Kraljica Teuta


Nije potrebna velika mašta da bi se zamislilo kako je morao biti bogat grad koji je imao svoju kovnicu novca (230. godine pre nove ere). To znači da je imao razvijenu trgovinu vodenim i kopnenim putevima. Tamo gde su se gradile rezidencije i utvrđenja za kraljeve, tamo je priroda bila veličanstvena, a bogovi velikodušni. A gde su kraljice, tamo su i drago kamenje i zlato.

Teuta nije bila obična kraljica, već gusarska kraljica, strah i trepet Otranta. Prema rimskim izvorima, posle smrti svoga muža, kralja Argona, kraljica Teuta nastavlja osvajanje grčkih kolonija. U takvoj situaciji porobljeni grčki gradovi pozivaju protiv piratske kraljice u pomoć Rim. U ratu sa Rimljanima 229. godine pre n. e., Iliri su izgubili velike teritorije i mir je sklopljen godinu dana kasnije. Kakva je bila sudbina kraljice Teute nema istorijskih podataka. A gde nema izvora, počinje legenda. Legenda o kraljici Teuti traje do današnjeg dana. Ona veli da je Teuta bila vilinski lepa, mudrija od zmije i hrabrija od lava. Imala je muško srce u ženskim grudima. Kada je nasledila presto, preselila se u Risan i na brdu Gradina iznad mora sagradila sebi tvrđavu. Ostaci tvrđave su i danas vidljivi.

Tajna podzemnih voda


Bartonova bahatost

Prvi koji je ovaj lokalitet oskrnavio bio je Ričard Barton, u vreme snimanja filma "Bitka na Neretvi", u kome je glumio Tita. Deo lokaliteta naspram manastira Banja je oštetila ratna mornarica 70- ih godina prošlog veka. Tu su pronađena i dva potonula plovna objekta, koji se nalaze pod naslagama mulja. Rišnjanin Alojzije Ujes, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, navodi da je kralja Petra II Karađorđevića, kada je krenuo iz Nikšića u izbeglištvo, u Risnu čekalo pet hidroaviona. Četiri su uzletela a jedan nije, pa su iz njega nekoliko sanduka bačeni u more.

Kada su Rimljani opseli grad, Teuta se sa svojim ljudima i blagom sklonila u tvrđavu i mesecima izdržavala rimsku opsadu. Videvši da će neprijatelj osvojiti tvrđavu, Teuta se, kaže dalje ista legenda, sa svojim blagom bacila niz vodopad podzemne reke, čiji se tok gubi u nedrima planine Orjen, ostavivši za sobom veliku tajnu o blagu za kojim arheolozi i danas tragaju. Rimski vojnici ništa nisu našli u Teutinom gradu. Otuda potiče priča da je ilirska kraljica sve svoje dragocenosti sklonila u utrobu zemlje. Postavljalo se i pitanje kako je uspevala da mesecima odoleva opsadi kad nije imala vode. Teza profesora Petra Martinovića, tadašnjeg direktora Pomorskog muzeja u Kotoru, bila je da su podzemno jezero i grad na vrhu (Orjen je sav izbušen kao švajacarski sir) morali biti povezani tajnim hodnikom. Ja sam napravio jednu skicu kako je morao izgledati sistem podzemnih hodnika.
Kraljica Teuta


Miuzej pod otvorenim nebom

Tajnu blaga gusarske kraljice pokušali su da odgonetnu mnogi istraživači. Ekipa ronilaca, predvođena istaknutim srpskim speleologom profesorom Jovanom Petrovićem, ispitivala je 1975. godine pećine Sopot i Spilu iz kojih se Risan snabdeva vodom za piće, od jeseni do leta. Kada se smanje padavine na Crkvinama (poznato je da na tom mestu padne najviše atmosferskog taloga u Evropi), nastaje zaslanjena bočasta voda, koja traje od jula do septembra. U ovom periodu voda za Rišnjane je pravo blago. Po svemu sudeći, enigma podzemnih jezera u pećinama Sopota i Spile rešiće i enegmu Teutinog blaga, skrivenog u utrobi Orjena. Nemoguće je da su Iliri podigli tvrđavu na mestu gde nema vode za piće. Ispitujući podmorje ispod Risna u Risanskom zalivu otkrili smo vrlo interesantne arheološke lokalitete, ostatke zidina ispod mora, pa čak i potpuno očuvane plovne objekte iz tog davnog doba, koji su prenosili amfore sa vinom i uljem. Ti stari brodovi su verovatno bili prekriveni debelim naslagama mulja koje su ih štitile od ronilaca pirata.

