Eto dokaza ti bi sad bio u stanju tri dana pisati o tome kako si hrvat i to onaj pravi a jedini dokaz koji imaš su katolički manastiri. Jednoga dana ćemo valjda svi razumeti razliku između naroda i religije. Da li su svi muslimani u Bosni, Srbiji,.. turci?
Naravno da nisu. Istorijska dešavanja znaju nekada da nas dovedu u zabludu o našem poreklu, i ja sam sticajem okolnosti poreklom iz Nevesija pa mi je taj deo naše zemlje veoma poznat kao i njegova istorija, paradoks tog geografskog područija je da se kroz istoriju tu "kolje" jedan te isti narod različite veroispovesti pokušavajući da dokažu čija je to zemlja. Odatle i tolike silne jame u koje su bacani ljudi i sva ostala nečoveštva koja su počinjena sa svih strana otprilike podjednako pod devizom oko za oko zub za zub. Ukoliko bi prihvatili tako plitko tumačenje istorije moglibi smo sve srbe ustvari proglasiti popravoslavljenim katolicima jer su gotovo svi vladari iz loze nemanjića krunu dobijali iz Vatikana , ali to nebi imalo nikakvu težinu niti bi se moglo ozbiljno tumačiti.
Elem pogledaj sebe i sve oko sebe i stavi ruku na srce pa reci s kim imaš više sličnosti sa prosečnim Zagrebčanom ili sa prosečnim Nevesinjcem ili Trebinjcem ili Dabraninom. Nemoraš odgovoriti ja jako dobro znam odgovor, samo je pitanje koliko ćeš iskreno sagledati ovo što sam napisao.

split faca je jednom davno rekao da im je mentalitet isti s Srbima a ne s ostatkom(?) Hrvata....
inace na jednom poznatijem hrvatskom turistickom sajtu koji bi prvi ispadao kad bi se na yahoo napisalo croatia tourisam sam kod hvara koji je inace po antickim mapama bio zadnji otok na kom su spominjani Srbi je fino jedno vrijeme bilo pod istorijom  pisalo kupljen od srpskog kralja da bi poslije kad sam isao na taj sajt ponovo taj podatak mistoreiozno iscezao

Bemti baš me zanima kad će izaći knjiga u kojoj je se znanstveno dokazano kako su boduli na Krku ustvari Srbi,a ne Hrvati!!

Naravno od srpskog autora!!

cmelka brate nikad srbi nisu pomjerali granicu van cetine i splita
niti sam vidio da je neki strani autor istoriskih knjiga
ovdje u americi sam bar jedno pedesetak istoriskih knjiga prelistao u barnes i noblesu s tematikom iz ranog srednjeg vijeka od hrpe razlicitih stranih autora i sve jedna je koristila mapu srbije do cetine i splita
e sad ako sam ja lud ludi su i oni...
to jest ostatak svijeta...

КО СУ БИЛИ НЕРЕТЉАНИ?
Гусари из Паганије
Осим што су држали велики део Далмације, Неретљани су нападали и градове у Италији. Уз гусарење умели су да тргују, граде бродове, али и цркве које су дотрајале и до наших дана

Историја досељавања српских племена на Балкан прекривена је велом заборава и недостатком података. Док су Викинзи већ пловили северним морима, а Карло Велики стварао своје царство на западу, Срби су у том раном средњем веку тек започели стварање својих држава. Захваљујући ратоборности, али и географском положају, први су из тишине средњег века „испливали” Неретљани, племе гусара и помораца. Живећи на самој граници Истока и Запада, неминовно су били изложени великом броју разнородних утицаја што их је кроз историјске епохе омело да задрже особена културна обележја. Иако су се утопили у већа јужнословенска племена, ипак су трговали и гајили велику љубав према мору. – Племе Неретљана, односно Марјани, како су себе називали, насељавали су уско подручје (дугачко око 75 и широко око 10 до 20 километара) између ушћа Неретве у Јадран и Сплита. Ту су се, како историја бележи, настанили у првој половини 7. века, а захваљујући свом изванредном морепловачком умећу, убрзо су освојили и околна већа острва: Брач, Хвар, Корчулу и Мљет, али су нападали и суседну италијанску обалу – тврди археолог Марко Алексић. Податак из 642. године о нападу једног словенског племена на беневентански град Сипонт у заливу полуострва Монте Гаргано, већина историчара управо везује за најезду овог племена.

