткива. Докторирала је хемијско инжењерства на Универзитету у Београду. Била је Фулбрајтов стипендиста, добитник је Клемсонове награде. Члан је Америчке асоцијације за напредак у науци и Америчког института за медицински инжењеринг.

7. НОВАК ЂОКОВИЋ (-)
Најбољи српски тенисер, трећи играч света у појединачној конкуренцији и освајач Дејвис купа. И ове године понео је титулу најбољег промотера Србије на годишњој додели награда „Најбоље из Србије“. У његов ложи на турнирима седе величине попут Роберта де Нира или Марадоне, а готово да нема земље у којој није шармом и енергијом привукао публику на своју страну. Нјегови резултати имају немерљив значај на развој и успон тениса у Србији. Са оцем Срђаном покренуо је више послова, организовањем „Сербиа опен“, увео је Србију на тениску мапу света. За организацију турнира добио је похвале од АТП.

8. МАРИНА АБРАМОВИЋ (11)
Најпознатија српска уметница свих времена изабрана је у прошлогодишњој “Тајмсовој” анкети међу 100 најважнијих уметника света, а тренутно припрема премијеру биографске представе “Живот и смрт Марине Абрамовић”, коју је наручио Манчестерски међународни фестивал (МИФ). Режира је чувени Роберт Вилсон, једну од главних улога има америчка филмска звезда Вилијам Дефо. Осим тога, у Москви ће у галерији “Гаража” на јесен бити одржана њена ретроспективна изложба перформанса, идентична оној, сада већ култној, која је прошле године одржана у њујоршком Музеју модерне уметности (МоМА).

9. ДУШАН ШИЂАНСКИ (9)
Специјални саветник председника Европске комисије Жозе Мануела Бароза и председник Европског центра за културу. Од 1956. је био близак сарадник Дениса де Ружмона у тој организацији. Оснивач је Факултета политичких наука Универзитета у Женеви, професор на универзитетима Принстон, Харвард и Мичиген, добитник највишег француског одликовања - ордена Легије части, почасни грађанин Грчке. Годинама је организатор великих међународних научних скупова и округлих столова, посебно у контексту европске будућности Србије и њеног што бржег придруживања Европској унији.

10. ДЕЈАН ЈОВИЋ (-)
Од фебруара 2010. је главни аналитичар председника Хрватске Иве Јосиповића и специјални координатор његове канцеларије. Загребачки “Глобус” писао је да је он главни креатор Јосиповићеве политике приближавања Србији. Има четири академска звања са четири универзитета - дипломирао у Загребу, магистрирао у Лјубљани и у Манчестеру, а докторирао 1999. на Лондон Сцхоол оф Ецономицс. Десет година је био професор на Универзитету Стирлинг, а од 2009. је професор међународне политике на загребачком универзитету. Рођен је 1968. у Самобору. За себе каже да је Србин по оцу, а Хрват по мајци.