U julu 1975, u pećini Spila, pod zidinama drevnog Teutinog grada, starog više od dve hiljade godina, vladala je napetost. Prošlo je bilo više od 45 minuta kako smo Petar Lukšić iz Dubrovnika i ja zaronili u hladne vode podzemnog jezera. Naš zadatak je bio da dođemo do stalnog slatkovodnog toka podzemne reke, koja prehranjuje slatkom vodom vrulje (izvore). Rezerve vode su im bile na izmaku. U hladnoj vodi od svega 10 C brže se diše. Iz dubine jezera čula se potmula buka. Ljudi na ulazu u pećinu su se bojali za naše živote. Kada smo isplivali na površinu, lica su nam bila pomodrela od hladnoće ali su zračila radošću.


Otkrića krepe legedu
Milutin Rudaković i Petar Lukšić



Pećina deluje veoma mistično. U pećinu se ulazi suvim kanalom dugim stotinak metara i stiže do podzemnog jezera, čija je voda smaragdno zelena. U prvom zaronu te godine, takođe sa svojim prijateljem Lukšićem (naše prijateljstvo je nastalo za vreme služenja vojnog roka u Puli u jedinici podvodnih diverzanata, "ljudi žaba"), otkrio sam poveći otvor odakle se jezero prehranjuje vodom. Prošli smo jezero i nastavili dalje kroz potopljeni pećinski sistem. Na 150 m od zarona u jezero, na dnu pećine, otkrili smo tzv. kamene lonce, ovalne otvore što su ih voda i šljunak (mehaničkom erozijom) dubili vekovima. Na dnu, u jednom otvoru, pronašao sam donji deo amfore, koji je voda donela iz utrobe planine. To otkriće nas je iznenadilo i potkrepilo legendu o Teutinom blagu.

Poslednje ronjenje je preduzela jedna francuska ekspedicija 1978. Došli su do sifona koji se vrtoglavo spušta u dubinu, koji smo i mi otkrili, ali su nas oni pretekli dubinom zarona. Francuzi su sišli još 15 m ispod najniže tačke Risanskog zaliva koja je 30 m pod morem. Glavna vrulja slatke vode je prečnika pet metara.

Stari meštani Risna su nam pričali da, kada na Crkvinama padnu velike kiše, posle 24 sata, iz Spile poteče prava moćna podzemna reka, koja teče četiri do šest sati. A onda se voda ponovo povuče do podzemnog jezera. Tada se u osušenom koritu Spile mogu naći delovi grnčarije, nakit i sitni novčići. Profesor Martinović je ustanovio da je to novac iz doba starog Ilirika. Na novčiću je predstava rimskog legionara. U samom Risnu je bila kovnica novca, koja je sada 18 m pod vodom, u blizini hotela "Teuta".

Suvo korito reke Spile, od pećine do mora, dugo svega dve stotine metara, puno je kamenih oblutaka što ih je voda donela iz utrobe planine. U ovom kamenjaru se legu opasne otrovnice (pepeljasti poskoci) i svako kretenja po rečnom koritu je opasno zbog susreta s ovim reptilima. Onima koji žele da tragaju za Teutinim blagom ostaju vodeni i kopneni putevi. Oni koji nemaju želje i hrabrosti za to mogu da sanjaju o kraljici Teuti i njenom začaranom podzemnom jezeru, koje gori od vatre dragulja. Možda tamo negde, duboko u utrobi Orjena, vile čuvaju još neotkriveno čudesno jezero u koje se kraljica bacila i u kojem se ogleda njeno lice lepše od najlepših dragulja.

Milutin Rudaković