Јуриш на Венецију!
Први историјски подаци о Неретљанима потичу из прве половине 9. века. У тадашњим млетачким хроникама налазимо податак да је 829. године „посланик Словена са острва Неретве” долазио код венецијанског дужда да с њим склопи мир и прими хришћанство. Иако нису забележени разлози ове посете, записи у каснијим млетачким хроникама указују на могуће мотиве. Убрзо после склопљеног примирја, Неретљани крше договор и нападају млетачке трговце који су се враћали из јужне Италије. Као одговор на то, 839. године нови дужд Петар Траденик повео је флоту на далматинске Словене који су гусарили по Јадрану. Иако је тада уговорио мир с хрватским кнезом Миславом и неретљанским кнезом Дружаком, већ следеће године уследио је нови поход на Неретљане. Дужд и млетачка република у том сукобу изгубили су више од стотину људи. У Венецији је 846. године забележен један у низу напада Словена, за који већина истраживача сматра да су га извели управо Неретљани! Становништво тог дела приморја жестоко се опирало хришћанству, пошто га је доживљавало као чин притиска. Био им је милији словенски паганизам. Половином 10. века, византијски цар Константин ВИИ Порфирогенит дао је у свом делу „О управљању царевином” најстарији опис кнежевине. Цар их назива Пагани и Неретљани (Арентани), а њихову земљу Паганија. „Пагани се зову што не примише крст у оно време кад су се сви Срби покрстили.” – Он такође наводи и три жупе у Паганији: Растоку, Мокро и Дален, и четири града: Мокро, Вруља, Острог и Славинец, као и острва Корчулу, Мљет, Хвар и Брач. Осим што помиње да се жупа Дален не налази на обали, цар не даје податке о положају ових насеља – каже Марко Алексић. За сада је једино сигурно где се налазио град Мокро, средиште истоимене жупе у околини Макарске. Омиш, који се касније помиње као највеће насеље у области, овде се не наводи, што значи да половином 10. века није био у саставу Паганије.
На североистоку су за суседе имали много већу српску кнежевину Захумље, а на северозападу границу су делили с Хрватима. Граничили су се и са Сплитом, који је у раном средњем веку био византијски град. Иако су насељавали релативно мали простор, имали су једну од најјачих флота на Јадрану.

