"Oni koji su vešti u borbi, ne obuzme ih bes. Oni koji su vešti u pobedi, ne obuzme ih strah.
 Zato mudri pobeđuju pre borbe, dok se neznalice bore da bi pobedili"

Ljudi i danas mogu da zive bez straha i mrznje ako mogu da shvate da nisu kreatori svoje sudbine
nego su kreacije svoje sudbine, odnosno da nemaju odgovornost ili zaslugu za sve sto im se desava.
Emotivni strah i mrznja su emocije koje su rezultat neshvatanja zivota.

Prefer a feast of friends to the giant family

Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.

A nekad su proizvodili čelik, je li ? Iz dimnjaka se dimi, ali unutra. . .   Spiros 'Vondas' Vondopoulos

»Bogu hvala, vek i po poživeh, u zdravlju i radu. Slutim da mi je vreme umirati, te ove reči u pero govorim advokatu Nikoli Novakoviću, jer u vas, deco moja, sve zajedno, nemam ni malo poverenja ...« Dalje: »Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ne mora se bojati pakla; sa đavolima će mu biti lepše i prijatnije. Sto se tiče moje imovine, a to vas jedino zanima, mogu vam saopštiti sledeće: sve što imam OSTAVLJAM SAMOM SEBI, jer verujem u drugi život. Znači, neka sve ostane kako je bilo za moga života, dok se ne vratim. Vaš otac — Pantelija Topalović.«

ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...

Prefer a feast of friends to the giant family

Prefer a feast of friends to the giant family