Nemanjići (TV serija 2018 - ) :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

MAJKA SRPSKIH GRADOVA: Kad je naše Novo Brdo bilo veće od Londona

SRBIJA JE NEKAD BILA CENTAR SVETA! Barem je tako turski istoričar Dursun-beg napisao sredinom 15. veka, opisujući je kao “središte svih zemalja” i “svu kao jedan majdan zlata i srebra”. Ovo nije bilo preterivanje.

U prilog tome najbolje svedoči podatak da smo u vreme despota Stefana Lazarevića i njegovog naslednika Đurđa Brankovića zadovoljavali 20 odsto evropske potrebe za srebrom, dok je posle pripajanja Srebrenice taj udeo porastao na čak 35 odsto.

GRAD NAD GRADOVIMA

Ovaj “grad srebrni i u istinu zlatni”, kako ga opisuje Konstantin Filozof, ova “srebrna i zlatna planina” kako ga opisuje važni svedok tog vremena Konstantin Mihailović, rodom upravo iz Novog Brda, ovo ekonomsko i privredno središte koje mletački kartograf fra Mauro velikim masnim slovima podvlači na svojoj karti sveta, imalo je sredinom 15. veka po nekim procenama čak 50.000 stanovnika! Poređenja radi, London je tada imao tričavih 10.000, dakle bio je pet puta manji. Samo je u turskom defteru sa samog kraja ere ovog grada u opadanju upisano postojanje 38 četvrti sa 887 kuća.

Novo Brdo

Njegova tvrđava nalazila se na bregu na 1.100 metara nadmorske visine, i sastojala se od manjeg Gornjeg i većeg Donjeg grada koji su delili jedan zajednički zid i bili povezani kapijom. U onom manjem bila je smeštena posada i verovatno deo gradske uprave, dok su u većem, gde se danas naziru tragovi zgrada i skladišta, verovatno živeli najuticajniji Novobrđani.

Većina njegovih žitelja ipak je obitavala u varoši oko brega koju su zvali Podgrađe, a koje se širilo oko kilometar na sve strane. Prilazni put tvrđavi, širok tri metra, bio je kaldrmisan. Novo Brdo je bilo toliko golemo da je bilo potrebno sedam crkava ne bi li se zadovoljile duhovne potrebe svih njegovih stanovnika. Najbitnija je bila katedrala, crkva Svete Petke, a postojala je i saška crkva. U samom je središtu Podgrađa bio glavni trg oko koga su bile razmeštene najbitnije javne i privatne građevine.

Možemo samo da zamislimo kako je običnim ili pijačnim danom izgledalo to šarenilo rudara, topioničara, kovača, krojača, sedlara, drvodelja, mesara, kožara, ribara, krčmara, pekara, kujundžija, bojadžija, trgovaca, preprodavaca, seljaka koji su došli da prodaju robu, sveštenika, kaluđera, puškara, grnčara, lekara (postojala je i bolnica) i zografa. Bilo je čak i glumaca, a trojici znamo i imena. U pitanju su Todor Milošević, Vukoje Ivanković i izvesni Milosav čije prezime istorija nije zapamtila. Naši prvi glumci!

Citat: dabisha 15. Feb 2017, 20:33:06

Citat: zoranjurkovic5@gmail.com 14. Feb 2017, 20:03:07

Ili za N.Brdo naspram koga je London bio zaselak u to vreme.

hahaha
Trade increased steadily during the Middle Ages, and London grew rapidly as a result. In 1100 London's population was somewhat more than 15,000. By 1300 it had grown to roughly 80,000....

Ново Брдо је била варош разбијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Новог Брда, где је био трг (mercatum), и где се живело по закону града Новог Брда.

Citat: zoranjurkovic5@gmail.com 14. Feb 2017, 21:07:33

Stanovnici Dubrovnika su bili pokatoličeni Srblji a to što smo i njih ispustili samo je naša krivica.

hehehehe
jesi cuo za grad zvani Ragusa?

Toliko.

Da dodam da su me naučili da se ne smejem bolesnicima i njihovoj bolesti jer oni nisu zato krivi. Niko nije kriv i ako je retardiran, ni takvima se ne rugam. Isto važi i za nečji fizički izgled.

Napisah već da nije humano komentarisati tvoje znanje i dabišaizme. A ti se izvoli smejati prvo samom sebi i svom znanju a tek onda ostalima.

Citat: Slagvort 15. Feb 2017, 21:13:49

Pa da.

I ja bi volio da je sto vise stvari srpsko.
Srednjovjekovna Bosna prilicno jeste.

U poveljama sa Bosanskim kraljevima, Dubrovcani pisu latinski-latinicu, a Bosanci Srpski.

U Dubrovniku zatiru sve što je srpsko

Srbi u Dubrovniku i njegovom hercegovačkom zaleđu u srednjem veku činili su većinu. U gradu i Republici Raguzi se govorilo srpski, "kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini", zapisali su tadašnji istoričari. Nova hrvatska država je tu činjenicu pretvorila u tvrdnju da se u Dubrovačkoj republici govorilo i pisalo - latinski.

Od 15. veka Srbi u Dubrovniku su pokatoličavani, ali time nije ugušen njihov nacionalni identitet. I u drugoj polovini 19. veka Dubrovnik je bio kulturni i privredni centar primorskih Srba. Po popisu austrijskih vlasti iz 1890. godine, od 9.713 stanovnika Dubrovnika 5.283 građana navelo je da govori srpskim jezikom, dok nije bilo nijednog građanina koji govori hrvatskim.

- Hrvatska je tu činjenicu falsifikovala tako što je krajem 19. veka Matica hrvatska srpske pesme objavljivala kao "hrvatske narodne pjesme", što je izazivalo otpor Srba katolika. Time je započeo proces pohrvaćenja katoličkih i pravoslavnih Srba u Dubrovniku, koji traje i danas - objašnjava Dragan Drakulić.

Ovo su sve delovi iz teksta. Klikom na naslov, ko želi, može da ode na sajt i da pročita ostatak.

Osnivači naše crkve i države su bili sveci što je jedinstveni slučaj u svetu. Njima niko ništa ne može mada je bilo pokušaja da se Sveti Sava oblati. Zato postoji varijanta da se preko njihovih potomaka baci ljaga na Rastka i Nemanju.