Занимање: гусар

– На основу сачуваних старијих топонима види се да је ова област у то време обиловала шумама и мочварама, а обрадивог земљишта било је мало, али и поред тога Неретљани су били успешни у трговини, узгајању маслина, смокава и винове лозе. На обронцима Биокова и Мосора, као и на оближњим острвима гајили су стоку, а сигурно је и да су обрађивали земљу. У историјским изворима с краја 11. века налазимо да се из ових крајева извозило вино, усољена риба и суво воће, а да су се увозиле житарице – истиче наш саговорник.
Најзначајније приходе доносило је гусарење, па је то била најисплативија и најуноснија делатност кнежевине. Плен се изгледа делио као што се данас у овом делу Јадрана дели улов рибе. Половина плена припадала је вођи лова и власнику бродова, а то су били кнез или жупан, а другу половину делили су равноправно сви остали учесници гусарења, односно чланови посада. Врста брода којим су Неретљани пловили Јадраном и пресретали друге поморце звао се сагена (латински сагитта – стрела). Брод је био релативно плитак, дугуљастог и витког трупа, оштрог прамца и веома брз, вероватно захваљујући високом јарболу и посади од чак четрдесет веслача који су учествовали и у гусарењу. Сличан тип брода био је добро познат у Средоземљу, а градили су га и други Словени. Осим сагене, у употреби је била и кондура, брод сличног типа, али много мањи, с посадом од двадесет људи, као и други, мањи типови бродова и барки. Та су се пловила користила вековима и имала су широку примену, од трговачке до борбене. Могла су да се потопе у воду и да се по потреби извуку. У исто време сличну грађу имали су и викиншки дракари, бродови које су користили скандинавски ратници у својим пљачкама.
(клик за увећање)
Српске области на Балкану из времена кад је постојала Паганија
Сплит постаје метропола
Почетком 10. века источно од Србије расте моћ Бугарске. После више војних похода, али и унутрашњих сукоба у Србији, кан Симеон је 924. године коначно успео да освоји српске земље. Само три године касније, након његове смрти, српски кнез Часлав Клонимировић бежи из бугарског заробљеништва и уз помоћ Византије обнавља земљу. Опис српских земаља за време његове владавине забележио је цар Константин ВИИ Порфирогенит у свом делу, а ту се налази и поменути опис Паганије. Доктор Ђорђе Јанковић, археолог и професор који предаје националну археологију средњег века на Филозофском факултету у Београду, наглашава да је цар само као државно-територијалне одреднице користио термине Неретљани, Захумљани и Травуњани, а да су сви они, наравно, Срби.
Дешавања на истоку осетила су се и на западним границама српских кнежевина. Притиснута од стране Бугарске, Византија је тражила политички ослонац на западу, па је далматинске епископије препустила јурисдикцији папе. Због тога се у Сплиту, уз присуство папиних легата и далматинских епископа, одржавају два црквена сабора (925. и 928. године) на којима су уређена црквена питања у овој византијској провинцији. На првом сабору одлучено је да сплитска епископија буде подигнута на ранг архиепископије и да постане црквена метропола Далмације. Ово се сматра најзначајнијим догађајем у историји града светог Дује, који је од малог насеља у оквиру зидина Диоклецијанове палате убрзо израстао у један од водећих источнојадранских градова. На сабору је покренута и борба против службе на словенском језику и употребе глагољице којом се тада писало у нашим земљама. Сабору су присуствовали и представници хрватског краља Томислава и захумског кнеза Михајла Вишевића, али се међу српским великашима не помињу и представници Паганије.
За време Часлава Клонимировића помињу се и млетачко–неретљански сукоби. Године 948. Венеција шаље флоту од 33 лађе против Неретљана и то у два наврата, али ипак не успева да сузбије њихову превласт на Јадрану.

