Imam pitanja u vezi BJT tranzistora..

E sad ovo je recimo njihova karakteristika:


1. Kad zelim da mi tranzistor radi kao prekidac radna tacka se stavlja u oblast zasicenja (Saturation mode). Zasto?
2. I kada zelim da mi radi u direktnoj aktivnoj oblasti, tj. kao pojacalo gdje je najbolje staviti radnu tacku, i zasto..

Ajmo elektronicari, gde ste?

1) Posmatraj tranzistor kao otpornik. Sa karakteristike se vidi, da se u oblasti zasicenja za najmanje promene napona dobija najveca promena struje, tj, otpornost tranzistora tezi nuli,  pa se tranzistor ponasa kao zatvoren prekicac. Sa druge strane, kad je u oblasti zakocenja, stuja tranzistora tezi nuli, pa se tranzistor ponasa kao otvoren prekidac.
2)Radna tacka se postavlja u zavisnosti od klase u kojoj zelimo da pojacavac radi. Za klasu A  se radna tacka postavlja tako da Vce bude pola napona napajanja, tako da radna tacka ima sto siri opseg po kome moze da se krece da da ne upadne u zasicenje ili zakocenje.

Hvala puno na iscrpnom odgovoru. Da li se moje pitanje po 1) moze objasniti odgovorom da su u toj oblasti karakteristike "najlinearnije", i sta bi to uopste trebalo da znaci.   

Ti mene pitas sta bi tvoj odgovor trebalo da znaci ? 

Nije toliko bitno da li je taj deo izlazne karakteristike (zavisnost struje Ic od napona U_CE za razne struje baze) linearan, nego se koristi to što je napon U_CE mali (što manji to približnije idealnom prekidaču) kada je struja Ic ograničena na manju vrednost od one koja važi prema jednačini Ic=beta*I_B.

Da probam slikovito da pojasnim na šta mislim, a tačnost ne garantujem



Zelena linija je struja koja bi tekla kroz otpornik 4.7k (potrošač) da je umesto tranzistora kratak spoj, najveća moguća.
Struja baze I_B4 je takva da u ovom kolu kroz tranzistor teče struja Ic=beta*I_B, i radna tačka eto tu negde na sredini, neka bude 3V da je napon U_CE.



Šta sada ako bi povećali vrednost tog otpornika na recimo 10k. U formuli Ic=beta*I_B nije se ništa menjalo, što se tranzistora tiče struja bi mogla da ostane ista, ali to nije moguće jer je ograničena otpornikom, i onda radna tačka nema kuda nego da se spusti dole, u oblast zasićenja.



Isto je moglo da se dobije i bez promene vrednosti otpornika (potrošača), sa povećanjem struje baze, tako da je opet stvarna struja Ic manja od one koja bi mogla da bude prema formuli.
Očigledno je zašto je oblast zasićenje pogodna za ostvarivanje prekidača. Struja kroz potrošač ne zavisi mnogo od tranzistora, napon na njemu je mali pa ne oduzima mnogo od napona kojim se napaja potrošač, a i sam tranzistor se malo greje pošto se malo snage gubi na njemu (P=U_CE*I_C, U_CE-->0)...ponaša se otprilike kao otpornik male otpornosti

U opstem slucaju Rc nije potrosac, on sluzi bas za ono sto si kasnije naveo, za podesavanje nagiba radne prave.
Prekidacki rezim se najcesce koristi kada je tranzistor u sastavu logickih kola, pa cu i to da ubacim, da se vidi smisao svega. U principu to je ovako, tranzistor treba da potrosac( koji se prikljucuje na Vout) prespoji na napon napajanja, ili na napon priblizan nuli. To se kontrolise pobudnim impulsom koji ide na bazu. Kada je taj impuls dovoljno visok da baza bude na vecem potencijalu od emitora bar za nekih 0.7v i da kolektorska struja bude takva da pad napona na Rc bude priblizan naponu napajanja, onda je tranzistor u zasicenju, jer je potencijan baze na 0.7, potencijal emitora na nuli, a potencijal kolektora priblizno na nuli( Vces se najcesce uzima 0.2, zavisi od tipa tranzistora). Zbog malog pada napona na samom tranzistoru, on se ponasa kao zatvoren prekicac.  Posto potrosac napon dobija sa kolektora, prakticno je i na njemu napon priblizan nuli, sto bi u nekom logickom kolu bila logicka nula. Kada je pobudni impuls nula, ili nedovoljan da baza ode na 0.7, tranzistor je u zakocenju, kroz njega ne tece ni jedna struja, jer bazno emitorski spoj to ne dozvoljava. Tranzistor se ponasa kao prekid, ali je napon na kolekoru prakticno napon napajanja, tako da smo i na potrosac doveli taj napon, sto bi u nekom logickom kolu bila jedinica.