11. МЕЛИСА БИН ЛУБУРИЋ (3)
12. БРАНКО ТЕРЗИЋ (-)
13. ВУК ХАМОВИЋ (-)
14. АЛЕКС МАЧЕСКИ (26)
15. ЈАСМИНА ВУЈИЋ (65)
16. НЕМАЊА ВИДИЋ(7)
17. ИВАН БОЖОВИЋ (-)
18. ВОЛТЕР БОГДАНИЋ ( 8 )
19. ДРАГАН ВЕЉОВИЋ (6)
20. ГОРАН ВАРАКЛИЋ (-)
22. МИЛАН ПУШКАР(12)
23. МИЛА ЈОВОВИЋ(23)
24. ДЕЈАН ИЛИЋ(20)
25. ФИЛИП ЦЕПТЕР (4)
26. БОГДАН МАГЛИЋ (15)
27. ЖЕЉКО ОБРАДОВИЋ (-)
28. ЧАРЛС СИМИЋ (34)
29. МИЛАН МАНДАРИЋ (21)
30. ГРЕГ ПОПОВИЋ (61)
31. КОНСТАНТИНА СТАНКОВИЋ (-)
32. НАДЕЖДА БАСАРА (-)
33. БОРИВОЈЕ МИКИЋ (-)
34. МИЛАН ВУКМИРОВИЋ (-)
35. СЛАВИЦА ЕКЛСТОН (14)
36. ДУШАН ИВКОВИЋ (-)
37. ЂОРЂЕ ЈЕРИЋ (38)
38. БРАНКО МИЛАНОВИЋ(35)
39. ВЛАДИМИР ВЕЛИЧКОВИЋ(49)
40. МЛАДЕН СЕЛАК (30)
41. РУШКА БЕРГМАН (13)
42. ВАСО ДЕСПОТОВИЋ (36)
43. ГОРАН ПАСКАЉЕВИЋ (46)
44. ЉУБА ПОПОВИЋ (51)
45. АНА ШЕКУЛАРАЦ (31)
46. МАЈКЛ МАЈК ИЛИЋ (33)
47. ЕНКИ БИЛАЛ (63)
48. ЛАЗА КЕКИЋ (25)
49. ДЕСИМИР МЕЂОВИЋ (-)
50. МИЛАН ПОПОВИЋ (-)
51. АНА ИВАНОВИЋ (-)
52. ЈЕЛЕНА ЈАНКОВИЋ (-)
53. АЛЕКСАНДАР ЛУПШИЋ (28)
54. ДЖОРДЖ ВОЈНОВИЋ (47)
55. ВЕСЕЛИН МИТРОВИЋ (44)
56. ДРАГАН СТОЈКОВИЋ ПИКСИ (-)
57. БОЈАНА НОВАКОВИЋ (94)
58. СТАНКО СУБОТИЋ (40)
59. СИНИША МИХАЈЛОВИЋ (39)
60. БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ (60)
61. ДАВИД АЛБАХАРИ (55)
62. СВЕТИСЛАВ ПЕШИЋ (-)
63. ЖЕЉКО ЛУЧИЋ (45)
64. ЈЕЛЕНА БОЖИЛОВИЋ (50)
65. БРАНКА КАТИЋ (53)
66. БОРИС ВУКОБРАТ (42)
67. ДРАГИША ИЛИЋ (59)
68. ДУШАН ПЕТРИЧИЋ (54)
69. ДЕЈАН СТАНКОВИЋ (64)
70. МАРЕК ЂОРЂЕВИЋ (19)
71. АНДРЕЈ ПЕЈИЋ (-)
72. БРАНИСЛАВ ГРУЈИЋ (67)
73. ГОЈКО КУЗМАНОВИЋ (66)
74. МИРАНДА КЕР (98)
75. АЛ ЈАНКОВИЧ (74)
76. МИЛОШ ДОРОСЛОВАЧКИ (-)
77. СТЕФАН МИЛЕНКОВИЋ (-)
78. МИОДРАГ РАДУЛОВАЧКИ (-)
79. БОРИСЛАВ МИЛОШЕВИЋ (71)
80. ПРЕДРАГ СТОЈАКОВИЋ (84)
81. МИРКО ИЛИЋ (70)
82. МИЉЕН КРЕКА КЉАКОВИЋ (22)
83. МАЈКЛ ЂОРЂЕВИЋ (80)
84. ПРЕДРАГ БОГОСАВЉЕВ (-)
85. ПИТЕР БОГДАНОВИЋ (78)
86. БОЖИДАР МАЉКОВИЋ (87)
87. ДРАГАН РИСТИЋ (-)
88. ЛОЛИТА ДАВИДОВИЋ (82)
89. ХОЛИ ВАЛАНС (85)
90. РИЧАРД КОВАЧЕВИЋ (2)
91. КАТАРИНА ОКСЕНБЕРГ (89)
92. ВЛАДИМИР ТАСИЋ (-)
93. ИВАНА РАШИД (-)
94. ДЕНИЗ ХЕЈЛ (90)
95. НЕНАД МЕДИЋ (-)
96. МИРЈАНА САМАРДЖИЈА (96)
97. МАРКО МИТАНОВСКИ (-)
98. СТОЈА (93)
99. САНДРА МЕЉНИЧЕНКО (-)
100. БОГОЉУБ КАРИЋ (-)


Извор Блиц, 01. 02. 2011.
http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/6490-izbor-blica-100-najmonijih-srba-u-svetu-.html