Преплитање утицаја
– Неретљани су још у 10. и 11. веку почели да на својој земљи подижу храмове и да помажу цркву, а разлог томе је вероватно била близина Сплита. Последице црквеног раскола из 1054. године нису се одражавале међу становништвом. У Сплиту, а и у другим епископијама, свештеници су се и даље женили и носили дугу косу и браду, што је био обичај источне цркве, али не и Рима под чијим је утицајем била Далмација. У далматинским епископијама црквена служба служила се на латинском, грчком и словенском језику, што значи да је владала верска толеранција. Преплитање утицаја Цариграда и Рима одсликава се и у уметности тог доба, слично као у јужној Италији – истиче Алексић. Једна од најстаријих очуваних грађевина у области Неретљана је црква Светог Петра у Прику, подигнута у другој половини 11. века. Управо се на њој, али и на петнаестак других цркава истог типа подигнутих на подручју од Пељешца до Боке Которске, види преплитање утицаја византијске и прероманичке архитектуре. Ова област тада је припадала средњовековној Зети, а градња тог типа цркава везује се за верску делатност првог крунисаног српског краља Михајла Зетског.
У то време ни политичке ни етничке границе између Срба и Хрвата нису биле оштро повучене, што се види у догађањима из прве половине 10. века кад се део српских избеглица и племства склонило у Хрватску. Густина насељености била је релативно велика, како казују подаци из картулара. Негде између 1135. и 1145. године Венеција је уз пристанак Византије освојила Хвар и Брач. У исто време историјски извори „ћуте” о Неретљанима. Изгледа да су управо тада осамостаљени хумски кнезови успели да себи припоје Паганију. Приморским областима владао је и члан рашке владарске династије Деса, пре него што је кратко време био велики жупан Рашке. Године 1151. на Мљету је подигао бенедиктински манастир Свете Марије. У историјским изворима из 12. века Паганија, Меранија или Неретљанска област не помињу се као самосталне политичке целине, већ као Крајина.
Стапање народа
– Нажалост, не постоји ниједно истражено насеље или некропола с подручја Паганије. Археолошки налази из античке метрополе Нароне, недалеко од ушћа Неретве, показују да овај град није успео да преживи нападе Словена у првој половини 7. века. Његови становници нису основали ново насеље недалеко од старог, као што је то пошло за руком житељима античког града Епидауруса (основали Дубровник) или Салоне (основали Сплит). Пре него што су се стопили са Србима, преостали романски староседеоци пренели су Неретљанима своју вештину градње бродова, коју су они спојили са општесловенским знањем о пловидби које су донели са собом. Неретљани су могли слободно да развијају пловидбу и морнарицу, јер на подручју између Цетине и Неретве није било византијских лука, односно романских градова, као што их је било у другим деловима Далмације – каже Марко Алексић. Све до Стефана Дечанског област Крајине припадала је српским краљевима. Након смрти његовог оца Уроша ИИ Милутина 1321. године, настали су немири у земљи, а Крајина се нашла у склопу босанске државе, односно Херцеговине, све до доласка Турака.
У средњем веку, титула српских владара садржавала је, између осталих, и поморске земље у које је спадала Крајина, а исту титулу носио је и Твртко И Котроманић, од 1377. године краљ Србије и Босне. Неретљани су изгубили политичку самосталност, а њихова судбина највећим делом остала је неоткривена

Срђан Протић

Корак назад

Ma jesu boki,jesu!!!
Zar nisu gurnuli granicu do Kralobaga???

cmelka pricamo o granicama starim oko hiljadu i po godina koje su  karte iz tog doba prikazivale a ne o granicama od kasnije koje su bile bazirane na naseljenju Srba od strane AU u krajeve Like, Korduna itd gdje Srbi nikad prije toga nisu zivjeli
s dodatnim prosirenjem koje bas i nema logike s djelovima na kojim uopste Srba nije bilo
granice radikala nemaju nikakve veze s onim starim jer ih radikali nisu iscrtali prije milenijuma i po...

hahahhahhah
kako ste pametni
zavidim vam na koeficijentu
a zbog cega se onda  srbi trude da dokazu da su svi srbi
hahahahahaah
neki od vas su malo previse crni za moj ukus 

ja se prezivam Boras,prezimena tipa Milićević, Ivanović,Vukojević,i sl.nastala su od osobnih imena tipa Ivan,mile,Vuk a to su ili staroslavenska ili biblijska imena.Dakle zajednička i ništa ne dokazuju.Ja ne govorim o naciji već vjeri.Navedite mi ime jednoga manastira u zap.Hercegovini.Ja vam mogu navesti puno i crkava i samostana kao i pois katoličkog stanovništva što su ga vršili biskupi i u 16,. i u 17. st.Ove vaše tvrdnje su besmislene i povijesno neutemeljene.Ovaj tekst gore na čirilici nisam čitao zbog tehničkih poteškoća.

Борасе, да ли су твоји били у усташама?
Глупо питање, али ко зна?
Можда је било и четника међу вама?